O lokalnoj samoupravi i njenim jedinicama – gradovima, opštinama, mesnim zajednicama – često se govori, ali se čini da ljudi njihov značaj prepoznaju tek u kriznim situacijama kakva je epidemija virusa COVID-19 ili upravo okončano vanredno stanje.
Upravo tada se najbolje može videti značaj koji imaju lokalna samouprava i njeni organi, lokalna javna preduzeća, ustanove, institucije i sl. Stoga ćemo pokušati da analiziramo trenutnu situaciju i iznesemo mišljenje o onome što bi lokalne samouprave trebalo da preduzimaju tokom epidemije, kao i predloge za delovanje u cilju suzbijanja štetnih posledica nakon završetka epidemije.
Na osnovu analize situacije u loklanim samoupravama širom Srbije (problema sa kojima se građani naših gradova i opština susreću, ali i prepreka na koje nailaze lokalni nosioci vlasti), Savet za lokalnu samoupravu sačinio je niz preporuka koje se odnose na delovanje lokalnih samouprava u kriznim situacijama, kao što je aktuelna epidemija koronavirusa. Pored konkretnih, praktičnih saveta, pokušaćemo da pružimo osvrt i na uopšteno delovanje lokalnih samouprava, značaj primene nove javne uprave u lokalnoj samoupravi i dr.
Kao što smo već naveli, vanredno stanje uvedeno zbog globalne pandemije koronavirusa otkrilo je značaj lokalnih samouprava. Njen ključni zadatak je, pre svega, briga o građanima i njihovim potrebama. Da bi taj posao adekvatno obavljali, donosioci odluka i službenici u organima lokalne samouprave moraju biti kadri da prepoznaju potrebe svojih građana, što je od posebnog značaja u vanrednim situacijama. Kako bi se valjano delovalo u ovakvim okolnostima, ova lica moraju biti stručna, kompetentna, obučena da koriste nove tehnologije i sl. Upravo je situacija sa pandemijom još jednom potvrdila od kolikog su značaja stručnost, obučenost i profesionalnost javnih službenika, ali i osoba koje se nalaze na položajima donosioca odluka.
Stoga, jasno je od kolikog je značaja i celokupan proces uvođenja sistema nove javne uprave i svih alata koje ona sa sobom donosi. U tom procesu, odvajanje administracije od politike od naročite je važnosti. Inovativna vlast, spremna da podstiče aktivnost svojih službenika, obezbeđuje prostor za rad profesionalnih službenika. Na taj način, stvara se samoodrživ i zdrav ambijent koji garantuje efikasnu administraciju u svim situacijama, što je posebno bitno u doba kriznih situacija.
Opštine i gradovi koji su započeli proces implementiranja alata nove javne uprave u celoj situaciji su umnogome bolje prošli. Nova javna uprava podrazumeva lokalnu samoupravu kojom se upravlja na način koji veoma podseća na upravljanje privatnom kompanijom, naravno na način prilagođen uslovima javne administracije. Preduzimljivost, dobro upravljanje, razvijanje sopstvenih resursa, otvorenost prema svetu i novim idejama, spremnost za primenu pozitivnih praksi iz drugih gradova širom sveta, ali i pripremljenost za preuzimanje rizika neke su od osnovnih odlika takvog upravljanja.
Ovako organizovane lokalne samouprave daleko spremnije ulaze ukoštac sa okolnostima koje donose vanredne situacije. Samo jedan od primera praktičnog značaja alata nove javne uprave jeste funkcionisanje javne uprave putem informacionih tehnologija, komunikacija putem interneta i sl. Na taj način, građani su tokom pandemije bez direktnog kontakta mogli da obave većinu svojih administrativnih poslova.
Centralizovan način upravljanja jedna je od suštinskih karakteristika političkog sistema prethodnog perioda. Najveći deo nadležnosti za utvrđivanje prava, odlučivanje o načinu njihovog ostvarivanja i potrebnim sredstvima skoncentrisan je na nivou republike. Lokalna samouprava nema dovoljno samostalnosti, niti mogućnosti za zadovoljavanje osnovnih potreba građana u nekim od ključnih oblasti, kao što je razvijanje usluga socijalne zaštite u svojoj sredini. Preporuke struke idu ka tome da se opštinama i gradovima vrati funkcija socijalne zaštite njihovih građana, jer se potrebe ljudi efikasno, ekonomično, pravovremeno i racionalno mogu najbolje zadovoljiti u neposrednom okruženju – porodici i lokalnoj zajednici.
Činjenica je da se, nizom propisa i odredbi, usluge socijalne zaštite generalno decentralizuju i reformišu ka lokalnom nivou, što se može videti u usaglašavanju strateških i akcionih planova u užim oblastima, koje pre svega pripadaju socijalnoj zaštiti. Međutim, taj proces je tek započeo, pa većina gradova i opština nema uspostavljene niti do kraja regulisane usluge lokalne socijalne zaštite. U vremenu pandemije i mera predviđenih vanrednim stanjem do izražaja dolazi prednost lokalnih samouprava koje su na vreme pristupile ovoj problematici i pravovremeno omogućile pružanje usluga socijalne zaštite svojim građanima.
Preporuke za postupanje
Dakle, osnovna problematika na koju nailazimo jeste ograničenost mehanizama kojima raspolažu lokalne samouprave u Srbiji, nedovoljan stepen ingerencija i nadležnosti, odnosno manevarski prostor koji one imaju za samostalno delovanje. Ipak, pokušaćemo da damo određene preporuke za konkretno postupanje lokalnih samouprava, koje su prilagodljive različitim okolnostima.
Pre svega, preporučujemo poštovanje svih mera i sprovođenje preporuka donetih od strane Vlade Republike Srbije. Kada to kažemo, mislimo na zvanične odluke i uredbe, ali i na preporuke koje donose nadležni organi, a koje nisu ovek obavezujućeg karaktera ili se njihovo poštovanje ne može kvantitativno odrediti. Između ostalog, tu mislimo i na preporuke da svi koji mogu rade od kuće (kako u lokalnoj samoupravi, tako i u njenim javnim preduzećima i ustanovama za koje je nadležna), da se roditeljima omogući staranje o deci i sl.
Po ugledu na odluke republičkih insitucija i javnih preduzeća, od velikog značaja bilo bi odložiti plaćanje obaveza i dažbina za koje je lokalna samouprava nadležna (ekološke, komunalne i druge takse, porez na imovinu i sl.), naravno u meri u kojoj je to moguće. U istom kontekstu, razmišljanja bi trebalo da idu i ka odlaganju plaćanja računa lokalnim javnim preduzećima (vodosnadbevanje, infostan, usluge odnošenja komunalnog otpada i dr.), za lica starija od 65 godina koji su u nepovoljnom materijalnom položaju, nezaposlena lica i socijalno ugrožene građane.
Jedna od osnovnih dužnosti svih vlasti jeste briga o zdravstvenom sistemu, koji sam po sebi podrazumeva niz aktivnosti zarad obezbeđivanja javnog zdravlja i pružanja zdravstvenih usluga građanima. Ulaganje u primarnu zdravstvenu zaštitu jeste osnovni zadatak u takvom procesu, a istovremeno i najkonkretniji deo zdravstvene politike u kome (na osnovu svojih ingerencija i mogućnosti) lokalne samouprave mogu pružiti svoj doprinos.
Sledeća preporuka odnosi se na to da se privredne grane koje su direktno pogođene merama za suzbijanje pandemije i vanrednog stanja oslobode lokalnih taksi i dažbina u vremenu obustave rada. Tu naročito mislimo na privredne grane one čiji je rad onemogućen odlukama lokalne samouprave. Kako bi se omogućilo prilagođavanje novonastaloj situaciji kada pandemija prođe, terminologiju i anuitete plaćanja tih dažbina trebalo bi uskladiti sa realnim stanjem i mogućnostima.
Zbog bolje upućenosti u situaciju na terenu i mogućnosti lokalnog delovanja bitna uloga lokalne samouprave ogleda se u izlasku u susret malim poljoprivrednim proizođačima koji su jako pogođeni novonastalom situacijom, a koji su najmanje obuhvaćeni merama za pomoć privredi i stanovništvu. Zatvaranje zelenih pijaca tokom dobrog dela vanrednog stanja bilo je itekako veliki udar na poljoprivredna gazdinstva, naročito na individualne poljoprivredne proizvođače. Lokalne samouprave morale bi uložiti napore i aktivirati sve raspoložive kapacitete kako bi izašli u susret povrtarima, malim ratarima i stočarima i na taj način doprineli oporavku značajnom delu stanovništva.
Nažalost, ekonomska razvijenost lokalnih samouprava umnogome određuje sprovođenje velikog dela ovih preporuka. Nedovoljno razvijene opštine u ovakvim okolnostima izložene su dodatnim izazovima, tako da je njihovo ionako otežano funkcionisanje u ovakvim situacijama dobrim delom oslonjeno na republiku.
Ceneći značaj pravovremenog, objektivnog i kvalitetnog javnog informisanja, sledeća preporuka bila bi usmerena na izveštavanje medija od strane lokalnih kriznih štabova po uzoru na republiku. Redovno i valjano pružanje informacija lokalnim medijima su uvek od velikog značaja, a pre svega zbog njihove bolje upućenosti u situaciju na terenu, mogućnosti plasmana informacija od lokalnog značaja, boljeg poznavanja mentaliteta, sredine itd. Ne možemo a da ne pomenemo ni važnost koju imaju organizacije civilnog društva u lokalnoj sredini. Takođe, pokazalo se da u kriznim situacijama itekako veliki značaj ima saradnja javnog i privatnog sektora.
Od velikog značaja je formalni, ali i neformalni vid saradnje između institucija, nosilaca vlasti i drugih aktera koji utiču na kreiranje javnih politika. U tom kontekstu, mislimo na koordinaciju svih delova javnog sektora – lokalne samouprave, javnih preduzeća, zdravstvenih i obrazovnih institucija, ustanova socijalne zaštite, lokalnog sektora bezbednosti, energetike itd. Valjana raspodela poslova, zadataka i drugih aktivnosti u lancu sprovođenja odluka zauzima posebno mesto. Ostaje preporuka da se ovakav način komunikacije održava na odgovarajućem nivou i u redovnim okolnostima.
Celokupna situacija pružila nam je šansu da razmotrimo na koji način bi neke primere pozitivne prakse mogli da zadržimo i u redovnim okolnostima (tu pre svega mislimo na razmišljanje o stalnom sistemu kvalitetne civilne zaštite, razmatranje mogućnosti profesionalnog održavanja higijene javnih površina i javnih ustanova i nakon pandemije itd.). Takođe, tu mislimo i na modalitete direktnog pružanja pomoći građanima, kao što su kol centri, volonteri, sistem kućne pomoći starim licima i dr., naročito ako imamo u vidu veliko starenje stanovništva, teškoće koje imaju ruralne sredine itd.
Epidemija je pokazala i od kolikog su značaja struktura i kvalitet kadrova u kriznim štabovima, kao ključnim autoritetima za vreme vanrednog stanja. Njihov značaj zahteva razmišljanje o uspostavljanju funkcije makar jednog stalno angažovanog tehničkog službenika, profesionalnog lica nezavisno od dnevnopolitičke situacije.
Vanredno stanje pokazalo je i od kolikog su značaja konkretni pozitivni primeri iz prakse. Može se zaključiti da je ponašanje funkcionera/donosioca odluka, javnih ličnosti i sl., od velikog značaja, pa bi isti svojim primerom i angažmanom najbolje mogli pokazati poželjan način ponašanja u ovakvim okolnostima.
Takođe, po vraćanju u normalu bilo bi dobro napraviti konkretnu analizu koja bi s` jedne strane pokazala gde se nalaze problemi u funkcionisanju sistema, a sa druge strane omogućila stimulacije za one delove sistema koji su se dobro pokazali tokom vanrednog stanja. Na kraju, može se razumeti i značaj strateškog planiranja lokalnog održivog razvoja, koje uključuje i adekvatne planove odbrane, planove za delovanje u vanrednim situacijama i sl.
Priboj za vreme pandemije
Specifičan položaj i činjenica da se do 70 odsto teritorije dolazi prelaskom četiri granična prelaza, doveli su do toga da su ljudi odlaskom na posao, pijacu ili u Dom zdravlja, prelazili granicu sredinom marta, pa je blizu 10 odsto stanovništva Priboja bilo u smaoizolaciji. S tim u vezi, Priboj je, u odnosu na broj stanovnika, bio prvi grad u Srbiji po broju ljudi u izolaciji.
Lokalna samouprava je među prvima u Srbiji počela da preduzima mere, pa se tako redovno dezinfikuju ustanove i javne površine, dok su kladionice i kafići zatvoreni i pre zvanične zabrane od strane Vlade. Organizovani su kol centri, u više navrata deljeni su paketi i vaučeri penzionerima i građanima sa niskim primanjima, a volonteri Kancelarije za mlade rade gotovo bez prestanka.
U Priboju se obavlja i pet usluga lokalne socijalne zaštite (Prihvatilište za zbrinjavanje žrtava nasilja u porodici (Sigurna kuća), stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju, Dnevni centar za stare, Dnevni boravak za decu ometenu u razvoju i pomoć u kući starim licima) što je od naročitog značaja za najugroženije žitelje. Od velikog značaja je i pravovremeno ulaganje u primarnu zdravstvenu zaštitu, gde pre svega mislimo na otvaranje većeg broja seoskih ambulanti, kao i kontinuiranu pomoć gradskom Domu zdravlja i bolnici. Takođe, pravovremeno i objektivno informisanje je nešto što je obeležje ove opštine, pa kvalitetno informisanje ni sada nije izostalo.
Situacija u Paraćinu
Aljoša Gligorijević iz Paraćina, član Saveta za lokalnu samoupravu CMJP, daje nam kratku sliku o stanju u turizmu i načinu na koji će se lokalna samouprava u tom gradu suprotstaviti štetnim posledicama epidemije. Rezultati u turizmu su bili jako dobri za prva dva meseca ove godine; svi parametri su ukazivali na to, ali nažalost sve ovo što nas je zadesilo, kao i čitav svet, imaće bez sumnje i svoje posledice.
Od samog početka, u celoj Srbiji su zatvoreni gotovo svi ugostiteljski objekti, restorani, hoteli. Kad sve prođe, zajedničkim naporima ćemo ponovo unapređivati i razvijati naš turizam, kako na lokalnom tako i na republičkom nivou. Ono što je jako bitno jeste da privatni i javni sektor moraju sinhronizovano i udrženo delovati. Verujem da će Vlada Srbije obezbediti subvencije za zaštitu zaposlenih u turizmu, kao i zajmove za stabilizaciju ekonomskog poslovanja. Ova pomoć je nephodna turizmu jer je upravo turizam jedna od najugoženijih privrednih grana.
Ono što će biti zadatak za nas na lokalnom nivou je da stimulišemo turiste da ponovo dođu, da prepoznamo koja su to nova regionalna tržišta, da promovišemo eventualne inovativne turističke proizvode koji bi bili prilagođeni novim tržištima i potrebama turista. U Turističkoj organizaciji opštine Paraćin radićemo na razvoju nove marketinške strategije nakon krize, fokusirane na društvene mreže, radi lakšeg pristupa što većem broju turista, domaćih ali i stranih. Trenutno je vrlo teško utvrditi kolika je šteta nastala u turizmu jer kriza izazvana virusom COVID-19 i dalje traje.
Da bi očuvali i izgradili domaći, srpski turizam posle ove krize takođe je potrebno ponuditi povoljne i atraktivne turističke aranžmane domaćim turistima, kako bi se na taj način finansijski kapital zadržao unutar Srbije. Ono što je sigurno jeste da će posle ove pandemije i dugih policijskih časova ljudi biti željni da ponovo putuju, a mi na to moramo biti spremni.
Autori: Stefan Srbljanović i Aljoša Gligorijević, članovi Sektora za lokalnu samoupravu
Naslovna fotografija: Stefan Srbljanović/CMJP
