Nedavno je našu zemlju obišla zanimljiva vest da je jedno selo u Gvatemali ponelo ime Srbija. Ovaj gest nastao je kao znak zahvalnosti zbog pomoći koja je pružena tamošnjim stanovnicima tokom pandemije izazvane virusom COVID-19. Naime, meštanima ovog sela pomoć je uputila počasna konzulka Republike Srbije u Gvatemali Marsela Arzu de Losano. Ona je, prema navodima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, kao ličnu donaciju, uputila pomoć u vidu osnovnih prehrambenih namirnica za oko stotinu siromašnih domaćinstava tog sela.

Ovo je svakako dobra i lepa vest, pre svega za stanovnike tog sela koji su dobili prekopotrebnu pomoć, a i za državu Srbiju jer nas upućuje na zaključak da naša spoljna politika postiže rezultate. Uspostavljanje dobrih bilateralnih odnosa sa drugim državama jedan je od osnovnih ciljeva svake spoljne politike. Tako je i građenje prijateljskih odnosa sa Republikom Gvatemalom, trećom najvećom državom u Srednjoj Americi i punopravnom članicom UN-a, opravdan spoljnopolitički cilj.

Bilateralni odnosi dveju država obnovljeni su u martu 2019. godine, tokom zvanične posete ministra spoljnih poslova Ivice Dačića Gvatemali. Tim povodom, upriličena je svečana ceremonija, tokom koje je ulica u centralnoj zoni glavnog grada, Gvatemala Sitija, dobila naziv po srpskom nobelovcu i diplomati Ivi Andriću. Kako je tada rečeno ova odluka gradskih vlasti doneta je u znak iskrenog i višedecenijskog prijateljstva Gvatemale i Srbije, koje je bazirano na međusobnom uvažavanju dva naroda i poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta obeju država.

U ovoj izjavi uočavamo da je iskazivanje poštovanja prema našem nobelovcu, a samim tim i našoj državi, rezultat dobrih spoljnopolitičkih odnosa dveju država izgrađenih i kroz zajednički stav i principijelnu podršku koju ta zemlja pruža teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije nepriznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova. Dodatno potvrđivanje prijateljskih odnosa demonstrirano je prilikom uzvratne posete Sandre Polanko, ministarke spoljnih poslova Gvatemale Srbiji. Tada je ulica u Beogradu ponela ime po gvatemalskom književniku i nobelovcu Migelu Anhelu Asturijasu. Tako je Republika Srbija iskazala poštovanje prema ovoj državi i pokazala da ume da ceni svoje prijatelje.

Ministarka spoljnih poslova Gvatemale Sandra Hovel Polanko i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačića nakon potpisivanja memoranduma, Beograd, 06. septembar 2019. (Foto: Ministarstvo spoljnih poslova)
Ministarka spoljnih poslova Gvatemale Sandra Hovel Polanko i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić nakon potpisivanja memoranduma, Beograd, 06. septembar 2019. (Foto: Ministarstvo spoljnih poslova RS)

Gestovi prijateljstva sa Gvatemalom nisu usamljeni primeri. Tokom zvanične posete Republici Tunis, Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova i Suad Abderahim, gradonačelnica Tunisa otkrili su zajedno tablu sa nazivom „Ulica Srbija“, koja potvrđuje prijateljstvo i razumevanje dve zemlje. Takođe, u Beogradu je otkrivana spomen-ploča ubijenom turskom ambasadoru Galipu Balkaru, koji je 9. marta 1983. godine smrtno ranjen.

Prilikom atentata na ambasadora život je izgubio i student Željko Milivojević koji je pokušao da savlada napadače. Rečeno je tada da je žrtva mladića oličenje kolektivnog duha našeg naroda i naše zemlje. Studenti koji studiraju u Srbiji, a dolaze sa tri kontinenta: Afrike, Azije i Južne Amerike, oduševili su građane kada su na gostovanju na televiziji, obučeni u srpsku narodnu nošnju, otpevali staru srpsku narodnu pesmu ,,Usnila je dubok sanak“.

Uzajamni simbolični gestovi govore nam dve stvari: prvo i najočiglednije, oni demonstriraju dobre odnose između država, a drugo otkrivaju nam koja sve sredstva mogu da se koriste u spoljnoj politici. U spoljnopolitičkoj teoriji postoji nekoliko definisanih sredstava delovanja, ali se najčešće kao osnovna uzimaju: politička, ekonomska, propagandna i vojna sredstva. U politička sredstva spada, između ostalog, i diplomatija.

Poseban vid diplomatskog delovanja je javna diplomatija koja se kao termin u međunarodnim odnosima spominje sedamdesetih godina XX veka, kao deo američke spoljne politike. Bela kuća osniva i prvu specijalnu grupu koja ima za cilj pružanje informacija, uz zahtev da deluje javno, otvoreno i glasno. Shodno tome, javna diplomatija ima za cilj, između ostalog, da učvrsti veze između država i osigura simpatije stanovništva. Na tragu toga, možemo zaključiti da je naša diplomatija uspešno ,,položila ispit“ kada su stanovnici druge države odlučili da daju ime selu po našoj domovini – Srbija.

Kako bi država ostvarila svoje cijeve ona mora koristiti sredstva i posedovati određena svojstva. Jedno od tih svojstava je moć. Za moć možemo reći da svi znamo šta je, ali da je teško možemo definisati. U političkoj teoriji moć se smatra sveti gralom i uglavnom se definiše kao svojstvo koje doprinosi ostvarivanju ciljeva. U međunarodnim odnosima i spoljnoj politici postoji podela na tvrdu moć – koja je tradicionalna, konvencionalna, opipljiva i vidljiva, kao npr. vojna moć, i na meku moć koja nije toliko manifestna na prvi pogled.

Srbija
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić prisustvuje ceremoniji otvaranja ulice Ivo Andrić u Gvatemala Sitiju, 27. mart 2019. (Foto: Ministarstvo spoljnih poslova RS)

Međutim, o značaju meke moći verovatno najbolje govori izreka koja postoji u diplomatskim krugovima da su Sovjetski Savez pobedili Koka-kola i džins. U današnjem svetu interneta, brzog protoka informacija i globalizacije ona je sve značajnija. Možemo povući paralelu između međuljudskih i odnosa među državama, i zaključiti da pored fizičke snage, veliku ulogu imaju i obrazovanje, kultura, informisanost, itd. Tako i javna diplomatija, kao instrument meke moći, dobija sve veću ulogu u međunarodnim odnosima.

Da bismo kvalitetno učestvovali u međunarodnim odnosima, važno je da razumemo  kapacitete naše države, te da shodno tome kreiramo ciljeve i biramo sredstva za njihovu realizaciju. Položaj, resursi i kapaciteti Republike Srbije ukazuju na to da, ukoliko želimo da vodimo mudru i veštu spoljnu politiku, treba da koristimo svoju meku moć pre nego tvrdu, kako bi došli do svojih ciljeva.

Analizirajući delovanje naše spoljne politike dolazimo do zaključka da je Republika Srbija svoju poziciju i snagu dobro razumela i da u skladu sa tim i vodi svoju spoljnu politiku. Kada rezimiramo neke poteze, kao i rezultate koje je naša spoljna politika postigla – obnavljanje bilateranih odnosa sa brojnim zemljama, uspostavljanje diplomatskih odnosa, otvaranje diplomatsko-konzularnih predstavništva, ukidanje viznih režima, dodeljivanje stipendija stranim studentima, itd. vidi se da je Srbija prepoznala značaj meke moći i da u skladu sa tim dela.

Koliki konkretan značaj to može da ima vidimo i kroz sledeći primer: Srbija nije imala uspostavljene odnose sa mnogim državama od kojih je većina priznala tzv. Kosovo, poput petnaest država u pacifičkom regionu, što su značajni glasovi u UN-u. Uvidevši to, a koristeći svoju diplomatiju, kao jedan od vidova meke moći, Republika Srbija otpočela je borbu za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta kroz proces povlačenja priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova. Rezultat te borbe je da je osamnaest suverenih država, članica UN-a donelo veoma hrabru odluku da povuče priznanje. Na taj način, srpska spoljna politika izborila se za većinu glasova u UN-u i samim tim ojačala svoju poziciju u pregovorima vezanim za pitanje rešavanja statusa Kosova i Metohije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u pratnji gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića i predsednika Skupštine Grada Beograda Nikole Nikodijevića sa ministarkom spoljnih poslova Gvatemale Sandrom Hovel Polanko otvara ulicu Migela Anhela Asturijasa u Beogradu, 06. septembar 2019. (Foto: Ministarstvo spoljnih poslova RS)
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u pratnji gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića i predsednika Skupštine Grada Beograda Nikole Nikodijevića sa ministarkom spoljnih poslova Gvatemale Sandrom Hovel Polanko otvara ulicu Migela Anhela Asturijasa u Beogradu, 06. septembar 2019. (Foto: Ministarstvo spoljnih poslova RS)

Koristeći svoju diplomatiju i vodeći veštu spoljnu politiku, Republika Srbija uspela je da obnovi neka stara prijateljstva, ali i da stekne nova, pretvarajući te države u svoje saveznike. Na taj način Srbija učvršćuje svoj položaj u svetu i popravlja ugled koji ima u međunarodnoj zajednici. Možemo reći da se danas Srbija brani diplomatijom.

Autor: Borislav Ilić, član Saveta Centra za međunarodnu javnu politiku

Naslovna fotografija: Ministarstvo spoljnih poslova RS

Pročitajte više od ovog autora.