Bitnost izbora prevazilazi granice Francuske, jer će oni odrediti dalje postojanje evrozone i upotrebe evra kao monete, odnos prema NATO i evropskoj bezbednosti, politiku prihvatanja migranata/izbeglica, dalju politiku proširenja i na kraju sudbinu same Evropske unije, piše za ,,Blic“ Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i član Saveta Centra za međunarodnu javnu politiku.
Ovi izbori neće direktno uticati na Srbiju, ali indirektno hoće na mnogo načina.
Traganje za novim identitetom
Nezadovoljstvo političkom klasom rezultiralo je dominacijom antiestablišment kandidata.
Marin le Pen se često vidi i kao antisistemski kandidat sve narastajućeg Nacionalnog fronta. Emanuel Makron, iako bivši Olandov savetnik i ministar finansija, u predsedničku trku je ušao uz podršku pokreta, a ne partije. Postavlja se opravdano pitanje da li i Nacionalni front kao partija i ,,En Marshe!“ kao pokret, mogu da postoje bez svojih lidera. U prvom slučaju reč je o dinastičkom prenosu liderstva, a u drugom o ad hok formiranoj bazi za predsedničke izbore. Ne treba zaboraviti ni Melanšona koji je kao kandidat radikalne levice u prvom krugu osvojio skoro petinu ukupnog broja glasova. Ključni razlog je globalni trend, odnosno kriza savremenih demokratija u kojoj se birači ne identifikuju sa starim oblicima predstavničkih institucija.
Tradicionalne partije više nisu glavni osnov agregacije interesa birača. Harizmatični lideri i spontani pokreti aktiviraju novu političku energiju. Oni koji nameravaju da se bave politikom će u budućnosti morati da se prilagode novim zahtevima birača.
Makron vodi, ali…
Ankete pokazuju da Makron ubedljivo vodi, ali i da ga Marin le Pen sustiže u trci. Uz novo lice i harizmu koju nosi, Makron će svoju eventualnu pobedu dugovati spremnosti Francuza da Evropskoj uniji daju još jednu šansu. Nacionalni front iako jača, na suprotnoj strani ima sve druge veće partije koje se protive politici francuskog izolacionizma i otvoreno su podržale Makrona. Ali ništa još nije gotovo.
Srbija i Francuska
Bez obzira na to da li će pobediti Marin le Pen, koja se nalazi na čelu Nacionalnog fronta, ili Emanuel Makron, lider pokreta ,,Napred“, odnosi Francuske i Srbije se neće bitnije promeniti. Francuska će se fokusirati na budući izgled EU. Sa trijumfom, Le Penovoj eventualno povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, koje je najavljivala, neće biti na listi prioriteta.
Ukoliko pobedi Makron, Srbiju kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana čeka ulaznica za drugu klasu voza zvanog reformisana EU. U slučaju pobede Le Penove, Srbija će birati između njenog koncepta ,,Evrope nacija“ i integrisanije Evropske unije frau Merkel.
SCENARIO BROJ 1: Pobeda Le Penove – kraj EU kakve poznajemo
Le Penova obećava radikalnu promenu, koja započinje ustavnim promenama i pregovorima sa Briselom, preko izlaska iz Šengen zone slobodnog putovanja, napuštanja evra i ponovnog uvođenje franka kao nacionalne valute do održavanja referenduma o izlasku iz EU.
Teroristički napadi su stvorili strah od stranaca i mnogi podržavaju njenu politiku smanjivanja imigracije na jednu desetinu trenutnog godišnjeg nivoa. Zalaže se i za princip ,,nacionalnog prioriteta“ pri zapošljavanju u odnosu na strance.
Ukoliko uspe u svojim namerama, izlazak Francuske značio bi kraj EU kakvu danas poznajemo i eventualno stvaranje, kako Le Penova naziva, labavog saveza ,,Evrope nacija“. Međutim, nakon učešća u TV debati usledio je pad popularnosti, pa se prema istraživanjima očekuje da će osvojiti 38,2 procenta glasova.
SCENARIO BROJ 2: Pobeda Makrona – Evropa u nekoliko nivoa
Makron kritikuje dosadašnje funkcionisanje EU, ali ističe da postoji prostor za ,,ambicioznije evropske integracije“, reformu evrozone, zajedničkog budžeta i evropske odbrane (nakon izlaska Velike Britanije iz EU, Francuska ostaje jedina nuklearna sila) do integracija ostalih članica u više različitih brzina.
Nije zadovoljan evrom kao valutom, nazivajući je ,,slabom nemačkom markom“, ali se zalaže za njeno očuvanje kroz reformu evropskih finansija. Pobedom Makrona opstaće Evropska unija, ali je pitanje koliko će uspeti da je reformiše. Glavnog političkog saveznika vidi u Nemačkoj, a ekonomsku šansu za Francusku u izlasku Britanije iz EU, gde bi Pariz mogao da zameni finansijsko vođstvo Londona.
Preuzeto sa sajta dnevnog lista Blic.
Foto: Snimak ekrana/Al Jazeera
