Početak priče rešavanja jednog od ključnih, globalnih problema današnjice bi svoje uvodno i najvažnije poglavlje trebalo da dobije koliko već ovog dana. Upravo danas, 30. novembra 2015. godine u Parizu je otpočela dvonedeljna konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.

Ovo je zvanično 21. godišnja sesija Konferencije učesnica (COP21) i 11. Konferencija od Kjoto protokola iz 1997. godine (CMP11) koja će se održati u predgrađu francuske prestonice- Buržeu. Takođe, najznačajniji događaj u okviru ovog svetskog samita predstavlja i šesti po redu godišnji samit održive inovacije koji će se održati 7. i 8. decembra, na Stade de France, takođe u Parizu.

Učešće na COP21 je potvrdilo 147 predsednika država i vlada, što ga čini najvećim skupom na najvišem nivou, ikada održanom izvan UN. Šta nam to govori? Pre svega, govori da je možda konačno došlo vreme kada su svi svetski moćnici shvatili da smo svi stanovnici jedne planete. Da to što se tamo negde daleko proizvede ili ispusti u vodu pogađa svakog čoveka na planeti, bez izuzetaka. Planeta Zemlja je jednostavno dosegla svoje krajnje limite i o tome ,,opominje“ rukovodeće ljude da joj pomognu. Ti isti ljudi su više puta odbijali da joj izađu u susret. Sada kada je Zemlja, zaista, nad ambisom gde se jednim uporednikom drži za ivicu stene i moli ljude da joj konačno stisnu ruku, ovi su se konačno odlučili na taj korak. Tako se makar čini.

COP21- Pariz

I možda kao nikada do sad mi imamo jednu otvorenu situaciju. Raspoloženje glavnih globalnih aktera je i više nego dobro. Ono što možda najviše daje prostora za optimizam jeste saglasnost odlazeće Obamine administracije da se učestvuje na jednom ovakvom važnom samitu. Ne treba podsećati da su i pored svega, SAD danas najmoćnija sila sveta, ili kako to Ijan Bremer tvrdi- supersila. I bez njih i njihovog prisustva bilo kakav globalni aranžman ne bi imao pravu snagu. Zbog toga je ovo trenutak koji treba da se iskoristi.

Dobro raspoloženje SAD (s obzirom da odlazi, Obama želi da svoj mandat ovekoveči jednim veoma korisnim činom) je ono što je svet dobio za razliku od 1997. godine i Kjoto protokola, koji su SAD potpisale ali ga Kongres nije ratifikovao. Pritom jako bitno i važno jeste učešće najvećeg svetskog zagađivača- NR Kine i njenog predsednika Si Đinpinga. Kina emituje oko 30% štetnih gasova u svetu, a SAD emituju oko 16% takvih gasova i zbog toga je njihov ,,pakt“ okosnica eventualnog spasonosnog dogovora. Bez njihovog učešća, čitav COP21 ne bi imao toliki značaj kao što ga ima.

Animacija COP21

Glavni cilj ove konferencije jeste redukcija emisije štetnih gasova koja bi trebalo da dovede do toga da se globalna temperatura ne poveća za manje od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba. Ogormne ozonske rupe, efekat staklene bašte, ogromna koncentracija ugljen-dioksida u vazduhu, sve veće krčenje šuma i ogromna industrijska postrojenja koja ispuštaju otpadne vode i otrove u reke su samo kap u moru problema koje opsedaju čovečanstvo danas. Čini se da čovek sam seče granu na kojoj sedi i to radi prilično mazohistički. Sve su to problemi sa kojima čovečanstvo konačno pristaje da se suoči. I ovo mu je poslednja šansa.

Poslednji ,,voz spasa” se polako zahuktava da krene sa perona. A kada krene, odlazi nepovratno. Sa tim vozom otišla bi i poslednja nada da nešto može da se promeni. Zato već sada svetski lideri treba da sednu i da se dogovore. Da povuku konkretne poteze, da usaglase stavove i svoje sopstvene ekonomsko-industrijske interese stave ispod interesa planete Zemlje. A kao izvestan pokazatelj takve spremnosti pokazuje i rešenost i neodustajanje od toga da se konferencija održi u Parizu, koji je nedavno preživeo katastrofalne terorističke napade. Čak će se i na stadionu gde je bio izvršen jedan od napada, održati samit o održivom razvoju. I to je ono što hrabri i poručuje da je čovečanstvo kupilo kartu za voz. Ostaje još samo da je ,,overi.“ ,,Overa“ će biti svojevrstan svetski, globalni sporazum i konsenzus velikih sila, pre svega o održivom razvoju. Te dve reči oslikavaju sve težnje ovog sveta, ili bi trebalo da oslikavju.

Poenta je naći balans između eksploatacije prirodnih resursa, njihove potrošnje i sposobnosti ekosistema da se obnovi, samoreguliše. Prostim jezikom rečeno- uzmimo koliko nama treba, ali toliko da ostane dovoljno i za generacije koje dolaze posle nas. Naš poznati sociolog Zoran Stojiljković kaže da su tri osnovne komponente održivog razvoja- odgovornost, solidarnost i participacija. Upravo sve to treba da bude COP21.

Pored toga investiranje u obnovljive izvore enerije je prioritet. Treba iskoristiti snagu vode, vetra, energiju sunca i morskih talasa. I to treba činiti u dosluhu sa naukom. Određene pilot-projekte tog tipa smo imali, i pokazali su se jako dobrim i korisnim. Solarni paneli i vetro-parkovi nisu nešto što je potpuna nepoznanica.

Potrebna je samo volja. Potreban je sveopšti društveno-kulturni preokret. Jer šta ovaj Samit bude doneo, to će biti naša budućnost. Stručnjaci iz oblasti meteorologije, ekologije, održivog razvoja su rekli svoje. Čekamo još ,,političke stručnjake“ da daju svoj sud, da svet nama poznat ne doživi svoj kolaps.

Pružena ruka planete je stisnuta! Da li je taj stisak dovoljno snažan da Zemlju izvuče i spase iz provalije nad kojom visi, ostaje nam da vidimo.

Pročitajte više o ovoj temi.

PODELI
Prethodni članakČlanovi Centra za međunarodnu javnu politiku u poseti rezidenciji Meksika
Sledeći članakČlanovi CMJP održali sastanak sa predstavnicima ambasade Ukrajine
Radomir Jovanović
Radomir Jovanović rođen je 4. februara 1994. godine u Kragujevcu, Republici Srbiji. Nakon završene srednje ekonomske škole u Kragujevcu, završava i osnovne akademske studije međunarodne politike na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Diplomirani je politikolog za međunarodne poslove i trenutno je na master akademskim studijama na Fakultetu političkih nauka, smer ekološka politika. Član je UO i jedan je od osnivača Centra za međunarodnu javnu politiku. Član je prve generacije kulturnih ambasadora Agencije za kulturnu diplomatiju iz Beča od 2016. godine i jedan je od organizatora najveće simulacije rada EU institucija na svetu - BEUM 2016. Posebno je zainteresovan za klimatske promene, pa je kao moderator vodio panel diskusiju „Godinu dana od COP21 - Srbija na putu klimatskih promena“. Pored toga interesuje se još i za diplomatsku istoriju Srbije, kulturnu diplomatiju, region Latinske Amerike, a takođe je i pasionirani ljubitelj sporta. Stipendista je Zadužbine Studenica iz San Franciska, SAD i Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Aktivno radi na implementaciji Pariskog klimatskog sporazuma u Srbiji kroz rad u civilnom društvu. Služi se engleskim jezikom.

Ostavite komentar