Šta je uopšte sloboda? Kakvu odgovornost podrazumeva? Da li ima određen obim? O njoj možemo diskutovati sa više aspekata: umetničkog, političkog, medijskog…

Sveobuhvatno se pod slobode građana podvode sve one slobode koje su garantovane međunarodnim pravom, a koje se neposredno primenjuju na unutrašnje. Međutim, kada je reč o slobodi države koja ih štiti, govorimo o liberalnoj ili neoliberalnoj državi. Pod talasom demokratizacije nameće se dominantna politička ideja da svi diktatorski, autokratski, teokratski režimi i sve što je državocentrično ima istovremeno negativnu konotaciju i odnosi se na antiliberalno.

U slučaju zemlje sa najvećim rezervama nafte na svetu – Venecuele, koja je nacionalizovala banke, fabrike i naftna polja kako bi se zaštitila od eksploatacije resursa od strane Sjedinjenih Američkih Država, dolazi do problema ne samo sa imperijalističkom Amerikom, nego i do unutrašnjih sukoba. Bez obzira na nacionalizaciju najznačajnijeg prirodnog resursa javlja se enormni deficit u budžetu i kako bi se on pokrio vrši se prekomerno štampanje novca bez pokrića što dovodi do obezvređivanja vrednosti istog. Nakon toga, dolazi do opadanja kupovne moći potrošača što prouzrokuje pad proizvodnje i krah privrede čime se stvaraju uslovi za sivu ekonomiju. Tada ekonomska kriza dovodi do raslojavanja društva i tamne brojke kriminaliteta. Za to vreme SAD predatorski nastoje da se dočepaju položaja eksploatatora preko svojih korporacija. U haotičnim okolnostima najlakše se dolazi do manipulacije stanjem, idejama i građanima kojima je neophodna pomoć.

U svetu se neprekidno odvijaju krvave borbe za slobodu i teži se stvaranju globalnog sistema jednakosti koji polaže nade u kreiranje jednog harmoničnog sveta koji ima za cilj humanitarne intervencije i mešanja u unutrašnje stvari „suverenih“ država. Ovakvi potezi nagoveštavaju težnje za dominacijom i sprovođenjem nasilja. „Više od jednog veka, Amerikanci su verovali da zaslužuju pristup tržištima i prirodnim bogatstvima drugih zemalja. Kada im taj pristup nije dozvoljen, oni uzimaju ono što žele silom, rušeći vlade koje im stoje na putu. Velike sile se tako ponašaju otkako je sveta i veka. Ono što Amerikance razlikuje od stanovnika bivših imperija jeste njihova spremnost da ubede sebe da je sve što čine zasnovano na humanitarnim motivima.“

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro se obraća svojim pristalicama
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro se obraća svojim pristalicama

Elementarna prava i dužnosti države u međunarodnoj zajednici su izložena na osnovu načela UN-a. Među njima kao jedno od najznačajnijih jeste princip neintervencije. Prema tome, zabranjen je svaki vid mešanja i prinude u pogledu izbora ekonomskog, političkog, kulturnog i socijalnog sistema jer o tome svaka država treba samostalno da odlučuje na osnovu svog suvereniteta. Ako bi  SAD donele odluku o intervenciji uz obrazloženje da su stanovnicima Venecuele zbog Madurove politike, režima i jake ekonomske krize narušena osnovna ljudska prava, treba imati u vidu da upotreba sile svakako ne predstavlja poštovanje istih.

Iz toga logično proizilazi pitanje, ko gleda dobrobit naroda? Da li se uopšte gleda interes građana Venecuele? Takav društveni sistem je u koliziji sa stvaranjem unutrašnje slobode. Kada se govori o pravima i slobodama, naučeni smo da su oni oličenje demokratije, fiktivne  demokratije. Ali kako pričati o ideji slobode pored tolikih razlika između normativnog i stvarnog?

Autorka: Teodora Jovanović, članica Centra za međunarodnu javnu politiku

Pročitajte više o ovoj temi.

PODELI
Prethodni članakCentar po drugi put pomogao deci iz enklava na Kosovu i Metohiji
Sledeći članakSuecki kanal kao važan činilac međunarodnog položaja Egipta
CMJP
Centar za međunarodnu javnu politiku је nevladino i neprofitno udruženje čiji je prvobitni cilj da podstiče i unapređuje međunarodnu saradnju u oblastima spoljne politike, diplomatije, privrede, obrazovanja i kulture. Centar ima za cilj da podstiče saradnju sa unutrašnjim, političkim i državnim subjektima kao i sa odgovarajućim institucijama iz inostranstva.