Šta Srbija može da nauči od Hongkonga i Singapura u borbi sa COVID-19?

Koronavirus, ili još strašnije COVID-19, strahom je okovao čitavu planetu koja se polako, ali sigurno pretvara u globalni karantin koji najbolje oslikavaju prizori stravično pustih ulica italijanskih gradova. U Srbiji je sinoć, odlukom državnog vrha, uvedeno vanredno stanje čime je strah od nove svetske pošasti u našoj zemlji podignut na jedan viši nivo. Da li treba da se plašimo ili, pak, da budemo oprezniji i solidarniji? Odgovor na to pitanje, u svom autorskom tekstu, pokušao je da da Miloš Moskovljević, doktorand Gradskog univerziteta u Hongkongu, koji ekskluzivno za naš portal, sa lica mesta, donosi priču o tome kako su se Hongkong i Singapur izborili sa koronavirusom, i šta Srbija iz svega toga može da nauči.

„Strah izaziva slepilo… bili smo već slepi onog trenutka kada smo oslepeli, strah nas je oslepeo, strah nas i drži slepima“ – reči su čuvenog portugalskog nobelovca Žozea Saramaga. Čini se da ove reči imaju posebnu težinu u današnjim (teškim) okolnostima sa kojima se suočava čitavo čovečanstvo. Ispražnjeni rafovi u prodavnicama, ogromni redovi i svađe oko najosnovnijih životnih namirnica, pa čak i nasumična okupljanja fanatika i kolektivno prizivanje Sudnjeg dana – samo su neke od stravičnih slika koje možemo videti u medijima.

Nažalost, umesto da prenose proverene i korisne informacije (npr. o tome kako se valjano zaštititi od virusa), mediji se utrkuju u tome ko će preneti što senzacionalnije vesti i što „klikabilnije“ naslove. Tako, umesto da se posveti posebna pažnja preventivnim merama, još od samog izbijanja epidemije virusa u Vuhanu, mediji su se pretežno bavili brojkama i prikazivanjem (post) apokaliptičnih prizora. Naročito su zanimljive diskusije i članci o poreklu virusa koje je moguće naći na Internetu – od nagađanja da li je virus potekao od bračnog para koji je jeo novorođenčad, do tvrdnji da je virus potekao iz laboratorije Instituta za virusologiju u Vuhanu.

Neke od primarnih reakcija među stanovništvom država zapadnog sveta, ali i pojedinih istočnoevropskih država, bile su poprilično sinofobične, ako je sudeći po komentarima na različitim društvenim mrežama. Korisnici su se pretežno bavili zbijanjem neumesnih šala na račun azijatske kulture (pre svega, Kineza) i neopravdanim osuđivanjem drugih zbog njihove kulture i načina ishrane koji je duboko ukorenjen u lokalne tradicije.

Trebalo je zapravo pratiti mere koje su preuzele vlasti, kao i reakcije građana na preduzete mere. U tom kontekstu, posebno bi trebalo obratiti pažnju na Hongkong i Singapur jer je reč o, statistički posmatrano, primerima najefikasnije borbe sa koronavirusom[1] (videti grafik ispod). Naime, u oba slučaja je virus „stavljen pod kontrolu“. Drugim rečima, širenje virusa je usporeno i broj novih slučajeva je izuzetno mali, što je poprilično impresivno ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da je reč o entitetima koji su blisko povezani sa Kinom, gde je epidemija izbila u vreme svetkovina povodom kineske Nove godine. To je period kada su odvijaju najmasovnija ljudska kretanja u ovom delu sveta.

Ključ njihovog uspeha je u tome što su vlasti reagovale blagovremeno i oštro. Naime, do prvog februara su vlasti Hongkonga i Singapura uvele proaktivne mere ograničenog kretanja u pravcu Kine, uprkos preporukama Svetske zdravstvene organizacije da to ne čine. Putnici koji bi dolazili iz kopnene Kine bi morali da prođu kroz detaljan zdravstveni pregled i po potrebi su smeštani u karantin. Ove mere predostrožnosti su preduzete po cenu ogromnih ekonomskih gubitaka – Kina predstavlja najvećeg trgovinskog partnera i izvor turista, kako za Hongkong, tako i za Singapur.

Hongkong je, između ostalog, zatvorio većinu kopnenih graničnih prelaza sa matičnom Kinom, a najnovije mere podrazumevaju privremenu zabranu ulaska stanovnicima iz najugroženijih regija (kineska provincija Hubej i Južna Koreja), kao i pojedincima koji su u prethodne dve sedmice bili u prolazu kroz te oblasti. Osim toga, obavezan je karantin za osobe koje u Hongkong dolaze iz Francuske, Nemačke, Italije, Španije i Japana, pri čemu će ova odluka biti proširena na Ujedinjeno Kraljevstvo, celokupnu Šengen zonu i na Sjedinjene Američke Države, počevši od 19. marta.

Kada je reč o obrazovnim ustanovama – one su zatvorene još od kraja januara, pri čemu se nastava sve vreme održava u onlajn formatu, i takav status će biti održan do završetka školske godine (uz izvesne olakšice za one koji nemaju pristup Internetu). Čak i pojedini vrtići održavaju digitalnu nastavu za najmlađe članove društva. Ostale (javne) ustanove poput muzeja, galerija, pozorišta i sportskih centara su takođe pod ključem, a građanima se strogo savetuje da izbegavaju bilo kakva okupljanja. Zaposlenima je (u onim slučajevima gde priroda posla to dozvoljava) pružena mogućnost da rade od kuće.

Ono što je možda najvažnije jeste da se građani strogo pridržavaju propisa koji su savetovani od strane lekara i javno-zdravstvenih eksperata. Gotovo svi nose zaštitne maske i koriste dezinfekciona sredstva. Nema nestašice osnovnih životnih namirnica, a to je zbog toga što su svi veći lanci prodavnica, apoteka i veledrogerija spontano doneli odluku da se ograniči količina namirnica koju je moguće paziriti prilikom kupovine (primera radi, jednom domaćinstvu sleduje jedan ili dva paketa toalet papira)[2]. Prilikom odlaska u barove, restorane, tržne centre, hotele, studentske domove i kantine se obavezno meri telesna temperatura i ne pušta se niko ko prethodno nije nosio zaštitnu masku.

Međutim, za disciplinovanost i odgovorno postupanje građana su dobrim delom odgovorni i mediji, koji ih, od trenutka izbijanja epidemije u Kini, redovno podsećaju na sve individualne mere prevencije virusa. Osim toga, važno je istaći i da su se vlasti pokazale poprilično transparentnim u pogledu otkrivanja informacija o zaraženim osobama – građanima su otkrivane informacije o starosnoj dobi, prebivalištu, kao i putanji  zaraženih pacijenta (u periodu od dve nedelje) bez otkrivanja njihovog ličnog identiteta.

Ono što je najvažnije jeste da se većina pacijenata i građana koji su sumnjali da imaju simptome koronavirusa pridržavala sledećeg pravila: kontaktirali su nadležne institucije i tražili pomoć, a nisu samoinicijativno odlazili do bolnica i laboratorija, jer bi time neposredno ugrozili zdravlje svojih sugrađana (u slučaju Srbije, kontakt telefone i korisne informacije možete pronaći ovde).

Dakle, u slučaju Hongkonga i Singapura je koronavirusu pristupljeno sa dovoljno opreza. Vlasti i mediji nisu pokušavali da ga predstave bezopasnim, niti da izazovu sveopšti strah i histeriju time što bi virus proglasili „državnim neprijateljem“ i time stvorili iluziju opsadnog stanja. Naprotiv, građani se svakodnevno, u više navrata, informišu kako da adekvatno pristupe aktuelnoj situaciji – upravo kako bi se suzbili strah i kolektivna panika koji bi doveli do sveopšteg haosa.

Za sada su se ova kombinacija proaktivnih javno-zdravstvenih mera i međugrađanske solidarnosti pokazala plodonosnom, pa bi se moglo reći da su Singapur i Hongkong primeri koje bi trebalo slediti, a naročito ako bude došlo do drugog talasa virusa. Važno je napomenuti da su slične mere preduzete i u Kini (gde su čitavi gradovi stavljeni u karantin), kao i da su se odnedavno SAD odlučile da implementiraju odluke slične onim koje su donele vlasti u Hongkongu i Singapuru.

Naravno, nipošto ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da određene situacije u životu ne možemo kontrolisati, ali to ne znači da ne treba da preduzimamo određene mere kojima ćemo zaštiti sebe i svoju okolinu. Zato – oprez i solidarnost, a ne strah!

_____________________________________________________________________
UPUTNICE:
[1] Zvaničan naziv virusa je COVID-19 i predstavlja poseban soj porodice koronavirusa, ali ćemo se za potrebe teksta pridržavati kolokvijalnog naziva.
[2] Doduše, do ove reakcije je došlo nakon prvobitne panične reakcije građana i kako bi se predupredila situacija u kojoj pojedinci pazare određene namirnice, kako bi ih potom na ulici preprodavali po znatno višim cenama.

Autor: Miloš Moskovljević, doktorand Gradskog univerziteta u Hongkongu i član Centra

Naslovna fotografija: AP Photo/Kin Cheung

Pročitajte više o ovoj temi.