Nedavni uspeh Univerziteta u Beogradu na renomiranoj Šangajskoj rang-listi svetskih univerziteta je svakako značajan. Međutim, visoko obrazovanje u Srbiji se danas i dalje suočava sa brojnim izazovima kao što su odlazak omladine u inostranstvo, teškoće pri pronalasku zapošljenja i drugi.
U intervjuu za portal Centra za međunarodnu javnu politiku, dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i profesor matematike, prof. dr Branislav Boričić, pruža svoju perspektivu o ovim, kao i ostalim značajnim pitanjima po visoko obrazovanje u Republici Srbiji:
Poznato je da Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu ove godine obeležava 80 godina svog postojanja. Zahvaljujući kojim fundamentalnim principima je fakultet uspeo da ostvari ovako dugu i uspešnu tradiciju?
Za balkanske prilike, uz dominantnu praksu diskontinuiteta i stalnog izmišljanja „tople vode“, 80 godina neprekidnog postojanja i uspešnog funkcionisanja bilo koje institucije zaista jeste podvig. S druge strane, globalno posmatrano, u domenu visokog obrazovanja, to i nije neka retkost. Dobitna formula jeste koristiti akademsku autonomiju u cilju poboljšanja kvaliteta naučnih istraživanja, što, dalje, ima za posledicu i kvalitetnu nastavu.
Koji aspekt obrazovnog iskustva na Ekonomskom fakultetu smatrate da je najprivlačniji za buduće studente koji žele da ga upišu? Koji su trenutni prioriteti Ekonomskog fakulteta u cilju poboljšanja kvaliteta studija i zadovoljstva studenata?
Verujem da bi to morali biti visok kvalitet studijskih programa i standardi akademske čestitosti, koje negujemo. Međutim, misterija privlačnosti nas često neprijatno iznenadi. Površna privlačnost i trenutno zadovoljstvo potencijalno kriju velika životna razočaranja, i mislim da „privlačnost”, kao i „zadovoljstvo studenata“, ne bi trebalo da budu ključne reči u savremenom obrazovanju. Obrazovanje se ne može porediti sa zabavom, kao što se ne može ni u kakvom kontekstu posmatrati kao biznis.
Univerzitet u Beogradu je po Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta u 2016. godini bio rangiran među 200-300 najboljih fakulteta na svetu. Kojim aktivnostima fakulteti, uključujući i Ekonomski, doprinose ovako dobroj oceni i daljem kretanju na ovoj listi?
Radi se skoro isključivo o naučno-istraživačkim dostignućima nastavnog kadra Univerziteta u toku jedne godine. Ovo, kao i druga rangiranja, a posebno uspešan plasman Univerziteta u pojedinim naučnim oblastima, pokazuje koliko je Univerzitet u Beogradu, pored svih nedaća koje su ga snašle tokom celih 30 prethodnih godina, jedna vitalna institucija. U rangiranjima koja uzimaju u obzir ekonomske pokazatelje zemalja u kojima funkcionišu univerziteti, Univerzitet u Beogradu je uvek među prvima u svetu.
Koji su najznačajniji izazovi sa kojima se budući diplomci suočavaju pri započinjanju profesionalne karijere nakon završetka fakulteta? Na koji način Ekonomski fakultet pomaže svojim studentima u ovom pogledu?
Među izazovima je svakako teška ekonomska situacija u zemlji i regionu, sa visokom stopom nezaposlenosti, kao i poplava lažnih diploma u odnosu na koje se poslodavci paradoksalno ponašaju. Po pravilu, privatni poslodavci preferiraju diplome državnih univerziteta, dok je to kod državnih institucija i javnih preduzeća upravo obrnuto! Fakultet je poslednjih godina povećao broj mesta za prakse studentima završnih godina studija (ima više mesta za praksu, nego zainteresovanih studenata za obavljanje prakse!) i na taj način omogućio studentima raniji kontakt sa svojim potencijalnim poslodavcima.
Koliki je značaj preduzetništva za razvoj privrede i na koji način se realizacija ideja i osnivanje sopstvenih preduzeća može podstaći kod studenata?
I u tom domenu fakultet pravi pionirski iskorak. Osnovali smo, pri Centru za saradnju sa privredom, preduzetnički (pred)inkubator koji će pomoći našim diplomcima da realizuju svoje prve preduzetničke ideje. Njegov kapacitet je 3 do 4 firme istovremeno, koje se posle nekoliko meseci usmeravaju ka Naučno-tehnološkom parku na Zvezdari.
Kako komentarišete masovno odlaženje srpske omladine na studije u inostranstvo? Koji je način da se osigura njihov povratak u Srbiju i rad na unapređenju domaće privrede?
Odlazak mladih, ambicioznih i sposobnih ljudi iz zemlje je najveći naš problem. Radi se o sistemu povratne sprege: sposobni i kompetentni ljudi neće da ostanu ovde zbog loše ekonomske situacije, a ekonomska situacija se ne može popraviti bez sposobnog i kompetentnog kadra. Bez velikog rada, posvećenosti i strpljenja, praćenih ozbiljnim investicijama, nije moguće rešiti ovaj problem.
Kakav uticaj mogu imati spoljnopolitički procesi, kao što je, na primer, proces pristupanja Evropskoj uniji, na budući razvoj srpske privrede i posebno srpskog obrazovnog sistema?
Ti procesi već vrše pozitivne uticaje i na privredu, i na obrazovanje, ali je to u ovom trenutku daleko od onog neophodnog impulsa koji treba da napravi preokret u trendovima. Naime, privreda i obrazovanje su takođe u sistemu povratne sprege: nema ekonomskog napretka bez kvalitetnog kadra, kao što su, s druge strane, dobrom obrazovnom sistemu neophodna veća ulaganja u njega, koja je teško obezbediti u siromašnoj zemlji. Ipak, rešenje postoji i verovatno ga ne treba očekivati od političkih elita koje, bojim se, imaju sasvim druge interese. Naime, uspešno obrazovanje ne donosi političke poene, ili ih bar ne donosi kratkoročno.
Intervju sa dekanom Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Branislavom Boričićem, vodio je član Centra za međunarodnu javnu politiku Filip Mikanović.
