Članica Sektora za međunarodnu saradnju novosadskog ogranka Centra, Iva Števin, prisustvovala je Rusko-evropskoj konferenciji o klimi koja je bila održana od 3. do 5. decembra 2020. godine u vidu otvorenog dijaloga o klimatskoj politici i daljim koracima Rusije u primeni Pariskog sporazuma. Na konferenciji, organizovanoj od strane moskovske škole menadžmenta Skolkovo i Delegacije EU u Ruskoj Federaciji, učestvovala su brojna poznata lica i stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine, diplomatije, predstavnici javnog i poslovnog sektora i analitičkih centara koji se bave ovom oblašću.
Na platformi, kroz otvorenu diskusiju i konstruktivan dijalog, evropski i ruski učesnici trudili su se da postignu saglasnost o pitanjima od zajedničkog interesa za Rusiju i Evropsku uniju, koja se tiču klime i klimatskih promena, kao i zaštite životne sredine.
Ruska Federacija je 23. septembra 2019. godine pristupila Pariskom sporazumu, i u bliskoj budućnosti planirano je nekoliko važnih projekata, među kojima je i razvoj „Strategije za niskougljenični razvoj Rusije do 2050. godine“ i usvajanje zakona o emisiji gasova sa efektom staklene bašte.
Sa druge strane, Evropska unija se obavezala da će osigurati klimatsku neutralnost do 2050. godine. U ovom momentu, EU je uspela da emisiju gasova sa efektom staklene baste redukuje za 24 procenata u odnosu na 1990. godinu, a nedavno je u Evropskom parlamentu kao cilj za 2030. godinu izglasana redukcija štetnih gasova od čak 60 procenata.
Pariski sporazum, kao jedan od najperspektivnijih sporazuma sa dugoročnim ciljevima iniciran od strane Evropske unije, jedini je na svetu sa tolikim brojem potpisa ekonomski razvijenih zemalja, poput Nemačke, Francuske, i odnedavno i Rusije. Čak je i novoizabrani američki predsednik, kao lider jedne od najvećih ekonomija sveta i zemlje koja je druga po udelu u svetskoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte, izjavio da planira ponovni pristup sporazumu.
Ovo je jedini sporazum sa tako snažnim odgovorom velikog broja zemalja na klimatske promene. Kao glavni cilj države su odredile da se povećanje globalne prosečne temperature zadrži na nivou ispod 2 °C u odnosu na predindustrijski period, što je veliki broj naučnika odredio kao krajnju granicu koju ne bi trebalo preći (u međuvremenu je postalo jasno da ta granica mora da se spusti na 1,5 °C).
Glavna sredstva za ostvarivanje pomenutog cilja jesu Nacionalno određeni doprinosi (Nationally Determined Contributions – NDCs) koji predstavljaju nacionalne planove država potpisnica za borbu protiv klimatskih promena. Oni sadrže projekcije budućeg rasta temperature, štetu koju ta zemlja trpi zbog klimatskih promena, kao i predviđeni procenat smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Uz to je predviđeno da svaka zemlja pomenuti problem reši u skladu sa svojim ekonomskim prilikama.
Dakle, imperativ je stabilizacija emisije gasova sa efektom staklene bašte „na nivou koji bi sprečio negativne antropogene uticaje na klimatski sistem“, a „takav nivo treba postići u vremenskom okviru dovoljnom da se omogući prirodno prilagođavanje ekosistema na klimatske promene, da se ne ugrozi proizvodnja hrane i da se omogući održivi razvoj“.
Uz to, jedna od preporuka konferencije bila je i nastavak razmatranja klimatske politike, kao i razmena mišljenja među evropskim i ruskim poslovnim ljudima o mogućnostima i uslovima dekarbonizacije, usled energetske tranzicije, Zelenog dogovora (Green Deal) Evropske unije i klimatskih inicijativa Rusije. Vanrednom situacijom, nastalom usled pandemije virusa COVID-19, izazvan je ekonomski pad i usporen plan razvitka i napretka dekarbonizacije, koja je sada potrebnija nego ikada.
Teme konferencije bile su sveobuhvatne i inspirativne, a među najznačajnijim izdvajaju se: strategije dekarbonizacije u vreme COVID 19; perspektiva odnosa Rusije i Evropske unije; dekarbonizacija energetske industrije; urbani razvoj i „pametni gradovi“; obnovljivi izvori energije; naše šume 2050. godine; fokus na Arktik; prilagođavanje klimatskim promenama.
Među brojnim značajnim imenima koja se bave klimom, klimatskim promenama, kao i odnosima Rusije i Evropske unije, istuču se učesnici poput Markusa Ederera, ambasadora Evropske unije u Rusiji, Ruslana Edeljgerijeva, savetnika i specijalnog predstavnika za klimatska pitanja predsednika Ruske Federacije, i Fransа Timermansа, potpredsednika Evropske komisije.
U daljem razgovoru, mogla su se čuti razna, ponekad i oprečna mišljenja učesnika na zadatu temu. Ali svi oni su pokušavali da objasne značaj smanjenja dekarbonizacije, efekta staklene bašte, upotrebe obnovljivih izvora energije i pokretanja „pametnih biznisa“u ovoj oblasti, itd.
U završnoj sesiji, koja je ujedno bila i pogled u bližu i dalju budućnost, govornici su izrazili mišljenje da je „doktor“ za ovaj globalni problem svako preduzeće koje će usmeriti sferu svoje delatnosti ka dekarbonizaciji i očuvanju životne sredine. Markus Ederer je pritom dodao da postoje tri glavna koraka ka daljem napretku – kontakt velikih svetskih sila i njihova saradnja, dijalog Rusije i Evropske unije i produbljenje njihove saradnje, kao i dodatne konferencije na slične teme o kojima bi Rusija i Evropska unija trebalo da raspravljaju.
Naslovna fotografija: Snimak ekrana/skolkovoschool
