Panel diskusija „Srbija i svet uoči COP 27“, posvećena aktuelnoj situaciji u oblasti borbe protiv klimatskih promena u Srbiji i svetu, očekivanjima od predstojećeg COP 27 u Šarm el Šeiku, kao i sudbini Pariskog sporazuma iz 2015. godine, održana je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Ovo je bila četvrta po redu panel diskusija posvećena klimatskim promenama u organizaciji Centra za međunarodnu javnu politiku, a održana je, simbolično, na dan kada je Pariski sporazum stupio na snagu 2016. godine – 4. novembra.
Učesnici panela bili su prof. dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, Ivanka Stojnić, menadžer za održivi razvoj kompanije Nestlé za jugoistočno evropsko tržište, i Danijela Božanić, nezavisni stručnjak i konsultant za klimatske promene.
Moderator panela bio je Radomir Jovanović, osnivač i član UO Centra za međunarodnu javnu politiku.
Prof. dr Vladimir Đurđević je, odgovarajući na pitanje da li je Pariski sporazum i dalje živ, istakao da je u trenutku sklapanja sporazuma i postavljanja cilja da se porast prosečne globalne temperature ograniči do 1,5 stepeni Celzijusa bilo optimističnih prognoza, ali da danas, sedam godina kasnije, verovatnoća da će se taj cilj ispuniti praktično ni ne postoji. On je, zatim, objasnio koncept Nacionalno utvrđenih doprinosa (NDC), koji predstavlju srž Pariskog sporazuma, istakavši da je Srbija među prvih 10 zemalja u svetu koje su ih podnele Sekretarijatu UNFCCC 2015. godine, te da je nedavno podnela nove, revidirane i unapređene doprinose u skladu sa obavezama koje proističu iz sporazuma.
Profesor Đurđević se osvrnuo na neispunjeno obećanje razvijenih zemalja o godišnjem izdvajanju 100 milijardi dolara za pomoć zemljama u razvoju za ublažanje negativnih posledica klimatskih promena rekavši kako očekuje da će upravo ugrožene zemlje iz Azije i Afrike ponovo pokrenuti to pitanje na COP 27, te da će jedna od važnijih tema za razgovor biti i izdvanje finansijskih sredstava za gubitke i štete nastale zbog klimatskih promena (loss and damage). Međutim, on je doveo u sumnju spremnost razvijenih zemalja da pronađu rešenje po ovom pitanju zbog i dalje aktuelnog sukoba u Ukrajini.
„Države koje inače ulažu u borbu protiv klimatskih promena danas imaju druge prioritete kada je reč o ulaganju sredstava zbog rata u Ukrajini“, zaključio je prof. dr Vladimir Đurđević.
Danijela Božanić je govorila o negativnom uticaju klimatskih promena na poljoprivredu istakavši da priča o tome jako dugo traje. Ona je navela da se periodi setve i žetve kukuruza i pšenice sve više pomeraju zbog porasta temperature, ali da smatra da su poljoprivrednici počeli da se adaptiraju na pojavu suša u Srbiji u individualnim aranžmanima, pokušavajući pritom da održe proizvodnju, prinose i dobiti u okviru prosečnih vrednosti.
„Zanimljivo je da u Srbiji ne postoji tačno zakonom određena definicija suše, pa stoga nemamo ni jedinstvenu metodologiju za sve lokalne samouprave koje bi je primenjivale na poljoprivredne proizvođače. Takođe, zaboravlja se indirektan uticaj klimatskih promena jer, pored porasta temperature, poljoprivrednici uzgajaju kulture koje zahtevaju dosta vode, a zbog klimatskih promena opada nivo podzemnih voda što stvara veliki problem“, objasnila je Danijela Božanić, nezavisni stručnjak i konsultant za klimatske promene.
Ivanka Stojnić je napomenula da negativni efekti klimatskih promena ne pogađaju samo mala preduzeća i poljoprivrednike, već da i te kako utiču na poslovanje velikih kompanija. Govoreći o globalnom projektu regenerativne poljoprivrede i njegovoj primeni u Srbiji, ona je istakla da je jedan od načina na koji kompanija Nestlé smanjuje emisiju gasova sa efektom staklene bašte prelazak sa veštačkih na prirodna đubriva, baš kao što je to nekad bila praksa u srpskim selima. Dodala je da kompanija Nestlé svim poljoprivrednicima koji su uključeni u ovaj projekat pokriva sve troškove prelaska.
„To znači da ukoliko poljoprivrednik koristi veštačko đubrivo koje je jeftinije od prirodnog, naša kompanija će platiti razliku u ceni“, naglasila je Ivanka Stojnić, menadžer za održivi razvoj kompanije Nestlé za jugoistočno evropsko tržište.
Ona je takođe istakla da će se u novoj fabrici u Surčinu proizvoditi hrana na biljnoj bazi iz asortimana Garden Gourmet, te da su dva glavna cilja kompanije Nestlé u oblasti zaštite životne sredine da do 2025. godine celokupan njen portfolio koristi 100% reciklabilnu ambalažu i da, u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma, do 2050. godine dostigne nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
Podsetimo, 27. Konferencija strana Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (COP 27) održaće se od 6. do 18. novembra u Šarm el Šeiku u Egiptu.
Izveštaj sa panel diskusije iz 2016. možete pročitati ovde.
Izveštaj sa panel diskusije iz 2018. možete pročitati ovde.
Izveštaj sa panel diskusije iz 2019. možete pročitati ovde.
Naslovna fotografija: PR FPN
