Prvo su Kinezi došli u Beograd sa avionima opreme i šest medicinskih stručnjaka, kako bi pomogli u koordinisanju nacionalne politike u vezi sa koronavirusom. Emotivni srpski predsednik je u znak zahvalnosti poljubio kinesku zastavu i kritikovao Evropu zbog nedostatka pomoći.
Zatim su došli i Rusi, sa manje bitnim, ali svakako dobrodošlim resursima u svojim vojnim avionima uz brojne medijske fanfare. Konačno, došli su i Evropljani, ističući da su bili tu sve vreme, i da su donirali znatno više od Rusije i Kine zajedno. U Srbiji, zemlji kandidatu za eventualno pridruživanje EU, koja se poslednjih godina udvarala Moskvi i Pekingu, vrlo je primetna raskrsnica konkuretskih „koronavirusnih diplomatija“.
Kako se pandemija ubrzava, glavni igrači žele da iskoriste meku moć i pomoć kako bi ispunili svoje spoljnopolitičke ciljeve. EU pokušava da dokaže da priča o evropskim vrednostima i solidarnosti nisu samo prazne reči. Za Kinu je bitna promena naracije da se država predstavi kao rešenje koronavirusa, a ne njegov uzrok. Za Rusiju je to korišćenje skromnijih sredstava za postizanje maksimalnog efekta, uz ruska vojna vozila koja se kreću kroz Italiju ili avione sa medicinskom opremom otpremljenom u Sjedinjene Države i delimično proizvedenom od strane kompanija pod sankcijama. Amerikanci, usredsređeni na unutrašnja zbivanja pod Trampovom administracijom, u velikoj meri nisu bili prisutni u koronavirusnoj diplomatskoj igri.
U Srbiji je sve počelo 15. marta, kada je predsednik Aleksandar Vučić proglasio vanredno stanje. Istog dana je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, sugerisala zabranu izvoza medicinskog materijala iz bloka, što je razljutilo Vučića i dovelo do emotivne reakcije.
„Evropska solidarnost ne postoji. To je bila bajka na papiru. Ja sam danas uputio posebno pismo jedinima koji mogu da pomognu, a to je Kina“, izjavio je Vučić u obraćanju naciji. Od Kine je zatražio zalihe, opremu i savete za borbu protiv pandemije, a ubrzo nakon toga avion je sleteo u Beograd.
„To nije nešto što želimo da čujemo od vlade koja tvrdi da radi sve da se priključi EU“, rekao je jedan evropski diplomata iz Beograda. Ali čak i u Španiji i Italiji je bilo besa zbog nedostatka koordinisanog evropskog odgovora na koronavirus, a za one izvan bloka, poput Srbije, odbijanje se osetilo još snažnije.
„Evropska unija je u početku bila malo spora i nespretna. To se često dešava sa EU, naravno da ne može biti tako brza i intervencionistička kao što mogu biti Rusija ili Kina“, rekla je Milena Lazarević iz Centra za evropsku politiku u Beogradu.
Kina je rado popunila jaz. Srpski zvaničnici navode da kineski stručnjaci, koji su ostali u zemlji, sada vode vladinu politiku u vezi koronavirusa. Za razliku od većine zemalja Evrope, Srbija sledi kineski model izolacije čak i blagih slučajeva koronavirusa u velikim terenskim bolnicama, ne oslanjajući se na samoizolaciju ljudi.
Kinezi su takođe preporučili potpuno zatvaranje, poput onog sprovedenog u Vuhanu, izjavio je jedan srpski zvaničnik. To je odbijeno na osnovu toga što to srpska javnost ne bi prihvatila, ali su uvedeni strogi policijski časovi, a oni stariji od 70 godina su sve vreme zatvoreni u svojim kućama.
Obećani režim masovnog testiranja još uvek postigao brzinu, a izveštaji ukazuju da je sam proces testiranja haotičan. Međutim, srpski zvaničnici se nadaju da će rana primena strogih kineskih mera značiti da će zemlja izbeći veliku epidemiju kakve se viđaju u zapadnoevropskim zemljama. U nedelju je (12. aprila, prim. prev.) u Srbiji potvrđeno 3.380 slučajeva koronavirusa i 74 preminulih.
Rusija je takođe poslala pomoć, uglavnom dezinfekciona sredstva za bolnice i ulaze u stambene blokove. U Moskvi, opozicioni lideri su smatrali da Kremlj šalje opremu u inostranstvo radi propagandne dobiti, dok lekarima u zemlji nedostaju osnovne zalihe. U Srbiji je pomoć bila dobrodošla, mada je postojao osećaj da fanfare oko isporuka mogu nadmašiti njihovu stvarnu upotrebu.
Od Vučićevog emotivnog govora, Evropska unija takođe naporno radi na tome da prikaže na koje sve načine je pomogla Srbiji. Delegacija EU u zemlji naglasila je da je za pomoć u izgradnji i opremanju medicinskih ustanova tokom poslednje dve decenije obezbeđeno više od 200 miliona evra (176 miliona funti) grantova i 250 miliona evra pozajmica. Laboratorija, koju finansira EU, prvobitno dizajnirana za obavljanje testova kontrole kvaliteta mleka i drugih prehrambenih proizvoda, sada služi kao laboratorija za testiranje na koronavirus. Evropska unija je obećala dodatnih 93 miliona evra, u kratkom i srednjem roku, za borbu protiv koronavirusa i njegovih posledica.
Koronavirusna situacija je na mnogo načina produžetak prethodne bitke za srca i umove u Srbiji. Istraživanje sprovedeno u decembru prošle godine, pokazalo je da su mnogi Srbi verovali kako su Rusija ili Kina najveći donatori u poslednje dve decenije, dok je zapravo EU dala oko 100 puta više od bilo koga drugog.
„U vreme krize, avion sa neophodnim resursima može imati veliki javni efekat, ali strukturni rad u zdravstvenom sektoru koji traje dugi niz godina, se lako zaboravlja“, rekao je jedan evropski diplomata.
Vučić se od tada takođe hvalio evropskom pomoći, ali veliki kineski gestovi će verovatno ostati u pamćenju javnosti. Premijerka Ana Brnabić rekla je da želi da podigne spomenik srpsko-kineskom prijateljstvu kada se završi pandemija, dok bilbord u Beogradu, plaćen od strane provladinog tabloida, ima jednostavnu poruku „Hvala, brate Si.“
Autor: Šon Voker (Shaun Walker), dopisnik Gardijana za Centralnu i Istočnu Evropu
Prevela: Marta Ivanović/CMJP
Naslovna fotografija: Ministarstvo odbrane Republike Srbije
Izvor The Guardian
