Džozef Bajden je novinarima rekao da je za celu Evropu bitno da region bude ujedinjen i miran, da je Srbija kamen temelja regiona i iskoristio priliku da izrazi saučešće svima koji su izgubili voljene u NATO bombardovanju 1999.
Dodao je da je s premijerom Aleksandrom Vučićem razgovarao pre svega o dijalogu „tzv. Kosova i Srbije“, a ističe da „mnogo toga iz istorije treba prevazići“.
Premijer Aleksandar Vučić je u istom stilu poručio: „Govorili smo, želeći da ostavimo prošlost iza sebe i gledamo u budućnost, i razgovarali o svemu što se dešavalo u poslednjih 30 godina i načinjene su brojne greške. Razgovarali smo i o odnosu Srba i Albanaca… Za mene lično nikada nije bio, pa ni danas nije problem da preuzmemo na sebe greške koje su činili naši sunarodnici, a verujem da to neće biti problem ni ostalima“.
U zvaničnim izjavama nisu bile pomenute neke druge teme koje nisu mogle biti izbegnute, pre svega u vezi sa slučajem braće Bitići, američkih državljana, dobrovoljaca na strani kosovskih Albanaca, ubijenih na Kosovu mesec dana nakon prestanka rata. SAD su više puta insistirale na sudskom epilogu tog slučaja koji Srbija ne rešava, tako da je i Bajden sigurno imao pitanje za Vučića u vezi s tim.
Druga tema o kojoj se na konferenciji za medije nije govorilo, ali je sigurno bila pomenuta u četiri oka, jeste i pitanje paljenja američke ambasade, u kojoj se od dima ugušio jedan demonstrant u februaru 2008. nakon proglašenja tzv. kosovske nezavisnosti. Taj slučaj je dobio sudski epilog, ali su drugostepenom presudom njih devetorica dobili uslovne kazne, a dvojica su oslobođena, što teško da može zadovoljiti SAD.
U razgovoru za Novi magazin Aleksandar Klarić, predsednik Centra za međunarodnu javnu politiku, rekao je da je poseta odlazećeg američkog potpredsednika Bajdena politički događaj od prvorazrednog značaja za Srbiju. „Iako teme razgovora koje će Bajden obaviti s političkim vrhom Srbije nisu saopštene na dnevnom redu, akcenat će svakako biti stavljen na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Očekuje se da će dolazak drugog čoveka američke administracije pomeriti pregovore s mrtve tačke, a u cilju dalje implementacije Briselskog sporazuma, čije obaveze Priština odlaže da preuzme. Opstrukcija sporazuma je produkt nestabilne političke situacije na Kosovu i Metohiji i Bajdenov dolazak će sigurno dorineti nalaženju kompromisa i nastavku procesa izgradnje izdrživog mira na Balkanu.“
Klarić se dotakao i tema o kojima nakon razgovora nije bilo reči. „Slučajevi braće Bitići, na čijem rasvetljavanju Vašington insistira punih 17 godina, kao i paljenje američke ambasade 2008. predstavljaju najveće prereke na putu potpune normalizacije odnosa SAD i Srbije. Bajden je više puta eksplicitno ponovio da se od Srbije ne traži političko opredeljenje za neku od velikih sila, a njegova poseta je i legitiman signal američke podrške dosadašnjoj spoljnoj politici Srbije na putu evropskih integracija.“
„SAD i Srbija, naravno, ne slažu se oko svakog pitanja, ima mnogih ožiljaka i rana koje su žive iz devedesetih godina, ali ja se nadam da ćemo preduzeti korake i da će to učiniti druge nove generacije“, rekao je Bajden.
Prema svim tim izjavama nema neslaganja o tome da su odnosi SAD i Srbije na uzlaznoj liniji. S tim se slaže i Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, koja za Novi magazin kaže da je od 2009. kad je Bajden prvi put bio u Beogradu, jasno oko čega se „ne slažemo“ i da današnji dolazak predstavlja neku vrstu kontinuiteta i napretka u pitanjima oko kojih se Beograd i Vašington slažu.
KAD JE VAŽNO, TU JE AMERIKA: Joksimovićeva kaže da su SAD trenutno fokusirane na druge probleme i region i da im Zapadni Balkan nije prioritet u ovoj situaciji. „Ali snažno podržavaju integraciju regiona u Evropsku uniju. Njoj su prepustili vodeću ulogu na Zapadnom Balkanu, ali uvek kad je reč o nekom izuzetno važnom pitanju SAD su i te kako prisutne.“ Joksimovićeva još kaže da je jedna od najvažnijih poruka koju će Bajden doneti američka podrška Srbiji na putu u EU. „Amerika je na određeni način već dala značajan doprinos u procesu otvaranja poglavlja 23 i 24.“
Ona je još dodala da je poseta važna jer Bajden važi za čoveka najbolje upoznatog sa Balkanom u američkoj administraciji.
Joksimovićeva smatra i da je prijem zatvorenika iz Gvantanama u Srbiju naš „sitan ustupak koji nama ne znači mnogo, ali Americi da. I ako je to nešto što će doprineti daljem razvoju partnerstva, onda je nešto što nam može doneti samo pozitivan poen“.
Bajden, koji je na konferenciji za novinare izjavio da se on i Vučić dugo znaju i da su prijatelji, u utorak je otišao u prištinu, gde se takođe očekuje da teme budu odnosi sa Beogradom i bezbednost i mir u regionu.
Piše: Julijana Mojsilović
