Kakvu bi spoljnu politiku trebalo da vodi Srbija, o odnosima sa velikim silama, aktuelnim političkim problemima u regionu i na međunarodnoj sceni, značaju ekonomske diplomatije ali i o perspektivi mladih ljudi u Srbiji razgovarali smo sa potpredsednikom Narodne skupštine Republike Srbije profesorom dr Vladimirom Marinkovićem.

Kako biste ocenili aktuelnu spoljnu politiku Srbije i kakvu bi spoljnu politiku trebalo da vodi Srbija u narednom periodu?

Vlada Republike Srbije u poslednje četiri godine vodi spoljnu politku koja ima konkretne rezultate i koja je, za razliku od prethodnih vlada zasnovana na kredibilitetu i partnerstvu sa našim najznačajnijim partnerima iz celog sveta.

Spoljna politika Srbije se zasniva na realizaciji strateškog cilja a to je punopravno članstvo naše zemlje u EU sa čijim članicama Srbija ima najveću trgovinsku razmenu i najrazvijenije političke odnose ali i na permanentnom razvoju dobrih odnosa sa SAD, Ruskom Federacijom, Narodnom Republikom Kinom. Takođe bih naglasio da je jedan ozbiljan fokus spoljne politike stavljen na razvoj bilateralnih odnosa sa ključnim ekonomskim silama pojedinih regiona kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati i Izrael na Bliskom istoku ali i Južna Koreja na azijskom kontinentu.

Pored toga, Srbija ulaže puno energije na popravljanju odnosa i nivoa saradnje sa zemljama u regionu čija je politička stabilnost conditio sine qua non ekonomskog razvoja i modernizacije. Ovakva pragmatična spoljna politika je usmerena prvenstveno na ekonomski razvoj i liderstvo Srbije sa ciljem da se privuče što veći broj stranih investitora čije investicije imaju ,,prelivajući efekat” koji se ogleda u unapređenju tehnologije, uvođenju novih znanja i modela upravljanja, otvaranja novih radnih mesta i na taj način ostvaruje najviši interes države i njenih građana. Vodeći ovakvu spoljnu politiku Srbija je postala glavni partner najmoćnijih zemalja sveta u ovom regionu i slobodno mogu reći ekonomski hab sa velikim potencijalom u razvojnom smislu.

Svedoci smo prilično zategnutih odnosa na Zapadnom Balkanu. Kako bi Srbija trebalo da se postavi prema sve većoj nestabilnosti u Makedoniji, Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji, i da li postoji opasnost od  novih sukoba na Balkanu?

Srbija je već nekoliko godina potpuno posvećena regionalnoj stabilnosti i jedan je od najaktivnijih učesnika Berlinskog procesa koji za cilj ima brži razvoj zemalja Zapadnog Balkana i njihovu dinamičniju integraciju u EU. Premijer Vučić je jedan od glavnih inicijatora i kreatora nove vizije zemalja Zapadnog Balkana sa konkretnim predlozima za bolje i kvalitetnije infrastrukturno povezivanje i rešavanje političkih sporova uz pomoć pojačane ekonomske saradnje i razmene. Srbija je jedan od najpouzdanijh partnera globalne koalicije za borbu protiv terorizma i predstavlja stub te borbe u regionu. Politički problemi i nestabilnost u drugim državama negativno utiču na Srbiju i razvoj njenih potencijala tako da je Vlada Srbije spremna da uloži svo znanje i energiju da se ta nestabilnost zaustavi mirnim putem i dijalogom, ne želeći pri tome da se meša u unutrašnje stvari drugih država.

Velika prednost Srbije je to što ima stabilnu parlamentarnu većinu, i što je na predsedničkim izborima kandidat vladajuće koalicije osvojio ogromnu većinu glasova što predstavlja jasan pokazatelj podrške građana Srbije putu i viziji koje je zacrtala ova vlada i parlamentarna većina.

Kako biste ocenili trenutnu krizu u Makedoniji – da li je njen uzrok preplitanje interesa velikih sila ili čisto unutrašnji sukob dobrim delom izazvan etničkom podelom te zemlje?

Nažalost, društvena kriza u Makedoniji traje već nekoliko godina i pravi je pokazatelj kako politička nestabilnost može da utiče na sve druge segmente funkcionisanja jedne zemlje. Napomenuo bih da je Makedonija do samo pre nekoliko godina bila šampion u regionu po pitanju ambijenta za ulaganja, efikasnosti državne uprave i administracije i nivou investicija, a da je u ovom trenutku stopa nezaposlenosti preko 30%. Takođe bi trebalo naglasiti da je u Makedoniji umešanost stranih drzava i administracija vildljivo na svakom koraku i da su neki centri moći nemilice ulagali novac u medije, političke partije, nevladine organizacije kako bi upravo stvorili novu političku elitu koja će odgovarati njihovim pre svega ekonomskim, lukrativnim interesima.

U tom procesu je prednjačio Fond za otvoreno drustvo Džordža Soroša koji se toliko umešao u politička dešavanja u Makedoniji da je to izazvalo revolt američkih kongresmena i senatora bliskih predsedniku Trampu koji su uputili otvoreno pismo ambasadoru SAD u Makedoniji kako bi zaustavio i zauzdao ovakvo ponašanje predstavnika američkih NVO i stare administracije.

Takvo ponašanje je proizvelo krizu ogromnih razmera u toj zemlji i ostaje da se vidi efekat posledica u narednom periodu koje nisu samo ekonomske prirode vec imaju karakter urušavanja jedne države koja ostaje podeljena po svim ključnim pitanjima od društvenog značaja. Srbija nastavlja da bude otvoren partner Makedoniji i prijatelj makedonskom narodu stavljajući se na raspolaganje za bilo kakvu pomoć i podršku.

Nedavno je obeleženo 100 dana otkada se Donald Tramp nalazi na mestu predsednika SAD. Kako vidite njegov dosadašnji rad i politiku?

Predsednik Tramp je počeo da se suočava sa stigmatizacijom mnogo pre no što je i postao predsednik SAD. U samoj trci za nominaciju u Republikanskoj partiji, gotovo svi protivkandidati su ga targetirali kao glavnog protivnika  pa ga čak nisu podržavali kada je ušao u direktan duel sa nominovanom iz Demokratske stranke Hilari Klinton.

Bivši američki establišment i dalje ima ogroman uticaj u SAD u okviru biznisa, medija, NVO i žestoko se suprotstavlja predsedniku i njegovom kabinetu. Analizirajući pisanje medija u SAD dolazi se do činjenice da je 80% pisanja mainstream medija posvećeno negativnim komentarima o Trampu i njegovoj politici. Takva kampanja je počela odmah, ne čekajući čak da prođe ni 100 dana ali i potpuno preuzimanje ingerencija i nova kadrovska rešenja u državnim institucijama.

Suština je da je Tramp formirao ozbiljan kabinet sa veoma iskusnim ljudima koji će voditi američku politiku narednih 5 godina. Takođe, počeo je da implementira svoja obećanja iz kampanje vezana za jačanje domaće ekonomije i investicije i konkretan angažman u globalnoj politici, posebno u procesu borbe protiv terorizma. Upravo danas, g-din Sergej Lavrov je u zvaničnoj poseti SAD i srešće se sa državnim sekretarom Reks Tilersonom a glavna tema razgovora je borba protiv Islamske države i situacija u Siriji i Iraku. Takođe, predsednik Tramp je veoma aktivan i u Aziji jačajući dijalog sa Japanom, Kinom, Južnom Korejom hvatajući se u koštac između ostalog sa permanentnom krizom na korejskom poluostrvu. Jasnije rečeno, Tramp počinje da ispunjava obećanja, a glavna ideja vodilja je i poruka iz njegove kampanje ,,America First” što govori o tome da će se Tramp pored globalne politike veoma fokusirati na bolji život građana SAD i unutašnje osnaživanje države.

Kao jedan od političara iz Srbije koji najviše radi na razvoju bilateralnih odnosa sa SAD, tokom zime ste boravili u Vašingtonu gde ste imali razgovore sa kongresmenima. Kako su prošli ti razgovori i kakva je perspektiva odnosa dve države?

Kao političar iz Srbije prvenstveno se zalažem da Srbija ima pouzdane i snažne saveznike i partnere. Naravno da su odnosi sa SAD kao najmoćnijom svetskom političkom, vojnom i ekonomskom silom jako značajni za Srbiju. Nedostatak jasne strategije od 1990. do 2012. doprineo je da odnosi Srbije i SAD budu ispod svakog nivoa podnošljivosti što jedna mala zemlja u procesu tranzicije i razvoja nije smela sebi da dopusti. Međutim, čitav niz aktivnosti u protekle četiri godine od strane naših zvaničnika u komunikaciji sa administracijom, Kongresom, Senatom i Stejt Departmentom doveo je do resetovanja odnosa i mogućnosti za strateško partnerstvo sa Amerikom što se nije moglo ni zamisliti do pre nekoliko godina.

Srbija je u američkom Kongresu i Senatu prihvaćena kao zemlja koja je stub stabilnosti u regionu, koja sporove rešava dijalogom, uspešna je u ekonomskim reformama i posvećena prihvatanju najviših vrednosti zapadnog sveta po svim ključnim društvenim pitanjima. Ono što američki kongresmeni stalno potenciraju od kada aktuelni premijer predvodi Vladu Republike Srbije je da Srbija ima kredibilitet i da Srbija ispunjava svoja obećanja i obaveze što je i ključni aspekt razvoja partnerstava u međunarodnim odnosima.

Razvijaju se dinamično veze sa predstavnicima srpskog kokusa u Kongresu i Senatu gde su veoma aktivni i otvoreni za saradnju kopredsedavajući republikanac iz Teksasa Ted Po i demokrata iz Misurija Emanuel Kliver. Takođe, veliki prijatelji i partneri Srbije su postali kongresmen Aderholt iz Alabame, senatori Dzim Inhof, Krisofer Marfi, Dzo Korker, Majk Rounds. Ovo je jedinstvena prilika koja se ukazala Srbiji za započinjanje nove ere odnosa sa starim saveznikom SAD i smatram da će je ova vlada iskoristiti u punom kapacitetu.

Vladimir Marinković
Vladimir Marinković

Kako vidite proces evropskih integracija Srbije i kako će po vama EU izgledati narednih godina?

EU se nalazi u velikoj krizi koja je prvenstveno kriza ekonomskog koncepta većine zemalja članica koja je poprimila velike razmere imajući u vidu globalna dešavanja i nedostatak kapaciteta EU da se izbori sa unutrašnjim problemima pa samim tim da odgovori i na globalne izazove kao sto su migrantska kriza i efikasna borba protiv terorizma.

U ovoj situaciji počeli su da bujaju političke snage i pokreti čije je delovanje dijametralno suprotno sa osnovnim vrednostima i principima na kojima je zasnovana EU. Izlazak Velike Britanije koji je izglasan na referendumu, slobodnom voljom Britanaca zapretio je da će to biti i početak kraja EU čije posledice niko ne bi mogao da predvidi ni u političkom, ekonomskom ali ni u bezbednosnom smislu.

Dešavanja na političkoj sceni u zemljama EU u prethodnih par meseci deluju ohrabrujuće po budućnost EU i stvaranje kapaciteta da ona izadje iz krize uz dobru veru i saradnju onih država koje su je i formirale i napravile integraciju ne samo zemalja nego najviših društvenih, civlizacijskih vrednosti koje su služile za primer ostatku sveta.

Strateški spoljnopolitički cilj Srbije je punopravno članstvo u EU i Srbija ubrzano ide u EU integracije od 2012. godine ispunjavajući uslove koji su značajni prvenstveno zbog naših građana i njihovog kvaliteta života i ambijenta u kojem žive i rade. I pored velike krize u kojoj se EU nalazi, uvereni smo da će ona opstati i da će Srbija biti ravnopravan član moderne i razvijene zajednice evropskih država. Naravno, Srbija će u procesu evropskih integracija prvenstveno imati u vidu ostvarivanje interesa naših građana i države nastojeći da bude konstruktivan ali i konkurentan partner ostalim članicama.

Mnogi stručnjaci govore o velikom povratku Turske na Balkan. Koliko su dobri odnosi sa ovom zemljom važni sa Srbiju i kako će se ti odnosi razvijati nakon referenduma o ustavnim promenama u Turskoj?

Odnosi Srbije i Turske su već nekoliko godina u uzlaznoj putanji i Srbija se trudi da ih sve više razvije. Turska se pozicionirala kao ozbiljan politički i ekonomski igrač, a mi smo uspeli da privučemo veliki broj turskih investitora u Srbiju i što je jako važno neke od tih investicija se realizuju u nerazvijenim područjima naše zemlje i praktično su udahnule jedan novi život i šansu našim sugrđanima.

Sigurno je da Turska gleda na Srbiju kao na strateškog partnera pošto naša saradnja nije zasnovana samo na ekonomiji i investicijama već i u okviru drugih segmenata društvenog života. Ključni potez za naše ekonomske odnose je formiranje turske Halkbanke u našoj zemlji pošto logika poslovanja turskih poslovnih ljudi podrazumeva da investiciju prati njihova banka, a razvojna agencija TIKA funkcioniše i deluje već više godina kroz realizaciju projekata u oblasti infrastrukture, biznisa, pomoći jačanju administrativnih kapaciteta. Interes Republike Srbije je da na dnevnom nivou unapređuje odnose sa Turskom.

Koliko su za Srbiju bitni odnosi sa Nemačkom i u kojoj meri nemački biznis može da pomogne oporavku srpske ekonomije?

Nemačka je definitivno najznačajnija zemlja EU u svakom smislu i strateški važna za razvoj i napredovanje Srbije. Nemačke kompanije zapošljavaju više od 30 hiljada naših sugrđana i ono što je najbitnije, to su izvozno orijentisane kompanije čije prisustvo predstavlja signal za dolazak drugih, ne samo nemačkih kompanija. Nemačka nedvosmisleno podržava Srbiju na evropskom putu i ekonomske reforme koje sprovodi vlada a predstavlja nam ogromnu podršku u procesu osnaživanja naše administracije, sistema obrazovanja, komorskog sistema što ima veliki pozitivan uticaj na modernizaciju Srbije.

Živimo u periodu u kojem je snažna ekonomija glavni pokazatelj moći jedne države. Koliko je za jednu državu bitna ekonomska diplomatija i šta Srbija može da uradi na tom polju?

Ekonomska diplomatija je postala ključni aspekt delovanja moderne diplomatije. Danas se rezultat diplomatije meri upravo kroz nivo izvoza domaćih kompanija i njihov proboj na postojeća i nova tržišta ali i broj stranih greenfield i brownfield investicija najjačih kompanija iz celog sveta. Da bi ekonomska diplomatija bila uspešna potrebna je velika umešnost političke elite čiji rad prate politička savezništva i kreiranje dobrih i partnerskih političkih odnosa. Cilj ekonomske diplomatije je da se proizvodi iz Srbije mogu naći na rafovima u svim zemljama sveta, a da u Srbiji imamo sto više kompanija kao što su Microsoft, Siemens, General Electric, Etihad, Coopertyres, Johnson Control…To će stvoriti uslove za nova zapošljavanja ali i kreiranje velikog broja mikro, malih i srednjih fleksibilnih i konkuretnih preduzeća. To će predstavljati i osnovu za novu politiku koja za cilj ima ostanak mladih ljudi u Srbiji ali i ravnomerni regionalni ekonomski razvoj.

Predsednik ste ekonomskog kokusa Narodne skupštine Republike Srbije. Možete li nam reći nešto o aktivnostima ovog skupštinskog tela?

Ekonomski kokus je neformalna grupa poslanika koja je formirana 2015.godine uz podršku IRI (Međunarodni republikanski institut) i NALED koji predstavlja jedinstvenu organizaciju u Evropi koja u svom članstvu ima relevantne biznis asocijacije, kompanije i jedinice lokalnih samouprava.

Kokus je formiran na osnovu iskustava kokusa koji decenijama egzistiraju u američkom Kongresu i Senatu. Osnovni cilj Kokusa u našem parlamentu je unapređenje dijaloga između političkih činilaca i privrede i zajedničko kreiranje prijemčivijeg i boljeg poslovnog okruženja. Ono što je najveći kvalitet Kokusa je što on okuplja poslanike iz različitih političkih partija i što su svi, bez obzira da li pripadaju većini ili opozicionim partijama fokusirani na doprinos ekonomskom razvoju naše zemlje, stvaranje liberalne tržišne privrede kroz osnaživanje privatnog sektora i privatne inicijative i preduzetništva.

Takođe, Kokus je imao i ključnu ulogu u procesu usvajanja ključnih reformskih zakona među kojima su Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o stečaju, Zakon o inspekcijskom nadzoru, Zakon o energetici, Zakon o ulaganjima, Zakon o protivpožarnoj zaštiti. Na sve ove zakone smo uložili 98 amandmana od kojih je vlada kao predlagač usvojila 90 što je znatno doprinelo da se ti zakoni bolje implemetiraju i budu u saglasnosti sa razvojnom funkcijom privrede. Sve ove amandmane su zajedno predlagali poslanici stranaka većine i opozicije što jasno govori da je nase društvo zrelo za konsenzus ključnih društvenih činilaca i političkih aktera o najznačajnijim pitanjima za državu i njen razvoj.

Šta bi ste poručili mladim ljudima u Srbiji? Da li je najpametnije da odu u inostranstvo ili da ostanu u Srbiji i bore se za svoju budućnost i na koji način mladi mogu da osiguraju svoju perspektivu u Srbiji?

Vlada Republike Srbije kao jedan od svojih glavnih ciljeva ima stvaranje povoljnog ambijenta za poslovanje, zapošljavanje, unapređivanje kapaciteta pojedinaca i lep i dostojanstven život u našoj zemlji. Svi napori usmereni na ekonomski razvoj, političku stabilnost ali razvoj drugih segmenata važnih za društvo kao što su obrazovanje, nauka, kultura, upravo su u cilju kreiranja ambijenta u kojem će svi građani, a pogotovo mladi ljudi imati jednake šanse za ostvarivanje svojih vizija.

Naš glavni posao je da obezbedimo dobre uslove za zapošljavanje i razvoj karijere kako u privatnom tako i u javnom sektoru uz jasan akcenat i podsticaj preduzetničkim idejama i pokretanju privatnih poslova i inicijativa. Mladi ljudi definitivno imaju perspektivu u Srbiji pošto naša zemlja ima dovoljno potencijala za razvoj. Preduslov za to je ostanak mladih ljudi i kreiranje konkurentne ekonomije čiji je izvor upravo energija, inicijativa, inovativnost i inventivnost mladih. Želim da naglasim da će pored razvoja ekonomije kao ključnog preduslova za opšti razvoj, država uvek brinuti o onima koji ne mogu ili su sprečeni iz bilo kojeg razloga da za dostojanstven život zarade na slobodnom tržištu smatrajući da je socijalna odgovornost obaveza svake ozbiljne političke elite u 21. veku.

Razgovor sa potpredsednikom Narodne skupštine Republike Srbije profesorom dr Vladimirom Marinkovićem vodio je izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku Mišel Zubenica.

Ostavite komentar