Centar za međunarodnu javnu politiku predstavio je rezultate istraživanja ,,Stavovi studenata Univerziteta u Beogradu o spoljnoj politici Srbije“ koje je sprovedeno u okviru projekta ,,Predstavnici srpske diplomatije“ povodom Dana srpske diplomatije 29. maja koji je ustanovljen Odlukom Vlade Republike Srbije 2015. godine.
Istraživanje je obuhvatilo 1323 studenata sa 38 fakulteta na području grada Beograda (uključujući 31 fakultet Univerziteta u Beogradu) sa ciljem da se sazna na koji način studenti grade svoj stav i koliko su upućeni u svakodnevna politička dešavanja u zemlji i svetu. Prezentacija je održana u sali Gradske opštine Stari grad, 19. juna 2017. sa početkom u 10 časova.
Prezentaciju su otvorili predsednik Centra za međunarodnu javnu politiku Aleksandar Klarić i koordinator istraživanja Aleksandar Somer koji su ukratko objasnili ciljeve ovog projekta. Uvodnu reč dao je Klarić naglašavajući da je ovaj projekat realizovan u okviru obeležavanja Dana srpske diplomatije, a ujedno i dvogodišnjice od osnivanja Centra za međunarodnu javnu politiku. Koordinator ovog projekta objasnio je način i sam tok sprovođenja istraživanja stavova studenata na čijoj realizaciji je radio tim od 45 članova Centra.
Nakon uvodnog obraćanja, prisutnima su se obratili članovi Sektora za istraživanje javnog mnjenja Đurđija Mastalo, Miloš Pavković i Jelena Inić. Oni su predstavili rezultate istraživanja i ukazali na neke specifičnosti koje su se javile prilikom obrade prikupljenih podataka.
Na pitanje ,,Ukoliko biste danas glasali o članstvu Srbije u EU Vaš odgovor bi bio?“ najveći broj studenata je dao negativan odgovor, čak 39,7% ispitanika. Za ulazak bi glasalo 28,9%, dok nešto više od 8% ne bi izašlo na glasanje. Poseban stav o ovom pitanju nema 22,4% ispitanih studenata. Rezultati ovog pitanja samo potvrđuju stav polovine ispitanika da Srbija neće postati član Evropske unije, dok 24% smatra da će Srbija ući u EU, a formiran stav o ovom pitanju nema 26% studenata. Nešto manje od 50% ispitanika smatra da je glavna prepreka ulaska Srbije u EU pitanje statusa Kosova i Metohije.
Istraživanje je obuhvatilo i ispitavanje stavova studenata o odnosu Srbije i međunarodnih organizacija. Kada je reč o učlanjenju Srbije u NATO, 88% ispitanika smatra da naša zemlja ne bi trebalo da postane članica ove organizacije, 10% je za pristupanje, dok samo 2% o ovome nema stav. Istraživači objašnjavaju da se ovakvi rezultati mogu tumačiti zbog još uvek svežih sećanja na NATO agresiju 1999. godine i podržavanjem vojne neutralnosti Srbije koja je proglašena 2007. godine.
Što se tiče pristupanja u druge međunarodne organizacije, većina studenata (61%) nema stav o tome da li bi Srbija trebalo da se pridruži Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) što se objašnjava nedovoljnom zastupljenošću ove teme u medijima.
Slično mišljenje studenti su izrazili i kada je reč o jačanju međunarodnog ugleda Srbije tokom predsedavanja naše zemlje OEBS-om, gde 51% nema stav. Nešto više od 60% studenata nije upoznato sa aktivnostima naše zemlje u UN. Većina ispitanih smatra da Srbija treba da postane član Svetske trgovinske organizacije (48%), stav o ovome nema 37%, dok je 14,1% anketiranih studenata protiv pridruživanja ovoj globalnoj organizaciji. Najveću, natpolovičnu, podršku pristupanja Srbije STO iskazuju studenti društveno – humanističkih nauka. Zanimljivo je da 9 od 10 studenata nije upoznato sa radom srpskog Kokusa u Kongresu SAD.
Što se tiče stavova o bilateralnim odnosima Srbije sa zemljama u okruženju, studenti smatraju da najgore odnose imamo sa Albanijom, Hrvatskom i Crnom Gorom. Skoro 80% njih smatra da su odnosi sa Albanijom loši, a isto tako je odnose sa Hrvatskom ocenilo dve trećine ispitanika. Kada je reč o odnosima sa Crnom Gorom, četvrtina ispitanika loše ocenjuje odnose sa ovom zemljom. Sa druge strane, studenti smatraju da najbolje odnose imamo sa Rumunijom, Mađarskom i Bugarskom.
Većina ispitanika (47%) nije zadovoljna odnosima koje naša zemlja ima prema dijaspori, 38% nema stav, a samo 15% je zadovoljno ovim odnosima. Kada je reč o celokupnom utisku ispitanika o spoljnoj politici Srbije, njih 50,8% ocenilo je spoljnu politiku naše zemlje kao lošu a samo oko 29% smatra da je ona dobra.
