„Ničega se u životu ne treba bojati, samo treba shvatiti. Što više razumemo, to se manje bojimo“.
Marija Kiri, francusko-poljska naučnica i dvostruka dobitnica Nobelove nagrade

Pre više od dva veka, zahvaljujući seoskom lekaru Edvardu Dženeru i njegovoj naučnoj smelosti i u politički korektnom i u pozitivnom smislu reči ludosti, napravljena je prva vakcina u istoriji čovečanstva. Kako bi zaštitio stanovništvo od tada izuzetno smrtonosnih i zaraznih, a od 1980. godine zahvaljujući vakcinaciji i zvanično eradikovanih, velikih boginja (lat. variola vera), Džener je kreirao hipotezu po kojoj bi izlaganje uzročniku daleko bezopasnijih kravljih boginja trebalo da stvori zaštitu i protiv njih.

Testirao je svoju pretpostavku 14. maja 1796. godine, inokulirajući materijal iz plikova osobe inficirane virusom kravljih boginja osmogodišnjem dečaku. Nakon određenog vremena i izlažući ga virusu velikih boginja dečak je ostao zdrav, a Edvard Džener je zaslužio večnu slavu i pominjanje u stručnoj literaturi. Od tog dana se svi postupci i sredstva aktivne imunizacije označavaju pojmom „vakcina“, prema latinskoj reči za kravu – vacca, aef.

Sve do dana današnjeg, vakcine su postale i ostale jedan od stubova preventivne politike narodnog zdravlja. Glavno su oružje u borbi protiv zaraznih bolesti i ogroman oslonac modernoj civilizaciji. Svoj doprinos zaostavštini generacija lekara i naučnika koji su stvaranjem i unapređivanjem sredstava aktivne imunizacije zadužili čovečanstvo dao je i dr Adolf Hempt. Rođen je u Novom Sadu i prvi je direktor Pasterovog zavoda u istom gradu. Upravo je on tvorac svetski poznate vakcine protiv besnila, čiji je postupak proizvodnje i protokol primene objavio 1925. godine. Postupak je bio mnogo bezbedniji i podesniji za upotrebu u poređenju sa do tada korišćenom.

U stručnoj literaturi često se može naići na činjenicu kako, uz obezbeđivanje ispravne i čiste vode za piće, nijedna mera nije imala tako veliki uticaj na zdravlje celokupnog stanovništva poput vakcinacije. Koliko je ovo tačno govori i činjenica da se nikada ranije nije ovoliko pričalo o vakcinaciji kao u izuzetno turbulentnoj godini za nama, koja svakako jeste od onih istorijskih – za pamćenje – i to ne samo u medicinskom smislu.

Lokalna epidemija u gradu Vuhan u kineskoj provinciji Hubei brzo se razbuktala i pretvorila u najveću pandemiju 21. veka. Prognoze su, nažalost, da ona svakako nije i poslednja. Čovečanstvo je moralo, bar onaj njegov dovoljno „srećan“ deo koji uživa u blagodetima modernog načina života i globalizacije, mnogo toga da se odrekne u prošloj godini. Države širom sveta su zatvarale i otvarale svoje granice istovremeno pokušavajući da vagaju između zaštite zdravlja stanovništva i funkcionisanja zdravstvenog sistema s jedne strane i održavanja stabilne ekonomije, očuvanja privrede i poštovanja ljudskih prava sa druge.

Vuhan, Kina
Medicinski radnici u zaštitnim odelima prilikom davanja terapije obolelima od koronavirusa na odeljenju intenzivne nege u Vuhanu (Foto: China Daily via Reuters)

Mere su se uvodile i ukidale, polemisalo se čiji je „model“ bio najadekvatniji, ko je zakasnio sa „zatvaranjem“ a ko se okoristio pandemijom te zaveo diktaturu. Sve to vreme, često nedeljama odvojeni od svojih porodica u laboratorijama širom sveta, naučnici su primenjivali znanje stečeno mukotrpnim radom i školovanjem. Proučavali su novi SARS-CoV-2 virus, analizirali njegovu građu i započeli razvijanje vakcine, trenutno bez sumnje i konkurencije, najiščekivanijeg ljudskog dostignuća.

Ciničan čovek bi možda rekao kako ljudski rod, nažalost, u najvećem broju slučajeva, počne da ceni pozitivne i značajne stvari tek kad od njihovog trenutnog prisustva direktno zavisi i njegova egzistencija. Međutim, o važnosti imunizacije kroz vakcinaciju mogli smo da saznamo kroz istorijska svedočanstva pandemija koja su pogodila našu vrstu. Ovo nije prva, a kako je već rečeno, verovatno ni poslednja pandemija.

Nasuprot tome, ova pandemija je nešto što je trenutno aktuelno, merljivo u realnom vremenu i utiče na svakog od nas. Kao protivargument, u prvi mah možda i smislenoj odbrani naše indiferentnosti, trebalo bi uzeti u obzir činjenicu da nauka svakodnevno pribavlja dokaze i prati epidemiološka kretanja svih zaraznih bolesti u svetu i trudi se da na njih blagovremeno odgovori.

Primer Rumunije

Za analizu nesumnjivih benefita imunizacije u vidu suzbijanja infektivnih bolesti, nije potrebno otvarati prašnjave arhive i listati istorijske enciklopedije. Dovoljno je sagledati situaciju u onom delu planete koji je iz bilo kog razloga ne sprovodi ili sprovodi u značajno manjem obimu. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je pre uvođenja MMR vakcine protiv morbila, zaušaka i rubeole 1963. godine 2,6 miliona ljudi godišnje stradalo samo od morbila.

Nama na severoistoku susedna država, Rumunija, u periodu od 2016. do kraja 2018. godine, bila je poprište najvećeg i najgoreg izbijanja epidemije virusa morbila u Evropskoj uniji. Smatra se da je bilo zaraženo preko 15.500 osoba. Od tog broja 59 je preminulo, uglavnom dece. Rumunija je obaveznu vakcinaciju protiv virusa morbila započela 1979. godine, primenom monovalentne vakcine, koja se daje u uzrastu između 9 i 11 meseci.

Petnaest godina kasnije uvela je i revakcinaciju drugom dozom dece u predškolskom uzrastu. Monovalentna vakcina je zamenjena 2004. godine trovalentnom MMR vakcinom protiv morbila, rubeola i zaušaka. Morbili spadaju u osipne groznice i predstavljaju jedno od najinfektivnijih oboljenja na svetu, šireći se kapljičnim putem. Kako ne postoji lek koji deluje direktno na njih, vakcinacija je naš jedini vid zaštite.

Vakcinacija u Rumuniji
Dete prima vakcinu protiv morbila, Rumunija, 2018. godina (Foto: Daniel Mihailescu—AFP / Getty Images)

Primer iz Rumunije pokazuje nam šta se dešava kada obuhvat vakcinacijom padne ispod željenog. Da bi imala efekta, u slučaju ovog virusa, vakcinacija mora da pokrije preko 95 odsto stanovništva. Poređenjem podataka obuhvata vakcinacije jasno je prisutan pad njenog obima nakon 2010. godine, u godinama pre epidemije.

Tako je procenjeno da je 2015. godine, drugom dozom trovalentne MMR vakcine, bilo obuhvaćeno ispod 80 odsto dece predškolskog uzrasta. To je značajno manje u poređenju sa početkom trećeg milenijuma kad je taj procenat iznosio preko 95. Navodi se više razloga smanjenog obima vakcinacije – od svesnog odbijanja roditelja zbog obmanutosti, neznanja ili nečeg trećeg, preko neadekvatno sprovedene imunizacije ugroženih i marginalizovanih grupa poput Roma, do propusta od strane službi zdravstvene zaštite i izostanka nabavke dovoljnog broja vakcina.

Potencijalna rešenja

Ovaj problem ima kako medicinsku, tako i pravnu, kulturološku i socijalnu dimenziju. Stoga bi i rešenje trebalo prvo posmatrati kroz različite prizme. Multidisciplinarni pristup temi masovne aktivne imunizacije nameće se kao najadekvatnije rešenje. Osim znatno efikasnijeg zajedničkog delovanja lekara, naučnika, pravnika, sociologa i ostalih stručnjaka, prednost se ogleda i u inicijalnoj eliminaciji mogućnosti za donošenje modela koje bi bilo kontraproduktivno ili eventualno naišlo na neodobravanje javnosti.

U svakom slučaju, potrebno je sagledati nedostatke, korigovati dosadašnju zdravstvenu politiku i pronaći najbolji model delovanja na različitim nivoima problema – od edukacije stanovništva o važnosti vakcinacije različitim kanalima komunikacije do aktivnijeg delovanja samih lekara po ovom pitanju.

U bliskoj budućnosti ima mesta za dubinsku analizu i poređenje odluka svih grana vlasti donetih za vreme ove pandemije. Posebno se treba osvrnuti na njihovu efikasnost u medicinskom smislu, ali i njihovu ekonomsku opravdanost. Na taj način bi tešku aktuelnu situaciju u najboljem mogućem smislu mogli iskoristiti kao temelj planiranja odgovora društva na potencijalne buduće pretnje po kolektivno zdravlje ljudi. I sve to uz što manje ograničavanje svih garantovanih sloboda i prava, poput prava na kretanje i prava na slobodu veroispovesti.

Vakcinisanje u svetu i u Srbiji

Vakcinacija protiv novog SARS-CoV-2 virusa već je počela u manjem broju država u svetu, a među njima je i Srbija. U toku je aktivna imunizacija stanovništva sa dve vakcine odobrene od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), različitih proizvođača i tehnologija. Cilj je da se epidemija stavi pod kontrolu, a uskoro se očekuje pristizanje još jedne, kineske vakcine protiv koronavirusa.

Vakcine Fajzer
Vakcine proizvođača Fajzer / Pfizer-BioNTech COVID-19 vakcina (Foto: AP Photo / Hans Pennink)

Američka uprava za hranu i lekove (FDA) je 11. decembra 2020. godine izdala dozvolu za hitnu upotrebu leka tozinameran (BNT162b2) protiv virusa COVID-19, odnosno vakcine kompanija Pfizer i BioNTech, pod zaštićenim nazivom Comirnaty. Odobrenje za njenu hitnu upotrebu dala je i Svetska zdravstvena organizacija, a zeleno svetlo je dobila i od Evropske agencije za lekove. Pfizer-BioNTech vakcina je novije tehnologije koja se već neko vreme izučava i spada u RNK vakcine. U lipidnim česticama sadrži modifikovanu informacionu ribonukleinsku kiselinu sa informacijom za sintezu S antigena (protein) SARS-CoV-2 virusa.

RNK ulazi u ćeliju domaćina (vakcinisana osoba) i na osnovu nje ćelijski aparat sintetiše S antigen i prezentuje ga imunom sistemu na površini ćelije. Dolazi do aktivacije imunskog odgovora organizma, te je domaćin zaštićen od nastanka COVID-19 oboljenja u slučaju da dođe u kontakt sa SARS-CoV-2 virusom. Nakon što „prenese“ informaciju za sintezu antigena, RNK iz vakcine vrlo brzo biva razgrađena u našoj ćeliji.

Ono što je važno jeste da ona ni na koji način ne utiče na humani genetski materijal. Najveća mana ove vakcine je upravo osetljivost ribonukleinske kiseline, te je za njenu delotvornost i aktivnost od najveće važnosti poštovanje hladnog lanca vakcine. To znači održavanje niske optimalne temperature na svim karikama, od proizvodnje do konačnog korišćenja u svrhu imunizacije. Daje se u dve doze, a efikasnost ove vakcine u imunizaciji se procenjuje na oko 95 procenata.

Ministarstvo zdravlja Ruske Federacije registrovalo je 11. avgusta 2020. godine vakcinu Gam-COVID-Vac, zaštićenog naziva Sputnik V. Vakcinu je razvio Institut za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja, a reč je o prvoj registrovanoj vakcini za imunizaciju protiv SARS-CoV-2 virusa na svetu. Sputnik V vakcina je po mehanizmu i tehnologiji adenovirusna vektorska vakcina. Koristi prenosioca genetskog materijala drugog virusa i na taj način ulazi u ćeliju domaćina.

Adenovirus u vakcini nema sposobnost reprodukcije i ne može da izazove infekciju, ali može da uđe u ćeliju i „isporuči“ informaciju za sintezu S proteina SARS-CoV-2 u vidu DNK (dezoksiribonukleinska kiselina).

Naša ćelija sintetiše S protein na osnovu uputstva, prikazuje ga na površini i na taj način aktivira imuni odgovor koji će delovati u slučaju kontakta sa virusom. Prednost koju posebno ističu naučnici i izumitelji ove vakcine ogleda se u korišćenju dva različita adenovirusna vektora, jednog za prvu, odnosno za drugu dozu vakcine. Na taj način se značajno povećava efikasnost imunizacije, koja se procenjuje na oko 91 procenat na osnovu analiziranih podataka kliničkih ispitivanja.

Sputnjik vakcina
Vakcina Gam-COVID-Vac, poznatija kao Sputnjik (Foto: Pres služba gradonačelnika i Vlade Moskve / M.Mišina)

Iako je trenutno nekoliko vakcina različitih kompanija odobreno, dok se za ostale čeka dozvola, imunizacija svetske populacije neće se desiti preko noći. To je kontinuiran, dug i skup proces čiji konačni cilj daleko nadmašuje uloženo, isto onako kao što i benefit svih – od naučne javnosti odobrenih vakcina – premašuje sve potencijalne rizike koje svaki lek, pa i vakcina, nosi sa sobom.

Autor: Stefan Janičić, član Centra i student Medicinskog fakulteta u Novom Sadu

________________________________________________________________________

Literatura: 

  1. Riedel S. Edward Jenner and the History of Smallpox and Vaccination. Baylor University Medical Center Proceedings. 2005;18(1):21-25.
  2. Lalošević D. Pasterov zavod u Novom Sadu, 90 godina rada na profilaksi besnila. Medical Data. 2010;2(4):271-272.
  3. Radovanović Z. Epidemiologija – treće izmenjeno i dopunjeno izdanje. Novi Sad:Medicinski fakultet Novi Sad; 2012.
  4. Dascalu S. Measles Epidemics in Romania: Lessons for Public Health and Future Policy. Frontiers in Public Health. 2019;7.
  5. Đurić V, Marković V. Ograničenje slobode veroispovesti u uslovima pandemije: Primer CG. Teološki pogledi. 2020;3.
  6. Habersaat K, Pistol A, Stanescu A, Hewitt C, Grbic M, Butu C et al. Measles outbreak in Romania: understanding factors related to suboptimal vaccination uptake. European Journal of Public Health. 2020;30(5):986-992.
  7. Polack F, Thomas S, Kitchin N, Absalon J, Gurtman A, Lockhart S et al. Safety and Efficacy of the BNT162b2 mRNA Covid-19 Vaccine. New England Journal of Medicine. 2020;383(27):2603-2615.
  8. Baldo V, Reno C, Cocchio S, Fantini M. SARS-CoV-2/COVID-19 Vaccines: The Promises and the Challenges Ahead. Vaccines. 2021;9(1):21.
  9. Logunov D, Dolzhikova I, Zubkova O, Tukhvatulin A, Shcheblyakov D, Dzharullaeva A et al. Safety and immunogenicity of an rAd26 and rAd5 vector-based heterologous prime-boost COVID-19 vaccine in two formulations: two open, non-randomised phase 1/2 studies from Russia. The Lancet. 2020;396(10255):887-897.

Naslovna fotografija: AP Photo/Frank Augstein, Pool

Pročitajte više u vezi COVID-19.