Umesto da ujedine, eksplozije u Ankari, izgleda će produbiti pukotine u turskom društvu. Kada je Mustafa Kemal Ataturk osnovao novu republiku od ostataka palog carstva, on je izabrao kao svoju prestonicu ne veliku, legendarnu metropolu Carigrad, već Ankaru, u nadi da će ujediniti svoje ljude u srcu Anadolije.

Moderna turska država je videla pogrome i udare nasilja, ali se nikada nije suočila sa teroristima koji su prošle subote ubili čak 128 i ranili više stotina ljudi u dve eksplozije na mirovnom skupu u srcu glavnog grada.

Napad je narušio osećaj stabilnosti u Turskoj ili ono što je ostalo od nje. Govoreći na nacionalnoj televiziji, premijer Ahmet Davutoglu nazvao je ovaj teroristički napad „najbolniji incident u istoriji Turske Republike“.

Posle nekoliko sati, na hiljade ljudi spustilo se na istanbulske ulice. Oni su mahali zastavama i otvoreno iskazali svoj gnev na vladajuću partiju „Pravde i razvoja“ (AKP). Skandirali su i pozivali predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da podnese ostavku. Isti izliv besa se dogodio u Ankari u nedelju, kada se hiljade ljudi okupilo da oda poštu u blizini mesta eksplozije.

Erdogan je jasno optužio Kurdistansku radničku partiju (PKK), koja je u stalno sukobu sa državom već tri decenije. Kod političara, upiranje prstom je skoro razumljivo, posebno u periodu parlamentarnih izbora koji su zakazani za 1. novembar, ali obični građani traže osvetu.

Turska ima dugu istoriju političkog nasilja, i političari vladajuće stranke, poput Erdogana, u poslednjih nekoliko godina jasno zagovaraju podelu u društvu.

Opasna igra

Istovremeni sukobi sa marksistima, PKK-om, Islamskom državom Iraka i Levanta (ISIL) su verovatno ugrozili turski bezbednosni aparat.

To je izgleda ogromni propust. ISIL izgleda da napada tursku državu i okreće joj leđa nakon par godina onoga što mnogi vide kao prećutnu podršku. Ako je cilj da oslabi svoje neprijatelje i da stvori haos, to je uspeh. Kao posledica toga, ISIL je slobodan da izvršava svoje napade, a Turska je manje stabilna.

Nema poente u poricanju da se rat iz Sirije proširio i na Tursku, gde SAD završava svoju neuspelu akciju. A iz Turske se čuje da je sazrelo vreme za većim angažovanjem u Siriji. I volja postoji. Skoro polovina Turaka koji su anketirani od strane „German Marshall Fund-a“ u julu su podržali slanje turskih vojnika da se bore protiv ISIL. Taj broj je dostigao vrhunac nakon prošlog vikenda. Ali izgleda turski lideri imaju malo koristi od jedinstva, odgovornosti ili bezbednosti. Nekoliko sati nakon bombaškog napada, turski ministar unutrašnjih poslova Selami Altinok je rekao da ne vidi sigurnosne propuste.

Turski ministar je optužio PKK i ISIL da su ,,u dosluhu“ preko napada, zajedno sa stranim državama. Mnogi veruju da je turska vlada eskalirala rat protiv Kurda kako bi zadobila veću podršku pred izbore.

U nedelju, radničke grupe koje su organizovale u Ankari mirovni miting optužile su Erdogana i njegove političke saveznike za pokretanje građanskog rata i proglasile dvodnevni štrajk protiv vlade. Takođe, u nedelju, vojska je je prekinula primirje sa PKK-om i bombardovala pretežno kurdski grad u Dijarbakiru i PKK kampove u severnom Iraku. PKK je sa druge strane ubio dva turska vojnika u napadu u blizini Erzuruma.

A san Ataturka o turskom jedinstvu i dalje ostaje nedosanjan.

Autor: David Lepeska
 
Preuzeto sa www.aljazeera.net
 
David Lepeska je novinar koji živi u Istanbulu. Pisao je za The New York Times, The Atlantic, The Guardian, The Financial Times. U svom radu fokusiran je na politiku Bliskog istoka i Turske.

Sa engleskog preveo Aljoša Gligorijević, diplomirani filolog arapskog jezika i književnosti

 

Ostavite komentar