Centar za međunarodnu javnu politiku predstavio je rezultate istraživanja ,,Stavovi studenata Univerziteta u Beogradu o preduzetništvu u Republici Srbiji” koje je sprovedeno u periodu od 6. novembra do 4. decembra 2017. godine. Istraživanje je obuhvatilo 1200 studenata sa 30 fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Prezentaciju su, u sali GO Vračar, u petak 16. marta, otvorili predsednik Centra za međunarodnu javnu politiku Aleksandar Klarić i koordinator Sektora za istraživanje javnog mnjenja Aleksandar Somer koji su ukratko objasnili ciljeve ovog projekta. Prisutnima su se obratili i Miloš Pavković, Jelena Knežević, Kristina Nikolić, Marko Todorović, Nevena Govedarica i Katarina Arsić koji su detaljno predstavili rezultate istraživanja.
Na pitanje ,,Da li smatrate da je stečeno obrazovanje na fakultetu dovoljno za pokretanje sopstvenog biznisa?” najveći broj studenata, čak 63,9% ispitanika, negirao je da je fakultetsko znanje dovoljno za pokretanje privatnog biznisa. Samo 19,3% smatra da je znanje usvojeno na fakultetu dovoljno, dok 16,1% uopšte nema stav o ovom pitanju. Rezultati ovog istraživanja potvrđuju dva stava. Sa jedne strane, nezadovoljstvo studenata ponuđenim nastavnim sadržajima, a sa druge strane, postojanje svesti studenata da je pored fakulteta potrebno i određeno neformalno obrazovanje. Čak 73% studenata smatra da obrazovni sistem naše zemlje nije usklađen sa tržištem rada, a samo 8,5% smatra suprotno. Razloge za ovakav rezultat možemo naći u teškoćama na koje mladi nailaze prilikom traganja za poslom nakon završetka studija. Većina ispitanika prepoznala je u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu najveći potencijal za pokretanje biznisa (20,7%) a odmah ispod nalaze se informacione tehnologije i komunikacije (16,6%).
Čak 45,3% ispitanih sebe vide kao lice zaposleno u privatnom sektoru, a četvrtina ispitanika kao lice zaposleno u javnom sektoru. Ovaj relativno visok procenat onih koji sebe vide kao zaposlene u javnom sektoru može biti posledica nekadašnjeg samoupravnog sistema. Takođe, četvrtina ispitanika sebe vidi kao lice zaposleno u nevladinom sektoru.
Na pitanje o tome koji faktori najviše utiču na pokretanje privatnog biznisa, 53,5% studenata političku situaciju u zemlji određuje kao negativan faktor, a samo 26,7% kao pozitivan faktor. Većina smatra da fakultet kao i porodica i prijatelji pozitivno utiču. Kao najveću prepreku pri pokretanju sopstvenog biznisa studenti su u najvećem broju izdvojili nedostatak početnog kapitala (39,6%). Zatim slede: manjak perspektive – 25,3%, zakonska regulativa – 18,2% i neinformisanost – 9,1%. Čini se kao da mladi ne gaje poverenje u programe državnih subvencija za razvoj preduzetništva ali i da nisu dovoljno informisani.
Glavni problem nezaposlenosti čak 53% ispitanih vidi u korupciji, nepotizmu i partokratiji; 47% smatra da je ekonomsko stanje u državi veliki problem, dok 27,4% kao veliki problem određuje neusklađenost tržišta rada sa formalnim obrazovanjem. Ovi podaci govore da mladi kao najveću prepreku svom zaposlenju vide državu i njene strukture. Ono što je zanimljivo jeste da veliki broj uopšte nije bio upućen u značenje reči nepotizam. Takođe, 41,1% smatra da država ne preduzima nikakve napore da stimuliše pokretanje privatnog biznisa dok samo 4,8% državu vide kao jaku podlogu i inicijatora za pokretanje biznisa.
Na pitanje ,,Da li smatrate da bi pristupanje Evropskoj uniji uticalo na unapređenje preduzetništva u Republici Srbiji?” 34,5% ispitanika smatra da bi ulazak u Evropsku uniju pozitivno delovao na razvoj preduzetništva dok 35,5% studenata smatra da bi to imalo negativne posledice. Zanimljivo je da o ovom pitanju čak 29% studenata nema nikakav stav.
