Centar za međunarodnu javnu politiku predstavio je rezultate istraživanja ,,Stavovi studenata Univerziteta u Beogradu o preduzetništvu u Republici Srbiji” koje je sprovedeno u periodu od 6. novembra do 4. decembra 2017. godine. Istraživanje je obuhvatilo 1200 studenata sa 30 fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prezentaciju su, u sali GO Vračar, u petak 16. marta, otvorili predsednik Centra za međunarodnu javnu politiku Aleksandar Klarić i koordinator Sektora za istraživanje javnog mnjenja Aleksandar Somer koji su ukratko objasnili ciljeve ovog projekta. Prisutnima su se obratili i Miloš Pavković, Jelena Knežević, Kristina Nikolić, Marko Todorović, Nevena Govedarica i Katarina Arsić koji su detaljno predstavili rezultate istraživanja.

Članovi Centra predstavljaju najinteresantnije podatke javnosti
Članovi Centra predstavljaju najinteresantnije podatke javnosti

Na pitanje ,,Da li smatrate da je stečeno obrazovanje na fakultetu dovoljno za pokretanje sopstvenog biznisa?” najveći broj studenata, čak 63,9% ispitanika, negirao je da je fakultetsko znanje dovoljno za pokretanje privatnog biznisa. Samo 19,3% smatra da je znanje usvojeno na fakultetu dovoljno, dok 16,1% uopšte nema stav o ovom pitanju. Rezultati ovog istraživanja potvrđuju dva stava. Sa jedne strane, nezadovoljstvo studenata ponuđenim nastavnim sadržajima, a sa druge strane, postojanje svesti studenata da je pored fakulteta potrebno i određeno neformalno obrazovanje. Čak 73% studenata smatra da obrazovni sistem naše zemlje nije usklađen sa tržištem rada, a samo 8,5% smatra suprotno. Razloge za ovakav rezultat možemo naći u teškoćama na koje mladi nailaze prilikom traganja za poslom nakon završetka studija. Većina ispitanika prepoznala je u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu najveći potencijal za pokretanje biznisa (20,7%) a odmah ispod nalaze se informacione tehnologije i komunikacije (16,6%).

Čak 45,3% ispitanih sebe vide kao lice zaposleno u privatnom sektoru, a četvrtina ispitanika kao lice zaposleno u javnom sektoru. Ovaj relativno visok procenat onih koji sebe vide kao zaposlene u javnom sektoru može biti posledica nekadašnjeg samoupravnog sistema. Takođe, četvrtina ispitanika sebe vidi kao lice zaposleno u nevladinom sektoru.

Na pitanje o tome koji faktori najviše utiču na pokretanje privatnog biznisa, 53,5% studenata političku situaciju u zemlji određuje kao negativan faktor, a samo 26,7% kao pozitivan faktor. Većina smatra da fakultet kao i porodica i prijatelji pozitivno utiču. Kao najveću prepreku pri pokretanju sopstvenog biznisa studenti su u najvećem broju izdvojili nedostatak početnog kapitala (39,6%). Zatim slede: manjak perspektive – 25,3%, zakonska regulativa – 18,2% i neinformisanost – 9,1%. Čini se kao da mladi ne gaje poverenje u programe državnih subvencija za razvoj preduzetništva ali i da nisu dovoljno informisani.

Glavni problem nezaposlenosti čak 53% ispitanih vidi u korupciji, nepotizmu i partokratiji; 47% smatra da je ekonomsko stanje u državi veliki problem, dok 27,4% kao veliki problem određuje neusklađenost tržišta rada sa formalnim obrazovanjem. Ovi podaci govore da mladi kao najveću prepreku svom zaposlenju vide državu i njene strukture. Ono što je zanimljivo jeste da veliki broj uopšte nije bio upućen u značenje reči nepotizam. Takođe, 41,1% smatra da država ne preduzima nikakve napore da stimuliše pokretanje privatnog biznisa dok samo 4,8% državu vide kao jaku podlogu i inicijatora za pokretanje biznisa.

Na pitanje ,,Da li smatrate da bi pristupanje Evropskoj uniji uticalo na unapređenje preduzetništva u Republici Srbiji?” 34,5% ispitanika smatra da bi ulazak u Evropsku uniju pozitivno delovao na razvoj preduzetništva dok 35,5% studenata smatra da bi to imalo negativne posledice. Zanimljivo je da o ovom pitanju čak 29% studenata nema nikakav stav.

Ostavite komentar