Da je Latinska Amerika najdinamičniji deo savremenog sveta, najbolje ćemo razumeti ako posmatramo početke 2010. i 2017. godine. Ono što nam je 2010. godine izgledalo kao primer prosperiteta, danas se može predstaviti kao potencijalni izvor haosa. Tu situaciju najbolje ilustruju izbori koji se održavaju u mnogim državama ovog kontinenta.

Čavezov „socijalizam za 21. vek“ polako bledi u svetlu inflacija i korupcionaških skandala koji bukte širom kontinenta, od Karakasa do Brazilije. Otuda ne čudi dokazivanje pravilnosti da ekstremne partije i lideri cvetaju u haosu. Brazil se u tom kontekstu nameće kao odličan primer. Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da, nekada marginalni ultradesničar Žair Bolsonaro, ima preko 20% podrške i da ta podrška raste iz dana u dan paralelno sa skandalima koji ne prestaju da potresaju brazilsku javnost.

Sve je delovalo dobro 2016. godine. A onda…

Iako se čini da je požar počeo da se širi opozivom predsednice Dilme Rusef, levičarke i Luline štićenice, vatra je zapravo zapaljena još ranije. Pre dolaska Dilme Rusef na vlast, došlo je do ekonomskog buma 2010. godine nakon čega je brazilska ekonomija počela je da stagnira. Tražen je samo povod  za napad na predsednicu, ili preciznije na jednu političku garnituru oličenu u bivšem predsedniku Luli da Silvi. Korupcija, večita bolest latinoameričkih zemalja, poslužila je kao idealan instrument.

Ubrzo su se u korupcionaškoj aferi našli Lula da Silva i Dilma Rusef. Stvari su kulminirale opozivom predsednice, zbog kršenja budžetskih propisa i malverzacija. Taman kada su svi pomislili da će se situacija smiriti stupanjem na dužnost Mišela Temera dotadašnjeg potpredsednika, koji je inače najavio ekonomske reforme i stabilizaciju, stvar je postala još gora. Brazil je 2016. godine upao u recesiju, najdublju u poslednjih 80 godina. „Šlag na tortu“ je  korupcionaška afera, u čijem središtu je bio predsednik Temer, optužen da je na čelu „bande“. Jedva je izbegao opoziv, ali ne i titulu najnepopularnijeg predsednika od kraja vojne diktature 1985. godine.

Eto, u takvim okolnostima čekamo izbore u oktobru 2018. godine u zemlji koja je bila ekonomsko čudo do pre samo par godina.

Kako će izgledati izbori?

Ono što nam je danas poznato, Lula da Silva vodi prema svim istraživanjima i ukoliko ne bude optužen u sudskom procesu koji se vodi protiv njega (ili kako on kaže montiranom procesu), sva je prilika da će ponovo postati predsednik. Ali…

Glavna atrakcija je Žair Bolsonaro, poslanik iz Rija koji je u istraživanjima javnog mnjenja pre dve godine imao svega 4-5% podrške. Danas se ta podrška procenjuje na 20-25%, što stavlja u drugi plan sve ostale potencijalne candidate i stvara od njega glavnu pretnju favorizovanom Luli.

Ko je Žair Bolsonaro?

Bolsonaro  je bivši oficir, padobranac sa činom kapetana. U  politiku je ušao 1988. godine kada je prvi put izabran za gradskog većnika u Riju na listi Hrišćansko-demokratske partije. Učestalo Bolsonarovo menjanje partija, pratila je i radikalizacija njegovih stavova. Kontraverzni stavovi su ga i učinili poznatim i prepoznatljivim, a danas možemo reći i popularnim u Brazilu. Neretko ćemo za njega čuti da je fašista, homofob, seksista, rasista…

Poznat je i po otvorenom veličanju vojne hunte, koja je vladala Brazilom dvadeset godina, sve do 1985. godine, karakteristična po brojnim političkim ubistvima i mučenjima, između ostalog i doskorašnje predsednice Dilme Rusef (u vreme kada je bila pripadnica gerilske levičarske grupe). Zanimljivo da je Bolsonaro na dan njenog opoziva veličao komandanta jedinice koja je mučila predsednicu Rusef. Takođe, poznat je i kao veliki simpatizer Alberta Fudžimorija, peruanskog diktatora, optuženog za zločine nad svojim stanovništvom i kršenje ljudskih prava.

Ipak, činjenica je da popularnost Žaira Bolsonara raste i da je prema trenutnim istraživanjima odmah iza Lule da Silve. Imajući u vidu trenutnu situaciju u Brazilu, gde se zbog umešanosti u korupcionaške afere zabranjuje kandidatura mnogima (između ostalih i aktuelnom predsedniku Mišelu Temeru), a gde  Lulina kandidatura zavisi od sudske presude (u toku je žalbeni postupak) i postoji ozbiljna mogućnost da mu bude uskraćeno pravo da se kandiduje, možemo samo zamisliti situaciju u kojoj Bolsonaro postaje glavni favorit za 38. predsednika Brazila. Uostalom, s obzirom na slične tendencije u svetu, a naročito  posle izbora Donalda Trampa, ovu mogućnost treba ozbiljno razmotriti.

Pročitajte više o Brazilu.

Ostavite komentar