Luka Nikolić i Filip Mikanović su 5. februara 2018. godine prisustvovali sastanku Evropske investicione banke (EIB) sa predstavnicima civilnog sektora.
Evropska investiciona banka (EIB) je banka u vlasništvu zemalja članica Evropske unije i predstavlja najvećeg svetskog multilateralnog zajmodavca i zajmoprimca. EIB pruža finansije i ekspertizu u oblasti projekata održivog razvoja koji doprinose ostvarivanju ciljeva EU politika.
Skup održan u ponedeljak, 5. februara, otvorio je potpredsednik EIB, Aleksander Štub. Gospodin Štub naglasio je značajna dostignuća EIB u prethodnom periodu, kao što su: doprinos povećanju godišnjeg rasta investicija u EU od 3.2% (za period 2013-2016), poboljšanje poslovne klime za investiranje u mala i srednja preduzeća, povećanje procenta prosečnog iskorišćenja kapaciteta firmi (procenat firmi koje upravljaju punim kapacitetom povećao se na 53%), itd.
Kao jedan od najvećih izazova za naredni period, gospodin Štub istakao je formiranje planova budžetiranja Evropske komisije za period nakon 2020. godine – tzv. višegodišnji finansijski okviri (MFF post 2020). Takođe, među najvećim izazovima javljaju se i formiranje Evropske razvojne banke (unutar EIB), kao i finansijske posledice Bregzita. U ovom osvrtu učestvovali su i članovi izvršnog odbora EIB – Klaus Trumel, Luka Lacaroli i Kristofer Hurst.
Nakon otvaranja skupa, usledila je prva diskusija na temu Održivih gradova za nisko karbonsku budućnost. Kao govornici u diskusiji učestvovali su eksperti u oblasti održivih gradova – Lina Liako i Mark Majer, kao i gradonačelnik Hajdelberga – Ekart Vurcner. Govornici su istakli da su razlika u prioritetima gradova i operacioni izazovi lokalnih vlada glavni problemi sa kojima se donosioci odluka suočavaju, zaključivši da za napredak održivih i savremenih gradova nije dovoljna jednoobrazna politika. Posebna pažnja posvećena je pojavi prenaseljenosti, a samim tim i smanjenju efikasnosti urbanih naselja. Radi otklanjanja drugih problema, kao što je zagađenje u gradskim sredinama, govornici su predložili povećano ulaganje u alternativne vidove transporta, kao i odgovarajuću infrastrukturu (npr. bicikli i biciklističke staze).
Tema druge diskusije na skupu bila je Finansiranje ekonomskog jačanja žena. Govornici na na ovoj diskusiji bili su istraživači u polju uloge žena u ekonomiji, kao i istaknuti zastupnici rodne jednakosti – Madelin Riz, Džoana Mejkok, Meri Elen Iskenderian i Elis Badoj. Diskusija je počela analizom problema, tj. uticaja mera štednje (engl. austeritymeasures), koje je EU preuzela nakon početka dužničke krize 2009. godine, na poziciju žena u ekonomiji. Opšti zaključak diskusije bio je da potencijalni ekonomski rast pri apsolutno ravnopravnoj raspodeli rada među polovima skoro deset puta veći nego trenutni ostvareni rast. Uzimajući ovu činjenicu u obzir, prepoznata je i uloga EIB u ostvarivanju ovih ciljeva. Kao glavne prepreke ispostavile su se kulturne i religijske razlike zemalja koje će zahtevati individualizovani pristup strukturnoj reformi tržišta rada.
Skup se završio obraćanjem predsednika Evropske investicione banke – Vernera Hojera, koji je pružio svoj uvid u pomenute teme i nagovestio budući plan rada za banku.
Kao zaključak iz cele konferencije može se izvući činjenica da EIB postaje centralna figura u finansiranju projekata EU (pogotovo tzv. zelenih projekata). Od osnivanja prvog tržišta zelenih hartija od vrednosti 2007. godine, do održavanja kursa o ekološkim i socijalnim standardima 2017. god, iako nema renome ili radnu snagu Evropske centralne banke, EIB u velikoj meri doprinosi ubrzanom koraku ka budućnosti. Ova misao može se sročiti u citat potpredsednika EIB, gospodina Štuba: „Evropska investiciona banka je najbolje čuvana tajna Evropske unije“.
 je banka u vlasništvu zemalja članica EU i predstavlja najvećeg svetskog multilateralnog zajmodavca i zajmoprimca.){kind=link}