Beograd – Celokupan pregovarački proces između Beograda i Prištine sadržao je više od četrdeset susreta na najvišem nivou. Međutim, od početka pregovora u Briselu samo su šest od ukupno 17 dogovora u potpunosti sprovedeni. Prvom sporazumu o načelima za normalizaciju odnosa poznatijem kao Briselski sporazum prethodili su dogovori i protokoli o slobodi kretanja, matičnim knjigama, katastarskim evidencijama, carinskim pečatima, regionalnom predstavljanju Kosova uz zvezdicu i fusnotu. Na kraju, dogovoreno je prihvatanje univerzitetskih diploma i usaglašeno je postupanje na prelazima, sumira u razgovoru za Danas politikolog Stefan Surlić.

,,Briselski sporazum se pre svega odnosi na osnivanje Zajednice srpskih opština, ali je nakon nedavnih dešavanja vezanih za odluku Ustavnog suda Kosova, sprovođenje dogovora o ZSO odloženo. U tekstu sporazuma se navodi i održavanje lokalnih izbora, integracija policijskih i sudskih institucija na severu Kosova sa institucionalnim okvirom Prištine, kao i da nijedna strana neće blokirati niti podsticati druge da blokiraju drugu stranu na njenom putu ka EU“, precizira sagovornik našeg lista.

Da li otvaranje Poglavlja 35 znači dalje uslovljavanje Srbije na putu ka EU?

Otvoreno Poglavlje 35 ostavlja značajan prostor za nova uslovljavanja. Kako je formulisano u samom tekstu, značajan zastoj u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom daje mogućnost Evropskoj komisiji da na sopstvenu inicijativu ili na zahtev trećine zemalja-članica uskrati preporuku za otvaranje ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja sve dok se problem zastoja ne otkloni. Budući da tekst poglavlja ističe sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom, može se očekivati da će finalni zahtev do kraja pristupnih pregovora biti usvajanje pravno obavezujućeg dokumenta o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, kako je već naznačeno i u naslovu Poglavlja 35.

Šta su, po Vama, glavne crte poglavlja 35?

U tekst Poglavlja 35 pristupnog dokumenta se navode dogovori iz svih oblasti koje su bile deo pregovora u Briselu. U kratkim crtama se ističe šta je do sada postignuto i šta su preostale obaveze Srbije u procesu normalizacije odnosa. Srbija se obavezala da pravosuđe, policija, proces izbora za lokalne predstavnike, kao i Zajednica srpskih opština budu formirani i integrisani u skladu sa kosovskim zakonima.

Na Srbiji je osnivanje kompanije Elektrosever kao i telekomunikacione kompanije kao podružnice Telekoma Srbije. Srbija će ubuduće dozvoljavati ulazak državljana trećih država u Srbiji sa Kosova. Takođe, Beograd je dužan da svaki vid finansiranja, uključujući isplaćivanje naknada za penzijsko osiguranje učini transparentnim. Iako se o transparentnosti sredstava uglavnom govori kao mehanizmu kontrole od strane Prištine, ona je važna pre svega za Beograd kako bi se ustanovilo koliko se iz državnog budžeta zaista izdvaja za Kosovo.

Zbog čega je odložena vizna liberalizacija za građane Kosova?

Ukoliko uzmemo u obzir procene da je u protekloj godini oko 70.000 ljudi sa Kosova ilegalnim putem želelo da dospe u zemlje zapadne Evrope, sasvim je očekivana odluka EK da odloži preporuku o omogućavanju slobode kretanja građanima Kosova. Trenutno vrlo nestabilna politička situacija u Prištini i blokada rada parlamenta smanjuju izglede da u očima građana, Kosovo bude mesto sigurne egzistencije. Izostale su i bezbednosne preporuke budući da Kosovo nije član Interpola i zbog toga ima ograničene mogućnosti za delovanje protiv lanca trgovine ljudima i nedozvoljenog poslovanja.

Koji su dosadašnji dometi pregovora u Briselu?

Glasanje u Unesko je pokazalo da se svako sporno pitanje mora naći na agendi pregovaračkog procesa. Briselske pregovore ne bi trebalo doživljavati kao maraton na čijem kraju čekamo pobednika. Takođe, pogrešno je pregovore sa Prištinom stavljati samo u kontekst evropskih integracija. Reč je pre svega o naporima da se ublaže posledice postkonfliktnog teškog života Srba, ali i Albanaca na Kosovu. Na pregovaračkom stolu nalaze se veoma osetljive teme, stoga je dovoljno nekoliko neodgovornih političkih poruka ili postupaka sa bilo čije strane da se pregovori vrate na početnu poziciju.

Šta možemo očekivati u nastavku pregovaračkog procesa?

U ovom trenutku prednost je data sprovođenju do sada postignutih dogovora. Novi sporazumi nisu na stolu, ali su obe strane već predstavile teme o kojima bi želele da razgovaraju u narednoj rudni pregovora. U svetlu glasanja u Unesko, Beograd je posebno zainteresovan za zaštitu kulturnog i istorijskog nasleđa, dok je Priština pominjala problem nestalih lica. Glavni zadatak ostaje formiranje Zajednice srpskih opština. Do 25. decembra ističe četvoromesečni rok za usvajanje Statuta ZSO, koji bi trebalo da predloži srpska strana, ali je izvesno da će rokovi biti prolongirani zbog nespremnosti Prištine da sprovede dogovoreno.

Autor: S. Marinković

preuzeto sa: Dnevni list Danas

PODELI
Prethodni članakPoljska: Estragon i epigon
Sledeći članakBil Klinton – najsrećnija okolnost u istoriji Rusije
CMJP
Centar za međunarodnu javnu politiku је nevladino i neprofitno udruženje čiji je prvobitni cilj da podstiče i unapređuje međunarodnu saradnju u oblastima spoljne politike, diplomatije, privrede, obrazovanja i kulture. Centar ima za cilj da podstiče saradnju sa unutrašnjim, političkim i državnim subjektima kao i sa odgovarajućim institucijama iz inostranstva.

Ostavite komentar