Centar za međunarodnu javnu politiku je u saradnji sa Savetom Evrope i evropskim udruženjima mladih organizovao u subotu, 30. jula 2022. godine, u prostorijama In Centra u Beogradu jednodnevni seminar za mlade aktiviste i studente društvenih nauka pod nazivom „Zaštita životne sredine i ljudska prava – šta mladi žele?“
Seminar je bio podeljen na dva dela. Tokom prvog dela cilj je bio stvaranje teorijskog okvira kroz predavanja, dok je drugi deo bio posvećen interaktivnim radionicama i grupnom radu.
Predavači na seminaru bili su: Radomir Jovanović, MA politikolog za ekološku politiku, dr Jelena Todorović Lazić, naučni saradnik Instituta za političke studije, i Aleksandar Ristić, istraživač organizacije Mladi istraživači Srbije.
Jovanović je govorio o ljudskim pravima i zaštiti životne sredine kroz prizmu Ujedinjenih nacija (UN) i Evropske unije (EU). Naglasio je da su ljudska prava po definiciji prava inherentna svim ljudskim bićima, ali da ona, nažalost, zbog mnoštva razloga, danas nisu svima podjednako dostupna. Kao najvažnije dokumente vezane za ljudska prava donete u prošlosti Jovanović je naveo Povelju UN iz 1945. godine i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima iz 1948. godine. Dodatno, u ovim dokumentima nalazi i začetke prava na zdravu životnu sredinu, koje je protekom vremena postajalo sve važnije, čak toliko da je odnedavno postalo univerzalno ljudsko pravo shodno rezolucijama Saveta za ljudska prava UN (2021) i Generalne skupštine UN (2022).
Jovanović se tokom svog izlaganja osvrnuo i na savremene tekovine u oblasti borbe protiv klimatskih promena, pa je tako pomenuo Montrealski protokol, Kjoto protokol, Pariski sporazum, a posebno je ukazao na važnost i značaj Konferencije strana Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (COP UNFCCC) koja se održava na godišnjem nivou od 1995. godine.
Na kraju se osvrnuo na situaciju u okviru EU, kao i u Srbiji, a prisutne je podsetio i na primere dobre prakse u Sloveniji.
Dr Todorović Lazić je svoje izlaganje posvetila pregovaračkom Poglavlju 27 koje se tiče zaštite životne sredine i klimatskih promena. Ovo poglavlje je po novoj metodologiji proširenja EU postalo deo Klastera 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje – zajedno sa još tri poglavlja: poglavljem 14 o transportnoj politici, poglavljem 15 o energetici, poglavljem 21 o transevropskim mrežama. Dr Todorović Lazić je na početku izjavila da je pomenuto poglavlje, a samim tim i ceo klaster, najkompleksnije, odnosno da tu treba ispuniti najviše propisa (preko 200), a ujedno i najskuplje (10-15 milijardi evra), kako bi poglavlje kroz nekoliko godina bilo zatvoreno.
Navodi da je Srbiji u pomenutoj oblasti dostavljena Zajednička pregovaračka pozicija EU sa osam merila koja treba da se ispune. Pomenuta merila se prate iz godine u godinu i Komisija sastavlja godišnji izveštaj o napretku, čije ocene merila su u proseku dobre. Kao merila, tj. oblasti u kojima je Srbija postigla visok nivo usklađenosti s tekovinama EU izdvajaju se horizontalno zakonodavstvo i hemikalije, dok je najmanji napredak postignut u oblastima industrijskog zagađenja i procene rizika i klimatskih promena.
Istraživač Aleksandar Ristić predstavio je ideju projekta „Snažno zeleno“ koji sprovodi organizacija Mladi istraživači Srbije, a dodatno je predstavio i druge već postojeće projekte vezane za oblast ekologije i klimatskih promena. Posebno se osvrnuo na novije termine kao što je ekološka anksioznost i naglasio značaj neformalnog obrazovanja u rešavanju mnogih društvenih problema.
Nakon tri sesije predavanja, učesnici seminara imali su priliku da svoje ideje podele sa drugim učesnicima tokom grupnog rada u vidu radionice čiji je ishod bio izlaganje ideje potencijalnog projekta vezanog za oblast životne sredine. Na samom kraju učesnicima su dodeljeni sertifikati o učešću.
Više o „zelenim“ aktivnostima Centra čitajte ovde.
