Decembar 2017. godine. Nakon hladnjikavog i vetrovitog jutra usledio je lep i sunčan dan. Napolju je bilo prolećnih 15 stepeni, dok se kroz prozor prolamao pravi kasno popodnevni majski dan. U sobi u kojoj je boravilo sedmoro ljudi temperatura je dostizala letnje razmere pa je bilo neophodno da se uključi klima uređaj da istu temperaturu spusti na izdržljiv nivo. Ne, ne govorim o početku neke erotske, ljubavne latino sapunice i ne, ne govorim o jednom varljivom mediteranskom danu na Kipru. Takav je bio decembar u Srbiji gde se odigravala jedna velika meteorološka utakmica između leta i zime čiji su se vremenski intervali tako naglo i naizmenično smenjivali da su se zbunjeni ljudi pitali šta se to dešava. Ako se vratimo samo godinu dana unazad u kataklizmičnu zimu 2016. godine, videćemo da su vremenske varijacije i zvanično dostigle svoje ekstremne podeoke tako da više nema nikakve sumnje u to da su klimatske promene dobile svoje prebivalište i u Srbiji. No, krenimo redom.

Klimatske promene – o čemu se radi?

Kao što i sama sintagma govori, reč je o jednom dugoročnom trendu velikih temperaturnih kolebanja koja nastaju usled uvećane emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji inače predstavljaju centralni deo globalnog zagrevanja, onoga od čega danas strahuje čitav svet. Istorijski gledano, prvo pominjanje pojma „globalno zagrevanje“ nalazimo 1975. godine u jednom naučnom članku geohemičara Volasa Brekera koji je prekinuo dotadašnju tradiciju nazivanja ovog problema ,,nesmotrenim klimatskim modifikacijama“.

Ipak, pojam globalno zagrevanje dospeva u žižu javnosti juna 1988. godine kada je naučnik i klimatolog iz NASA Džejms Hansen svedočio u Kongresu o važnosti i značaju klime, posebno naglašavajući problem globalnog zagrevanja koji je doveo u uzročno-posledičnu vezu sa emisijom gasova sa efektom staklene bašte. Hansenovo svedočenje u Kongresu je naišlo na širok odjek u javnosti i od tog trenutka termin globalno zagrevanje ulazi u opštu upotrebu iz koje će teško izaći. Evo zašto.

Vreme klimatskih ekstrema – priča o 2016. godini

Prema nezavisnim istraživanjima koja su sproveli NASA (National Aeronautics and Space Administration) i NOAA (National Oceanic and Atmospheric Administration), 2016. je bila najtoplija godina još od 1880. kada je počelo savremeno vođenje evidencije o temperaturi. Naučnici sa GISS (Goddard Institute for Space Studies) iz Njujorka ističu da je 2016. tako pobila prethodno postavljene rekorde iz 2014. i 2015. godine, postaviviši novi koji nije srušen naredne 2017. godine. Trend da svaka naredna godina premašuje prethodnu je ovde prekinut, ali godina koja je za nama bila je toplija od svih drugih pre 2016. To je svrstava u drugu rekordnu od početka savremenog merenja. Na ovom linku možete videti kako taj trend grafički izgleda i kako se menjao tokom vremena.

U drugoj nezavisnoj analizi koju je radila NOAA (sa kojom se slaže i Svetska meteorološka organizacija) naučnici dolaze do saznanja da je 2017. godina ipak treća, a ne druga najtoplija godina ikada. Do ove minorne razlike dolazi samo zbog drugačijih metoda merenja koje ove agencije koriste. Međutim, i GISS i NOAA su saglasni oko dve stvari – prvo, 5 najtoplijih godina ikada je nastupilo od 2010. pa na ovamo i, drugo, od 2001. godine na ovamo, zabeleženo je 17 od 18 najtoplijih godina ikada.

Prosečna globalna temperatura je u 2016. porasla za oko 1,1 stepeni Celzijusa u odnosu na kasni 19. vek. U 2017. u odnosu na isti period taj porast je iznosio 0,90 stepeni. Zašto je trend porasta zagrevanja ovde zaustavljen, odnosno pauziran?

Klimatski fenomen El Ninjo koji hladi ili zagreva tropski deo Pacifika i tako izaziva određene varijacije u vremenskim obrascima je na indirektan način doprinosio kratkoročnim varijacijama u prosečnoj globalnoj temperaturi. Stručnjaci su došli do saznanja da je ovaj fenomen svojim delovanjem doveo do povećanja prosečne globalne temperature u svetu za 0,12 stepeni Celzijusa u 2016. godini. Međutim, kada bi se uticaj El Ninja na 2016. godinu statistički zanemario ili izostavio (s obzirom da se njegov efekat nije osetio u 2017.) protekla godina bi i zvanično bila toplija od 2016. Kada uzmemo sve ovo u obzir uvidećemo da je zapravo El Ninjo odigrao ključnu ulogu u cementiranju 2016. kao najtoplije godine ikada. Slika ispod pokazuje kako se kretala prosečna globalna temperatura u periodu 2013-2017. godina u poređenju sa prosekom temperature iz perioda 1951-1980. godina.