Danas se u našoj državi obeležava Dan srpske diplomatije. Vlada Republike Srbije je 2015. godine donela Odluku o ustanovljavanju Dana srpske diplomatije i odredila da se taj dan obeležava 29. maja, u spomen na osnivanje Knjaževske kancelarije inostranih dela 1839. godine. Od donošenja ove odluke, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije obeležava Dan srpske diplomatije – dan koji treba da služi na ponos generacijama onih koji su se ovim plemenitim pozivom bavili kroz istoriju srpske države.

Ovom odlukom Vlade odata je velika počast srpskoj diplomatiji, ali svim ljudima koji imaju privilegiju da sebe nazivaju diplomatama. Diplomatija je profesija za koju su svi čuli, ali retko ko može precizno da kaže šta rade ljudi koji se svrstavaju u diplomatski kor (Diplomatski kor čine diplomatski predstavnici u jednoj zemlji; Le corps diplomatique, fr.). Često se diplomatija poistovećuje sa spoljnom politikom, iako to nije ista stvar. Naime, spoljna politika je jedan od stubova svake države, a njeno glavno „oružje“ jeste diplomatija.

Dakle, diplomatija je poziv i profesija kojom se bave ljudi čiji je posao da, između ostalog, predstavljaju svoju državu u inostranstvu, promovišu njene interese i ciljeve i da imaju zvanični kontakt sa stranim državljanima u svojoj zemlji. Iako je diplomatija profesija, oni koji se bave njom vole da kažu kako je to veština. I, zaista, jeste.

Diplomatija predstavlja dobro osmišljen i taktičan pristup procesu održavanja zvaničnih odnosa između država i drugih međunarodnih subjekata. Pri ostvarivanju svojih interesa, država koristi diplomatiju kao veoma važno sredstvo delovanja. Shodno tome, Zoran Veljić u svom delu Diplomatski protokol, kaže da je „zadatak diplomatije da prati, unapređuje i ostvaruje međunarodne odnose, otklanja i rešava nesporazume i probleme u odnosima subjekata međunarodnog prava i međunarodnih odnosa.

Odnosi među ljudima su veoma složeni, dok su među državama još komplikovaniji i kompleksniji, posebno ukoliko znamo da državama upravljaju ljudi. Tomas Hobs je rekao  „čovek je čoveku vuk“ (Homo homini lupus est, lat.), želeći time da objasni čovekovo stanje u kojem vladaju egoistički instinkti koji ga stavljaju u borbu s drugim ljudima, odnosno u rat sviju protiv svih. Jedini spas iz takvog stanja, za ovog autora, predstavlja apsolutna država, na koju pojedinci prenose svoja prava i moć u zamenu za socijalni mir.

Ukoliko prenesemo ovu tezu na nivo međunarodnih odnosa, gde svaka država ima sopstvenu viziju kako da ostvari što veći prosperitet svojih građana, što se često naziva interesom, i gde se interesi država često ne poklapaju, možemo da zaključimo da je jedini spas iz takvog stanja i jedina opcija za pronalaženje mirnog i kompromisnog rešenja – diplomatija.

Dakle, može se reći da se najdelikatniji poslovi između država rešavaju diplomatijom. Takođe, diplomatija ima još jednu važnu ulogu, a to je da predstavlja svoju zemlju i narod u drugim državama i u svetu. To nije jednostavno pružanje informacija o svojoj domovini, to je mnogo više od toga. Pre svega, predstavljati svoju državu u inostranstvu je velika čast i privilegija, ali i mogućnost da se, koristeći meku moć, širi uticaj svoje države. Poslednjih par godina, najbolji primer toga je Novak Đoković, svetski teniser broj jedan. On na najbolji način, koristeći svoj lični uticaj i harizmu, predstvalja Srbiju u svetu i upoznaje svet sa njom.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić uručuje priznanje najboljem svetskom teniseru Novaku Đokoviću na ceremoniji proslave Dana srpske diplomatije, Beograd, 29. maj 2020. (Foto: Ministarstvo spoljnih poslova RS)
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić uručuje priznanje najboljem svetskom teniseru Novaku Đokoviću na ceremoniji proslave Dana srpske diplomatije, Beograd, 29. maj 2020. (Foto: Ministarstvo spoljnih poslova RS)

Nije mali broj država koje su prvo čule za Novaka, pa tek onda, zahvaljujući njemu, za Srbiju. Prepoznajući sveukupan doprinos Novaka Đokovića, na prijemu povodom Dana srpske diplomatije, ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Ivica Dačić, odao je priznanje našem teniseru dodelivši mu nagradu za izuzetan lični angažman i doprinos u promociji interesa Republike Srbije i njenog naroda u svetu.

Podsetimo, 29. maj se uzima kao dan koji je označio početak profesionalne diplomatije u Srbiji. Na čelu prve institucije nadležne za sprovođenje spoljne politike tadašnje Kneževine Srbije, inače ustanove koja je u doba osnivanja imala svega 13 činovnika, bio je Avram Petronijević, do tada lični sekretar Miloša Obrenovića. U to vreme, Srbija je imala samo nekolicinu predstavništva u našem regionu, Turskoj (ili Otomanskom carstvu), Rusiji i Austriji, da bi danas – 180 godina kasnije – imala preko 100 diplomatsko-konzularnih misija, na svim kontinentima.

Istorija svedoči da diplomatija i profesionalna obuka diplomatskog kadra imaju dugu tradiciju u Srbiji. Diplomatska služba je od početka pratila politički i društveni razvoj srpske države i sa njom delila istu sudbinu. Prvi moderan zakon o diplomatskoj službi donet je 1886. godine za vreme vladavine kralja Milana. Zakonom su utvrđena pravila i uslovi za stupanje u službu, a diplomatski agenti, kao i svi drugi državni činovnici, morali su da imaju „nužna znanja i sposobnosti“. Kandidat za diplomatski poziv morao je da poseduje diplomu domaćeg ili inostranog fakulteta, da zna francuski jezik, da položi složeni prijemni ispit, a kasnije i diplomatsko-konzularni ispit, kojim su proveravana znanja i prve stečene diplomatske državničke veštine“.

Danas, u Republici Srbiji, postoje dve relevantne institucije za obrazovanje budućih diplomata: prva institucija je Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, sa posebnim smerom za Međunarodnu politiku. Na ovom smeru, studenti osnovnih akademskih studija, kroz četiri godine obrazovanja stiču znanja iz skoro svih društvenih oblasti. Tako oni izučavaju istoriju, pravo, ekonomiju, sociologiju, antropologiju, retoriku, filozofiju, strane jezike, bezbednost, politikološke predmete i, naravno, usko stručne predmete koji se odnose na međunarodne odnose, regionalnu politiku, spoljnu politiku i diplomatiju.

Cilj ovakvog programa studiranja jeste da studenti, buduće diplomate, steknu što šire znanje iz oblasti koje prožimaju društveni život i koji su sastavni deo svakog društva. „Ukratko, diplomata treba biti čovek naročite vrste, a nimalo ne ličiti na to nego uvek i u svemu imati izgled običnog, prosečnog čoveka. Stotinu sposobnosti treba imati, ali strogo i na sto načina dozirati, zapisao je veliki srpski pisac, diplomata i nobelovac Ivo Andrić.

Ivo Andrić ispred čuvene ćuprije na Drini u Višegradu (Foto: pastvu.com)
Ivo Andrić ispred čuvene ćuprije na Drini u Višegradu (Foto: pastvu.com)

Druga institucija koja obrazuje buduće diplomate jeste Diplomatska akademija Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Diplomatska akademija nastoji da u okviru svojih redovnih programa unapredi posebna znanja i veštine i da postane uporište u profesionalnoj izgradnji diplomata i državnih službenika.

Ono što je zanimljivo za srpsku diplomatiju jeste činjenica da su nju kroz istoriju krasila imena nobelovca Ive Andrića, pesnika Jovana Dučića, prvog ambasadora u istoriji jugoslovenske diplomatije, Milana Rakića, Miloša Crnjanskog, Branislava Nušića, zatim Stojana Novakovića, Mihajla Pupina, Slobodana Jovanovića, Darka Tanaskovića. Takođe, pre uspostavljanja zvaničnog instituta srpske diplomatije, ovom delatnošću bavila su se mnoga poznata imena, poput prote Mateje Nenadovića, Dimitrija Davidovića, Ilije Garašanina i drugih. Svi oni su, zajedno sa mnogim drugim manje poznatim ali ne i manje značajnim ličnostima, svakako dali nemerljiv doprinos razvoju srpske diplomatije.

Analiza današnjih aktvnosti naše diplomatije ističe postignute rezultate – obnavljanje bilateranih odnosa sa brojnim zemljama, uspostavljanje diplomatskih odnosa, otvaranje diplomatsko-konzularnih predstavništva, ukidanje viznih režima, dodeljivanje stipendija stranim studentima, itd. Naravno, najvidljivi uspeh srpske diplomatije svakako je borba koja se vodi za povlačenje priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova. Rezultat te borbe jeste da je osamnaest suverenih država, članica Ujedinjenih nacija, donelo odluku o povlačenju tog priznanja. Implicitno tome, sprečen je ulazak tzv. Kosova u neke od najznačajnijih međunarodnih organizacija, poput UNESCO-a i Interpol-a.

Intoniranje himne na svečanosti povodom obeležavanja Dana diplomatije (Foto: Ministarstvo spoljnih poslova RS)
Intoniranje himne na svečanosti povodom obeležavanja Dana srpske diplomatije, Beograd, 29. maj 2020. (Foto: Ministarstvo spoljnih poslova RS)

Možemo da zaključimo da u današanjem svetu opštih svetskih i regionalnih previranja, nesigurnosti koje donosi period nakon pandemije izazvane virusom COVID-19, nove raspodele snaga između svetskih sila, svakako sledi dinamičan period međunarodnih odnosa. Za Srbiju, državu na trusnom Balkanskom poluostrvu, bilo bi mudro da prepozna procese koji će determinsati odnose snaga i da u skladu sa tim, već sada, počne da gradi svoju poziciju. Svakako da joj u toj misiji najveći oslonac može biti diplomatija. Ukoliko smo nešto naučili iz naše i svetske istorije, to je da je bolje biti za stolom nego na stolu.

Centar za međunarodnu javnu politiku svim građanima Republike Srbije želi srećan 29. maj – Dan srpske diplomatije.

Autor: Borislav Ilić, član Saveta Centra za međunarodnu javnu politiku

Naslovna fotografija: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Pročitajte više o Danu srpske diplomatije.

Pogledajte dokumentarni film o srpskim diplomatama u produkciji Centra.