Centar za međunarodnu javnu politiku je danas u Medija centru javnosti predstavio rezultate istraživanja na temu ,,Stavovi studenata Univerziteta u Beogradu o rodnoj ravnopravnosti u Republici Srbiji“. Istraživanje, koje je sprovedeno u periodu od 15. novembra 2018. do 10. januara 2019. godine, obuhvatilo je 1403 studenta sa 30 fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Istraživanjem smo sagledali koliko su student informisani o rodnoj ravnopravnosti i načelu nediskriminacije, institucijama koje se bave pitanjem rodne ravnopravnosti i koliko je Srbija napredovala u ovoj oblasti usled evropskih integracija. Ovo istraživanje je, takođe, fokusirano na to da li se obezbeđuju podjednake šanse za razvoj karijere kod žena i muškaraca, kao i na podjednaku zastupljenost na rukovodećim pozicijama (što se neretko može čuti kao zamerka u izveštajima Evropske komisije), ali i na sam položaj muškaraca u srpskom društvu. Ispitali smo stavove studenata o položaju i diskriminaciji LGBTQ+ osoba, šansama za zaposlenje, pravu na usvajanje dece, zaključenju braka i slično.
Naime, po pitanju zastupljenosti rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji više od polovine ispitanika (53,53%) opredelilo se za odgovor delimično, odnosno, nije moglo da se odluči da li je manje ili više zastupljena, a samo 2,7% odgvovorilo je da je ona zastupljena u potpunosti.
Na pitanje da li smatraju da bi stvaranje institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u Republici Srbiji poboljšalo aktuelnu situaciju, samo 16% studenata se izjasnilo da ova institucija već postoji u našoj zemlji što možemo pripisati nedovoljnoj implementaciji Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je donet još 2009. godine. Verujemo da je to razlog što su studenti u manjoj meri upoznati sa radom i, uopšte, postojanjem ove institucije.
Anketa je obuhvatila i tvrdnju da muškarci prirodno imaju veće liderske sposobnosti i da bi, shodno tome, trebalo da zauzimaju rukovodeće pozicije. Rezultati ankete nam ukazuju na izuzetno veliki broj studenata (gotovo 80% ukupnog broja ispitanih) koji su uvereni u ispravnost ove tvrdnje. Još više iznenađuje podatak da ne postoji velika razlika u odgovorima između pripadnika muškog i ženskog pola.
Na temu finansiranja organizacija koje se bave promovisanjem prava žena iz državnog budžeta odgovori su izrazito nehomogeni, što je najizraženije među protivnicima ove tvrdnje. Čak 41,90% muškaraca se izričito protivi ovoj tvrdnji, dok to isto čini 17,80% žena. Među delimično saglasnim je 40,30% žena i 42,50% muškaraca, dok je među pristalicama 41,90% žena i svega 15,40% muškaraca. Ovo nas dovodi do zaključka da studenti smatraju da bi država više toga mogla da postigne kroz zakonodavni postupak, nego kroz finansiranje takvih organizacija, imajući u vidu endemsku korupciju u našem sistemu, koju su studenti izdvojili kao jedan od najvećih problema u preduzetništvu u našem prethodnom istraživačkom projektu.
Na pitanje da li je glavni cilj žene da se ostvari u ulozi majke uočavamo značajne razlike u stavovima ženske populacije. Treba istaći značajnu razliku između 32,40% muškaraca koji su u potpunosti uvereni da je materinstvo osnovna uloga žene i 18,20% žena koje dele isto mišljenje o tradicionalnoj ulozi žene u društvu.
Na pitanje koje od navedenih faktora utiču na rodnu ravnopravnost u Srbiji, studentima su u ponudi bili: projekti NVO, delovanje parlamenta kroz zakonodavni proces, plan i program političkih partija, proces evropskih integracija. Studenti su ocenama od 1 do 5 ocenili u kojoj su meri navedeni aspekti uticali na pitanje rodne ravnopravnosti. Značaj projekata NVO na pitanje rodne ravnopravnosti, 9,01% je ocenilo ocenom 1, 21,09% ocenom 2, 40,17% ocenom 3, 18,01% ocenom 4 i 11,72% ocenom 5; delovanje parlamenta kroz zakonodavni proces po istom pitanju, 11,86% studenata je ocenilo sa 1, 17,64% ocenom 2, 34,57% ocenom 3, 17,57% ocenom 4 i 18,36% ocenom 5; po pitanju plana i programa političkih partija, 7,65% studenata je ocenilo ocenom 1, 18,37% ocenom 2, 40,96% ocenom 3, 21,23% ocenom 4 i 11,79% ocenom 5. Po pitanju uticaja procesa evropskih integracija na poboljšanje pitanja rodne ravnopravnosti, student su dali sledeće ocene: 8,79% studenata je ocenilo sa 1, 20,80% je ocenilo sa 2, 37,03% sa ocenom 3, 22,23% ocenom 4 i 11,15% ocenom 5.
Na pitanje koliko je proces evropskih integracija uticao na rodnu ravnopravnost u Srbiji, većina studenata, čak 40,17% je zaokružilo srednju vrednost, u rasponu od „u potpunost“ do „nimalo“. Procenat evroskeptika je nešto viši – 11,72% studenata smatra da evropske integracije nimalo nisu uticale na povećanje ravnopravnosti među polovima, dok 9% njih smatra je ovaj proces u potpunosti doprineo poboljšanju u ovoj oblasti.
Ispitanicima je bilo postavljeno pitanje „Koji je, po Vašem mišljenju, najveći problem sa kojim se žene suočavaju u Srbiji?“, gde se mogu uočiti dva posebno zanimljiva rezultata. Od svih ispitanika koji su „seksualno uznemiravanje“ prepoznali kao najalarmantiji problem čak 65,70% su žene, a skoro dvostruko je manje muškaraca (34,40%). S druge strane, veći je broj muškaraca (54,60%) koji smatraju da su nejednake plate najveći problem žena u Srbiji, dok je broj žena koje to smatraju za oko 10% niži (45,40%). Kada je reč o kategoriji „usklađivanje materinstva sa karijerom“ – veći je broj žena (59,80%) koje ovo prepoznaju kao problem, dok 42,20% muškaraca smatra da je ovo problem sa kojim se žene suočavaju.
U komparativnoj analizi stava muškog i ženskog pola prema pitanju da uvođenje kvota za učešće žena u politici može doprineti poboljšanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji, primetićemo da je od ukupnog broja onih koji su odgovorili sa „da“, 65,49% žene, a 34,60% muškarci
Potrebu za formiranjem jednog nezavisnog regulatornog tela koje bi za cilj imalo koordinisanje ukupne državne politike rodne ravnopravnosti na svim nivoima, izrazilo je čak 47,61% ispitanika.
Na pitanje „Da li postoji diskriminacija LGBTQ+ osoba prilikom zapošljavanja?“ potvrdan odgovor dalo je čak 51,50% ispitanih studenata, a 9,48% smatra da su oni prilikom zapošljavanja povlašćeni. Čak 53,80% ispitanih žena smatra da je diskriminacija podjednako zastupljena i u javnom i u privatnom sektoru, a isti odgovor daje 48,29% muške populacije ispitanika.
Studenti su na pitanje o tome da li bi pripadnici LGBTQ+ populacije trebalo da imaju pravo na usvajanje dece negativno odgovorili sa 52,64 %, što je znatno veliki procenat. Ostatak studenata, 27,25%, odgovorio je pozitivno, dok 20,11 % nema stav o ovome. Iako je znatan deo studenata protiv usvajanja, 27,25% nije zanemarljiv deo. Nema jasnih namera da se zakonski u skorije vreme reguliše ova mogućnost iako je eventualno moguće da se omogući registracija brakova, kako pripadnici LGBTQ+ ne bi odlazili u susedne zemlje radi sklapanja brakova.
Studenti sa Pravoslavno-bogoslovskog fakulteta kategorično su protiv (83,80%), dok svega 28% anketiranih studenata smatra da pripadnicima LGBTQ+ populacije treba omogućiti usvajanje dece.
O tome da li transrodne osobe treba da imaju pravo na promenu pola zahvaljujući sredstvima iz budžeta, 33,21% ispitanika smatra da im je ovo već omogućeno, 14,93% smatra da finansiranje treba omogućiti, dok više od pola, 51,79% smatra ovakvo rešenje neprihvatljivim. Problemi sa kojima se transrodne osobe suočavaju su nerazumevanje okoline, problemi u pronalaženju posla i izdavanju jedinstvenog matičnog broja. Neretko bivaju maltretirani ili fizički napadani. Poslednje izmene zakona učinjene su u julu 2011. godine kada je omogućeno da se 2/3 troškova operacije finansira iz Republičkog fonda. Problemi svakako nisu rešeni na ovaj način jer ove osobe, čak i kod mladih ljudi, studenata, nailaze na nerazumevanje.
Istraživanje je pokazalo da 16% muškaraca smatra da su muškarci diskriminisani u našoj zemlji, a interesantno je da veći procenat žena ima takvomišljenje, njih 35,20%. Na pitanje o tome da li postoji diskriminacija muškaraca prilikom brakorazvodne parnice 38,8% mušk eispitane populacije smatra da postoji i to u velikoj meri, dok se s tim složilo 29,9 % devojaka.
Stav Centra za međunarodnu javnu politiku je da je neophodno više raditi na unapređenju rodne ravnopravnosti, pre svega kroz zakonodavni postupak i adekvatne javne politike, čime bi se i stavovi društva po ovom pitanju prilično „unapredili“. Verujemo da bi to olakšalo pregovore Republike Srbije sa Evropskom unijom u pogledu Poglavlja 23 i 24 koja se odnose na ljudska prava i vladavinu prava.
Naslovna fotografija: Medija centar Beograd
Rezultate istraživanja možete pronaći ovde.
