Pandemija virusa COVID-19 je, pored zdravstvenih, pred sve države sveta iznela i velike ekonomske i finansijske izazove na koje ne postoje jedinstveni ili najbolji odgovori. Svaka država je, shodno svojim privrednim i finansijskim kapacitetima, odabrala neko od mogućih rešenja za suzbijanje negativnih ekonomskih posledica koronavirusa, koji se u ovom trenutku ponovo, čini se nikada jače, razbuktava u Srbiji. Nakon primene tzv. „novca iz helikoptera“, kojim je odgovoreno na prvi udar virusa, i mnogobrojnih vidova državne pomoći privredi javljaju se prvi rezultati te politike i moguće projekcije Privredne komore Srbije (PKS) za narednu godinu.

O tome, ali i njenom dosadašnjem angažmanu u suzbijanju negativnih ekonomskih posledica pandemije i aktuelnim projektima, poput „Čuvarkuće“ i „Moje prve plate“, razgovarali smo sa Mihailom Vesovićem, direktorom Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.

U kojoj meri prognozirate da će pandemija virusa COVID-19 pogoditi srpsku privredu i uticati na njen projektovani rast?

U ovom trenutku je već izvesno da ne postoji svetska ekonomija koja u većoj ili manjoj meri neće biti pogođena ovom pandemijom, koja još uvek traje. Ono što je najgore u celoj priči jeste to da mi zaista još uvek nemamo okvir u kojem možemo prognozirati kada će se pandemija završiti, što svakako stvara jedan momenat nesigurnosti u poslovanju i sprečava mnoge kompanije da investiraju u onoj meri u kojoj su to činile donedavno.

Uprkos tome, Srbija je u prvom tromesečju ove godine imala izrazito visok privredni rast od pet odsto, kao i porast industrijske proizvodnje, a zatim je kod nas usledio karantin. On je bio posledica toga što su širom Evrope fabrike koje od nas kupuju sirovine, delove, razne komponente stale sa proizvodnjom, što je, naravno, zakočilo i naše dobavljače. Treba, međutim, napomenuti da taj pad u Srbiji nije bio toliko dramatičan kao u mnogim drugim zemljama Evrope.

Tokom leta je, iznenada, usledio ponovni rast industrijske proizvodnje, koji se osetio i na prostoru Evropske unije, i tako je treće tromesečje pokazalo neverovatno brz oporavak ekonomije. Takođe, treba reći i to da u ovom trenutku na delu nije kriza koja je srušila finansijski, bankarski sistem, niti se dogodilo da je neka sirovina nestala sa globalnog tržišta.

Na koju granu industrije i sektor privrede je, po Vašem mišljenju, najviše uticao COVID-19?

Uslužni sektor pogođen je u najvećoj meri. Dakle, ugostiteljstvo, hotelijerstvo, turizam, putnički saobraćaj su grane privrede na koje će pandemija imati najveće posledice, i to je već očigledno. Ono što je dobro u celoj priči jeste da turizam još uvek ne igra značajnu ulogu u strukturi srpske ekonomije, kao što je to slučaj recimo sa Crnom Gorom, Hrvatskom ili Italijom. Naravno, i srpski turizam će doživeti i već je doživeo udarac, a pre svega gradovi poput Beograda i Novog Sada, gde je u značajnoj meri redukovan promet usluga i dobara. Međutim, sama osnova srpske ekonomije nije narušena i nije došlo do urušavanja nekog pojedinačnog sektora. Države su se u velikoj meri istrošile na saniranje zdravstvene krize, na podizanje medicinskih i zdravstvenih kapaciteta, kao i na podršku kompanijama u onom periodu kada nisu bile u mogućnosti da normalno funkcionišu.

Nezaposlenost nije drastično skočila, ali jeste se u određenoj meri povećala. Blažem padu zaposlenosti doprinelo je i to što je država davala firmama i preduzećima direktnu pomoć oko servisiranja kredita, kao i pomoć po zaposlenom kako ne bi došlo do otpuštanja, i kako firme ne bi ulazile u krug dugovanja jedne drugima. Procenjuje se da bi takva vrsta pomoći kompanijama bila dobrodošla i u prva tri meseca naredne godine. Naravno, takvi potezi, uz  dodatne vidove finansijske pomoći države koji su sprovedeni, moraju se odraziti i na povećanje budžetskog deficita, koji je, treba reći, prethodnih godina bio krajnje izbalansiran. Dodao bih takođe da je jako težak udarac pretrpeo i kreativni sektor, naročito održavanje festivala, organizacija koncerata, brojnih sajmova i dr.

U Srbiji je primetan rast građevinske industrije u prethodnih nekoliko godina. Kako će se ova kriza odraziti na taj sektor privrede?

Građevinska industrija definitivno predstavlja veliki pokretač celokupne srpske privrede u prethodnom periodu. Nju delimo na niskogradnju, koju čine auto-putevi, putevi, mostovi, pruge itd., i na visokogradnju. Jedan od najboljih primera procvata ove industrije jeste upravo grad Beograd gde na svakom koraku možemo videti nova gradilišta, kao i brojne krupne građevinske projekte. Rast građevinskog sektora za sobom je povukao i industriju građevinskog materijala, špediciju, saobraćaj, zapošljavanje stručnog kadra.

Međutim, primetno je izvesno usporavanje niskogradnje koju finansira država, ali očekujem da će se ipak pronaći način da se nastavi sa izgradnjom putne i železničke infrastrukture. Dodao bih još i to da su investicije generalno ove godine oko 60 odsto od prošlogodišnjeg nivoa, što je odličan znak. Vidite, investicije se ne dogovaraju od danas za sutra, one se pažljivo projektuju i planiraju unapred nekoliko godina. Nismo, dakle, ove godine u problemu što se tiče stranih investicija u Srbiji.

Mihailo Vesović (Foto: PKS/Miodrag Bogdanović)
Mihailo Vesović (Foto: PKS/Miodrag Bogdanović)

Trenutni kreditni rejting naše zemlje je BB+, dok se naredne godine očekuje da dobijemo BBB- rejting (investment grade rating), što znači da je Srbija prilično sigurna zemlja za investiranje. Kada dobijemo BBB-, mi ćemo praktično biti prva zemlja regiona koja će moći da se pohvali takvim kreditnim rejtingom. Tada će doći i do promene ekonomske politike gde fokus neće biti više na radno intenzivnim investicijama, već će se više uključiti proizvodnja tehnološki složenijih proizvoda koji sutra u izvozu stvaraju veću vrednost.

Prognoze Svetske banke za ekonomije u okruženju prilično su pesimistične. Poređenja radi, procenjuje se da će najveći pad ove godine imati Crna Gora od 12,5 odsto, zatim Albanija, koja očekuje pad od 8,4 odsto, Hrvatska od 8,1, Rumunija od 5,7. Srbiji se prognozira znatno povoljnija situacija i pad manji od tri odsto. Kako biste Vi to prokomentarisali?

Objektivne projekcije su da će pad BDP-a u Srbiji biti oko -1,5 odsto, što je svakako dosta bolje nego u ostatku regiona. Imamo takođe i one optimističke procene koje je dala NBS ili Zavod za statistiku, od -0,5 do -1 odsto. Interesantno je da je Srbija imala čak izvestan rast određenih industrija, kao što su prehrambena ili farmaceutska industrija, čak i trgovina. Takođe, celokupan proces digitalizacije se ubrzao kao posledica beskontaktnog poslovanja. Tu moram da pohvalim digitalni, IT sektor naše industrije koji je u permanentnom rastu već godinama, pa tako Srbija, na godišnjem nivou, ima izvoz softvera od milijardu i četiristo miliona evra.

Struktura naše ekonomije, za razliku od većine ekonomija okruženja, takva je da nas ovakva vrsta krize nije oborila i pogodila u meri u kojoj će to biti slučaj sa pomenutim zemljama. Za manji pad srpske ekonomije zaslužna je takođe i fiskalna konsolidacija koju je sprovela Vlada Republike Srbije. Ovde moram istaći takođe ulogu Privredne komore Srbije koja je zastupala interese privrede u direktnoj komunikaciji sa Vladom. Ja sam lično pristalica toga da bi država morala da plati još neku cenu očuvanja stabilnosti naše ekonomije. Da li će to država moći, ostaje da se vidi, ali to je ona stalna borba između nas, koji zastupamo privredu, i onih koji brane budžet.

Na koji način se Privredna komora Srbije uključila u pomoć privrednicima i koji je bio fokus njenog rada u proteklih devet meseci koliko smo pogođeni virusom?

Najpre, moram reći da iako se moglo naslutiti da kriza dolazi, niko tada nije mogao znati razmere koje će ona dostići. Svi su na početku želeli tačnu, brzu i pravovremenu informaciju, a na nama je bilo da sa privredom iskomuniciramo ono što je vlada tada donela kao prve mere. Zatim smo u drugom krugu morali preneti vladi preciznu sliku kakva je situacija u privredi. Naša institucija našla se u zahtevnoj i odgovornoj ulozi, gde smo morali biti deo Kriznog štaba za otklanjanje ekonomskih posledica pandemije. Predsednik PKS Marko Čadež, još jedan kolega i ja činili smo članove tog tima. Imali smo tada priliku da u direktnim razgovorima sa ministrima i najvećim državnim rukovodstvom branimo interese privrednika. To je za mene lično bilo jedno veoma interesantno i dobro iskustvo.

Nastojali smo, dakle, da prikupljajući informacije iz privrede vladi skrenemo pažnju na konkretne probleme sa kojima se ljudi suočavaju. I to je svakako dalo rezultate u jednom neizvesnom periodu i nesvakidašnjoj situaciji koja nas je zadesila. Upravo kroz tu komunikaciju, pokazalo se koliko je za državu važno da ima kvalitetan instrument komunikacije sa privredom. Sami privrednici su se takođe mogli uveriti u značaj i ulogu institucije kao što je Privredna komora Srbije. Mi smo, dakle, bili posrednik između njih i državnih organa putem kojeg su oni mogli iskazati sve svoje zamerke, probleme, sugestije i potrebe.

Uspeli smo takođe da organizujemo jednu veoma značaju stvar na nivou regiona, a to su te tzv. Zelene linije. Reč je o prekograničnom koridoru između svih zemalja Zapdnog Balkana koji je omogućio, po ugledu na Evropsku uniju, nesmetan transport i protok najosetljivijih roba, poput zdravstvenih i prehrambenih proizvoda. Taj sistem funkcioniše i dalje, što je jako dobro. Kriza nas je dakle naučila da moramo biti efikasni, da moramo imati brzu i preciznu komunikaciju, kao i dobru saradnju među institucijama.

Važno je ovde spomenuti da se privreda pokazala izuzetno zrelom, da su mnogi respiratori i druga zdravstvena sredstva kupljena upravo kroz donacije privrede – brojni privrednici su se uključili u nabavku neophodnih sredstava i materijala za naše bolnice. U kriznim situacijama poput ove jako je važna takođe solidarnost velikih kompanija sa malim, što smo imali prilike da vidimo.

Kako biste ocenili paket ekonomskih mera Vlade Republike Srbije za pomoć privredi? Jesu li njegovi rezultati već vidljivi? U kojoj meri će se time pomoći privredi?

Paket ekonomskih mera najpre je bio horizontalni – dakle, nije se u startu fokusirao na pojedinačne sektore. On je imao dva cilja: da očuva zaposlenost i sačuva likvidnost preduzeća. Kada pogledamo iz sadašnje perspektive, taj paket je ispunio svoj zacrtani cilj. Tada, međutim, kao što sam spomenuo, nisu postojale naznake ovakve jačine drugog i trećeg talasa virusa. Mi sada imamo dodatne zdravstvene izdatke u budžetu, kao što su hitna izgradnja nekoliko novih kovid bolnica širom Srbije, dodatno opremanje postojećih, zatim na dnevnom nivou imamo višestruko veću angažovanost celokupnog zdravstvenog sistema nego što bi inače bio slučaj, a to iziskuje velike svote novca za održavanje i funkcionisanje takvog prenapregnutog sistema. Sve te troškove država trenutno pokriva.

Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije (Foto: PKS/Miodrag Bogdanović)
Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije (Foto: PKS/Miodrag Bogdanović)

Stoga, mislim da ćemo neminovno imati određeni ekonomski problem sa likvidnošću, kao i sa zaposlenošću na početku naredne godine, kada se odmrznu rate za kredite i pristignu druge obaveze. Moja procena je da ćemo imati izvesni skok nezaposlenosti i nelikvidnosti u tom periodu, ali verujem da ako pitanje vakcine bude rešeno do maja, kao što je projektovano, da će nam druga polovina godine doneti snažan rast privrede i da ćemo uspeti da nadoknadimo pad. U ovom trenutku, dakle, procena je da su mere vlade bile odgovarajuće, pravovremene i da su gađale one oblasti života i rada koje su najbitnije.

Svi će se ekonomisti složiti da su one postigle rezultate, tu nema dileme. Postoji određeno sporenje oko mere koja je predvidela davanje pojedinačne pomoći ljudima u iznosu od 100 evra, međutim i taj novac se, kako se pokazalo, zavrteo u našem sistemu, ostao je u privredi i bio zaista korisna finansijska injekcija našim građanima, pre svega socijalno ugroženim kategorijama. Uz potpuno uvažavanje teške situacije u kojoj se nalazi vlada i Ministarstvo finansija, moram reći da ćemo se mi kao Komora boriti i dalje za dodatna sredstva i pomoć privredi.

Znate, neke stvari se mogu uraditi i bez novca. Olakšati određene procedure, pojednostaviti pravila, izaći u susret nekim legitimnim zahtevima privrede koji su možda stajali u zapećku jer nije bio pravi trenutak – sve to može imati pozitivan efekat na ekonomiju i poslovanje. U zavisnosti od situacije, na početku sledeće godine, mi ćemo razgovarati sa vladom o eventualnom novom mini paketu pomoći ili predložiti da se barem stavi fokus na one najugroženije sektore.

Početkom godine, Narodna skupština Srbije potvrdila je ranije potpisani ekonomski sporazum sa EAEU, a nedavno ga je ratifikovala i Ruska Federacija. Njime se našoj državi i privrednicima predviđa pristup tržištu od preko 180 miliona ljudi. Koji su benefiti ovog sporazuma i kako biste Vi ocenili potencijal koji on otvara celokupnoj srpskoj privredi ?

Moram najpre da kažem da je u pitanju sporazum koji nije nov. On praktično funkcioniše već 20 godina, ali je ovom prilikom dodatno potvrđen od strane ruske Dume, što je svakako dobar signal. Mi sada čekamo potvrdu i parlamenata ostalih država članica EAEU. Sporazum je u poslednje vreme doduše proširen određenim prehrambenim proizvodima. Rusija se sa druge strane trenutno suočava sa svojom internom ekonomskom krizom, te je stoga i njen fokus na drugoj strani.

Naša ukupna trgovinska razmena sa Ruskom Federacijom je godinama stabilno rasla, međutim ove godine je doživela vidni pad. Ratifikacija ovog sporazuma je svakako pozitivan signal nastavka dobre ekonomske saradnje. Srbija, sa svoje strane, time pokazuje da ostaje pri odluci da neće uvoditi ekonomske sankcije Rusiji. Mi, dakle, nismo deo tog korpusa. Naša ekonomska posebnost odgleda se upravo u tom sporazumu i moram istaći da mnoge evropske kompanije vide tu činjenicu kao prednost Srbije i kao mogućnost da preko nas plasiraju svoje proizvode i prošire poslovanje. To je jedan od dodatnih motiva za te kompanije da lokalizuju svoju proizvodnju kod nas.

Pošto se vi kao organizacija bavite između ostalog i spoljnom politikom, vi onda vrlo dobro razumete da Srbija pokušava da izbalansira nešto što u modernom svetu deluje gotovo pa nemoguće, ali, evo, za sada uspevamo. U ekonomskom smislu, mi imamo, na neki način, status povlašćene nacije u saradnji sa Ruskom Federacijom, ali i Belorusijom, Kazahstanom, Jermenijom i Kirgistanom. Ostaje, naravno, pitanje održivosti te saradnje u kontekstu naših evropskih integracija. Naša želja i nada jeste da će EU i Rusija pronaći zajednički jezik u narednom periodu i ukloniti sve trgovinske barijere.

Spomenuo bih ovde još i to da je Srbija najveći izvoznik jabuka na tržište Ruske Federacije, te da su naše jabuke koje se tamo plasiraju vrhunskog kvaliteta i izuzetno cenjene. Verujem da srpske jabuke koje možete pronaći u ruskim supermarketima, nažalost, nećete naći kod nas u istim objektima.

Šta nam možete reći o novom strateškom projektu PKS pod nazivom „Čuvarkuća“ ? Na koji način će ovaj projekat doprineti jačanju domaćih privrednika i proizvodnje ?

„Čuvarkuća“ predstavlja kolektivni žig koji je registrovala PKS. To je jedan od osnovnih stubova projekta koji smo osmislili i koji se zove „Stvaramo u Srbiji“. Ovaj projekat ima za cilj da ukaže na to koliki procenat nekog proizvoda i kolika vrednost je zaista proizvedena u Srbiji. Dakle, ne može biti isto ukoliko vi uvezete strani proizvod, prepakujete ga i rebrendirate ga za lokalno tržište, i ako, s druge strane, napravite domaći artikal u čiju proizvodnju uključite nekoliko različitih kompanija iz Srbije, jer tada veliki deo vrednosti tog proizvoda ostaje praktično u Srbiji.

Generalna direktorka kompanije Merkator-S Violeta Kovačević i Mihajlo Vesović iz Privredne komore Srbije tokom promocije oznake „Čuvarkuća“ na Nektar „LIFE“ sokovima u prodavnici IDEA u zgradi Beograđanke, Beograd, 31. avgust 2020. (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)
Generalna direktorka kompanije Merkator-S Violeta Kovačević i Mihajlo Vesović iz Privredne komore Srbije tokom promocije oznake „Čuvarkuća“ na Nektar „LIFE“ sokovima u prodavnici IDEA u zgradi Beograđanke, Beograd, 31. avgust 2020. (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)

„Čuvarkuća“ je garant proizvođačima i potrošačima i dokaz da je 80 odsto vrednosti proizvoda stvoreno u Srbiji, što uključuje materijal, rad kao i intelektualnu svojinu. Na ovaj način podižemo ukupnu snagu privrede, dajemo podsticaj ne samo velikim, nego i malim preduzećima koja su u dobavljačkom lancu, ali i koja izlaze samostalno na tržište. Sa „Čuvarkućom“ domaći brend biće ojačan i dodatno istaknut na tržištu. Mi nastojimo da kroz komunikaciju s javnošću i privrednicima približimo ljudima ideju „Čuvarkuće“, njene benefite i njen značaj.

Inače, predstavnici kompanija čiji su proizvodi među prvima postali nosioci prava na kolektivni žig ne kriju zadovoljstvo i ističu da će „Čuvarkuća“ biti potvrda da Srbija ima vrhunske proizvode koji su rame uz rame sa inostranom konkurencijom. Takođe, želim da istaknem da su i neke strane kompanije odlučile da uzmu učešće u ovoj našoj inicijativi, pa tako recimo imamo primer kompanije sokova „Bravo“ čijih nekoliko vrsta sokova dokazano sadrže voće uzgajano u Srbiji. Oni su na nekoliko svojih premijum proizvoda tako poneli žig „Čuvarkuće“, čime pokazuju, kao strani investitor, da je njihova proizvodnja lokalizovana i da imaju poverenja u kvalitet robe proizvedene, tj. uzgajane u Srbiji.

Rekao bih još samo to da se projekat ne odnosi samo na prehrambenu industriju, već i na tekstilnu, industriju građevinskog materijala, metalnu industriju i druge. Žig je do sada ponelo 393 proizvoda i moram reći da sam veoma zadovoljan time kako se akcija odvija do sada.

Za kraj ovog razgovora, zamolio bih Vas da nam objasnite šta predstavlja projekat Moja prva plata? Koji je njegov primarni cilj?  

Cilj projekta „Moja prva plata“ jeste podsticanje zapošljavanja mladih, kao i rešavanje problema nedostatka kadrova u privredi. Program, za čiju realizaciju će Vlada Republike Srbije izdvojiti više od dve milijarde dinara u 2020. i 2021. godini, obuhvata stručno osposobljavanje i sticanje prvog radnog iskustva za 10.000 mladih ljudi uzrasta do 30 godina u kompanijama na konkretnim radnim mestima. Želja nam je bila da s jedne strane pozovemo kompanije da nam prijave koja su to radna mesta za koja im nedostaje kvalifikovanih radnika, a s druge da damo mogućnost mladim ljudima da steknu prvo radno iskustvo, uz mesečnu nadoknadu u iznosu od 20.000 dinara za one koji konkurišu sa stečenim srednjim obrazovanjem, odnosno 24.000 za mlade ljude sa visokim obrazovanjem.

Dakle, reč je o programu koji je zamišljen da bude na obostranu korist. To je prilika da jedna mlada osoba nakon stečenog obrazovanja proceni da li je neki posao, ili neki poslodavac podoban za njega, a takođe i za poslodavca da obezbedi potencijalnu kvalitetnu radnu snagu. Vrlo je važno reći da su kompanije koje učestvuju u programu bile dužne da naprave i plan obuke potencijalnih kandidata. Ocenio bih da je ovo jedna lepa akcija, koja čini deo koncepta strategije kojom se teži da se za kompanije pronađe odgovarajuća radna snaga, ali i da se vidi s kakvim znanjem naši mladi izlaze iz škola, sa fakulteta i treba li tu nešto menjati, unaprediti.

Veoma je bitno da mladi ljudi dobiju šansu da rade u našim firmama jer je alternativa tome razmišljanje o odlasku. Naša borba, borba države i privrede u narednih 10 godina biće kako zadržati talentovane, kvalifikovane ljude u zemlji. Ja to često ponavljam: rukovodstva kompanija koja ne shvataju da su upravo ljudi ti koji čine jedan kolektiv, i da će njihovo znanje i talenat biti prevashodni sutra za uspeh tog preduzeća, ne razumeju zapravo vreme u kojem živimo.

Mihailo Vesović tokom intervjua (Foto: PKS/Miodrag Bogdanović)
Mihailo Vesović tokom intervjua (Foto: PKS/Miodrag Bogdanović)

Rekao bih još da se do sada javio veliki broj zainteresovanih kompanija, ali i mladih koji su voljni da učestvuju u ovom programu. Celokupan koncept je transparentan, otvoren i digitalizovan. Ovo je prilika ne samo da zaposlimo mlade ljude, već i da im omogućimo da na kvalitetan način steknu svoja prva radna i profesionalna iskustva, uz podršku države, a „Moja prva plata“ je u suštini prvi iskorak ka tome.

 

Mihailo Vesović je diplomirani inženjer Mašinskog fakulteta, član Saveta Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nekadašnji pomoćnik ministra u Ministarstvu privrede, Ministarstvu trgovine i nekadašnji potpredsednik PKS (2008-2014). Trenutno obavlja funkciju direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, a ujedno je i savetnik predsednika PKS Marka Čadeža.

Intervju sa gospodinom Vesovićem, u prostorijama Privredne komore Srbije, 18. novembra 2020. godine, vodio je Luka Ugrica, član Sektora za međunarodnu saradnju Centra.

Naslovna fotografija: PKS/Miodrag Bogdanović

Pročitajte više o virusu COVID-19.