Reklame za Huavej su sveprisutnе u Evropi. U Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije, ogromni elektronski logo Huaveja izdiže se iznad centralnog trga. Sličan veliki logo Koka-kole nazire se iznad statue za koju će svaki lokalac reći da je to Aleksandar Veliki koji dominira trgom. Zvanično je spomenik poznat pod nazivom „Ratnik na konju“ kako bi se izbegle tenzije sa Grčkom.

Ipak, ulice drugog glavnog grada Zapadnog Balkana, na malo više od sat vremena vožnje severno od Skoplja, u potpunosti su lišene kineskih proizvoda. Za vreme ručka, u jednom tradicionalnom kosovskom restoranu, visoki službenik Vlade razmatra ulogu Kine u zemlji.

„Kina ovde ne igra veliku ulogu. Nekolicina pojedinaca iz Kine posluje u tekstilnoj industriji ili kao samostalni trgovci“, kaže, za vreme ručka u Prištini, Nebi Haljilj, koji se nalazi na čelu kosovskog zatvorskog sistema. Haljilj je imao različite uloge u kosovskoj birokratiji. Na ručku mu se pridružio službenik Ujedinjenih nacija, koji potvrđuje stav u vezi sa minimalnim uticajem Kine.

Kineski uticaj širom sveta brzo raste, ali ne toliko na Kosovu. Kina se kloni Kosova u korist Srbije i zajedno uz Rusiju, joj je najveća podrška. Peking je sa neodobravanjem gledao na bombradovanje od strane NATO-a, poznatog pod nazivom „Operacija Saveznička sila“, u kojem je 1999. razrušena Jugoslavija. Dana sedmog maja 1999. godine, američka bomba pogodila je kinesku ambasadu u Beogradu usmrtivši trojicu kineskih novinara. Incident, za koji se kasnije utvrdilo da je bio greška, uzrokovao je narušavanje kinesko-američkih odnosa, a posledice se osećaju i danas.

Tajvan je 2008. godine priznao nezavisnost Kosova* uprkos kineskoj osudi tog poteza. Kina nastavlja da podržava dijalog pod uslovima Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u cilju rešavanja krize. Danas je pitanje kosovskog nepriznanja od velikog značaja. Zajedno sa Tajvanom, u vreme do sada neviđene krize javnog zdravlja u obliku virusa COVID-19, Kosovo nije zvanični član Svetske zdravstvene organizacije. Na osnovu ovoga, Kosovo* je bila jedina zemlja Zapadnog Balkana kojoj Kina nije poslala medicinsku pomoć nakon izbijanja pandemije kao deo svoje „diplomatije zaštitnih maski“.

Ogromni logo Huaveja u Skoplju, u Severnoj Makedoniji, nalazi se na sat i po vremena južno od Prištine, glavnog grada Kosova*. Kina je i dalje privržena Srbiji. Nakon što je američki Ju-Es stil vratio srpsku železaru Vladi za jedan dolar, značajna kineska investicija obradovala je preostale srpske radnike u ovom postrojenju. Ipak, ovo je samo jedan primer rastućeg kineskog uticaja na Balkanu. Iako bi mnogi na Kosovu voleli da Kina prizna njihovu državu, slučaj susedne Crne Gore šalje poruku upozorenja. Dug Crne Gore porastao je na 70 odsto BDP-a nakon što je uzet kredit od 809 miliona evra od kineske Izvozno-uvozne banke (Eksim banke) za izgradnju auto-putа kroz svoje planinske krajeve, čija izgradnja i dalje traje.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik NR Kine Si Đinping i mandatar za sastav Vlade Aleksandar Vučić tokom posete Železari u Smederevu, 19. jun 2016. (Foto: Tanjug/hbisserbia.rs)
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik NR Kine Si Đinping i mandatar za sastav Vlade Aleksandar Vučić tokom posete Železari u Smederevu, 19. jun 2016. (Foto: Tanjug/Rade Prelić/hbisserbia.rs)

Otvorio se prostor za Japan. Početkom ove godine, nakon sastanka šefova država, japanski premijer Šinzo Abe najavio je planove za otvaranje japanske ambasade na Kosovu. Najava Japana je bez presedana u njegovoj diplomatiji prema nepriznatim državama, premda je Japan koketirao sa delimičnim priznanjem Palestine, a ima i konzulat u Tajpeju.

„Kosovu je potreban slobodan i otvoren međunarodni poredak koji Tokio sada promoviše na svetskom nivou“, napisao je Kuni Mijake, direktor istraživanja na Kenon institutu za globalne studije u uvodniku za list Japan tajms krajem prošle godine.

Kada ostavimo po srani geopolitiku, mnogi stanovnici Kosova oduševljeno gledaju na sve bolje ekonomske i diplomatske odnose dve zemlje. „Japanski turisti vole Kosovo, a posebno naša vina“, kaže Saranda Šalja, koja sarađuje sa Udruženjem za vinski turizam Kosova. „Sastajem se sa njima kada dođu ovde. Raduje me kada vidim kako dele slike o Kosovu na društvenim mrežama mesecima nakon posete.“

Šalja, koja je volontirala u izbegličkim kampovima 1999. godine, kasnije je stekla sertifikat za promociju turizma od Japanske razvojne agencije (JICA). JICA je veoma aktivna na Kosovu. Jedan od njenih najvidljivijih projekata uključuje finansiranje novog sistema za praćenje kvaliteta vazduha u Prištini. Ranije ove godine, grafički monitor u prometnoj ulici Majke Tereze u Prištini informisao je građane ove planinske zemlje o kvalitetu vazduha merenjem na dnevnom nivou.

Hirano Pečurke u Kosovskoj Mitrovici, trenutno je najveća japanska kompanija na Kosovu i ujedno i najveća farma koja uzgaja poznate japanske šitake pečurke u Evropi. Kosovske prodavnice i radnje lišene su proizvoda iz Kine, većina robe u prodaji dolazi iz Turske ili iz drugih balkanskih zemalja. Iako Kina službeno izbegava Kosovo, u radnjama se mogu naći maske za Huavej telefone sa kosovskom zastavom.

Kina možda nije zvanično prisutna, ali njena moć bi mogla uticati na Kosovo na druge načine. Kina će možda igrati ulogu iza kulisa podržavajući srpske napore za povlačenje priznanja Kosova od strane zemalja članica Afričke unije. Togo, Centralnoafrička Republika, Gana i sada Sijera Leone povukle su priznanje Kosova u protekloj deceniji. Članstvo Kosova u Interpolu je blokirano uglavnom zahvaljujući glasovima afričkih država. Prema rečima kosovskih zvaničnika, žestoko lobiranje od strane srpskih zvaničnika u poslednjem trenutku možda je bilo odlučujući tas na vagi.

Ipak, to je Kina, najveći trgovinski partner za većinu zemalja u Africi, čiji bi glas mogao biti presudan u tim stvarima i biti koristan za Kosovo. Kina i Rusija predstavljaju prepreku Kosovu.

„Na Kosovu ne znamo puno o ove dve zemlje. Japan je, za razliku od Kine, prijateljski nastrojen prema Kosovu“, kaže Besa Ismail, poslanica Skupštine Kosova i članica Demokratske partije Kosova. „Ali na duže staze moramo to promeniti i sarađivati ​​sa svim državama.“

Autor: Džozef Hamond je bivši Fulbrajtov stipendista i novinar koji je opširno izveštavao o Bliskom istoku, Aziji i Africi.

Prevela: Aneta Simić, članica Centra za međunarodnu javnu politiku

NAPOMENA REDAKCIJE (Kosovo*): Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova. Centar za međunarodnu javnu politiku drži da su Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.

Naslovna fotografija: Roméo A. on Unsplash

Izvor The Diplomat


Warning: A non-numeric value encountered in /home/cmjprsce/public_html/wp-content/themes/Newspaper/includes/wp_booster/td_block.php on line 353