Dugogodišnji član Sektora za međunarodnu saradnju Centra Dušan Ristić, dobitnik je pune stipendije Fondacije „Casimir Pulaski“ u okviru programa za Zapadni Balkan. Naš član, izabran je kao jedan od dvadeset učesnika ovog programa koji ima za cilj promociju proširenja Evropske unije na naš region, kao i edukaciju mladih eksperata o bezbednosnim pretnjama sa kojima se Unija suočava danas. Fondacija Casimir Pulaski, u okviru Warsaw Security Forum-a, organizuje niz panela kao deo Road2WSF programa kojima je naš član Dušan Ristić prisustvovao.
O značaju ovog događaja govori činjenica da se među govornicima našlo nekoliko ministara spoljnih poslova, između kojih i ministri Švedske, Litvanije, Slovenije, Rumunije i Ukrajine. Takođe, među značajnim govornicima ističu se i državni sekretari za odbranu Švedske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i prethodni Vrhovni komandant združenih snaga NATO u Evropi – general Kurtis Skaparoti[1]. Govoreći o otpornosti transatlantskog partnerstva, general Skaparoti je istakao da veruje da će nova administracija u Vašingtonu odustati od namera prethodne administracije da povuče nekoliko hiljada američkih vojnika iz Nemačke. General je dodao i da u glavne izazove NATO saveza spada bezbednosna situacija u Crnom moru, kao i da taj savez sprema akcioni plan po kom bi države kao što su Ukrajina i Gruzija u budućnosti mogle da postanu punopravne članice ovog saveza.
Ministar spoljnih poslova Rumunije dodao je da u okviru NATO saveza postoji veliki broj mehanizama za širok spektar saradnje i da punopravno članstvo Ukrajine i Gruzije možda nije ni neophodno. Međutim, u odgovoru na ovakav stav, ministar spoljnih poslova Ukrajine rekao je da ukoliko NATO ne pokaže pravu zainteresovanost za članstvo njegove države, drugi akteri, kao što je Rusija, mogli bi popuniti bezbednosni vakuum koji bi nastao. On ističe i da je njegova država spremna da odmah pristupi ovom savezu i da se boji da će istorijska prilika za tako nešto biti propuštena. Jedan od ključnih iznetih podataka koji govori o poziciji Rusije u Ukrajini jeste i činjenica da je ta zemlja sada spala na treće mesto najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Ukrajine, dok su je na vrhu liste zamenili Evropska unija i Kina. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba ističe da je sve manje mesta za Rusiju i njene proizvode na tržištu Ukrajine, kao i da to nesumnjivo govori o spoljnopolitičkom okretanju ka Evropi.
U okviru panela pod imenom Strateško rivalstvo: Evropska unija, Rusija i Kina na Zapadnom Balkanu, razmatrana je uloga spoljnih aktera na Zapadnom Balkanu, kao i put čitavog regiona ka članstvu u Evropskoj uniji. Tereza Falon[2] ističe da su evropski zvaničnici u poslednjim izveštajima naveli da su precenili uticaj Rusije u regionu Zapadnog Balkana, ali potcenili uticaj Kine. Ona ističe da se u pristupu Kine jasno mogu videti primese Makinderove famozne izjave da „onaj ko kontroliše Istočnu Evropu kontroliše srce sveta (heartland), onaj ko kontroliše srce sveta kontroliše svetsko ostrvo (Evroazija), a onaj ko kontroliše svetsko ostvro kontroliše svet“. U okviru programa 17+1, Kina je investirala ogromne svote novca u zemljama Istočne i Južne Evrope otvarajući pomorske (luka Pirej) i kopnene puteve za širenje svog uticaja. O značaju kineskih investicija govori i podatak da je čak šesnaest od sedamnaest država ove grupe bilo uzdržano ili za kinesku rezoluciju u Ujedinjenim nacijama o stanju manjinske muslimanske grupe Ujgura.
Istaknuti su i posebni odnosi Kine i Srbije, u koju ode čak trećina svih kineskih investicija u ovom delu Evrope. Kineski predsednik Si Đinping je prilikom posete Beogradu istakao traume koje su dva naroda proživela tokom NATO bombardovanja 1999. godine aludirajući na bombardovanje kineske ambasade. Predsednik Vučić uzvratio je pompeznim dočekom kineske medicinske opreme u prvom talasu pandemije koja je, kako je istaknuto, do Srbije dopremljena avionom koji je platila Evropska unija. Tereza Falon zaključuje da će Srbiji biti vrlo teško da nastavi svoj put ka Evropskoj uniji ukoliko ne uskladi svoj spoljnopolitički kurs sa Unijom.
Stefano Stefanini[3], bivši stalni predstavnik Italije pri NATO-u, ističe da su najbolje šanse regiona za pristupanje Evropskoj uniji trenutno kroz intenziviranje saradnje sa državama Kvinte[4], ali i da Unija mora da ponudi brži epilog Berlinskog procesa. On ocenjuje da je Evropska unija kao obećana zemlja „jako daleko“, ali i da ukoliko Unija ne pristupi pregovorima sa državama Zapadnog Balkana posvećenije, otvoriće prostor za sve veći uticaj Kine. U slučaju rasta uticaja Kine, SAD će biti primorane da direktno reaguju što bi dovelo do opadajućeg angažmana i značaja Unije u ovom regionu.
Za razliku od njega, Vuk Jeremić[5] identifikuje opadajuće demokratske standarde kao najveći problem regiona. On ističe da je po prvi put, još od ere Miloševića, Srbija klasifikovana kao delimično slobodna zemlja. Dodaje da je Srbija sve dalje od ispunjavanja kriterijuma postavljenih u Kopenhagenu, ali i da je opcija regresovanja u pristupanju, predložena novom metodologijom, pozitivna stvar koja može biti podsticaj za dubokosežne reforme. U daljem govoru, Jeremić ocenjuje da je „izostanak reakcije Brisela nakon izbora u Beogradu, usled kojih se Srbija pridružila Belorusiji kao jedinoj državi u Evropi bez opozicije u parlamentu, negativan signal“. Po njegovim rečima, diplomatski predstavnici Rusije i Kine već nekoliko godina nemaju nikakvu komunikaciju sa liderima opozicije što je dokaz njihove privrženosti režimu Aleksandra Vučića.
Na kraju, Jeremić je ocenio da su zahtevi Bugarske i ono što se dešava Severnoj Makedoniji nedopustivo. On ističe da se na taj način kruni kredibilnost procesa pristupanja Uniji a među državama Zapadnog Balkana stvara osecaj nemoći. Prema njegovih rečima „Zapadni Balkan je u doglednoj budućnosti zaglavljen na putu ka Evropskoj uniji“. Takođe, izneta je činjenica da je po poslednjim istraživanjima javnog mnenja u Srbiji čak 36 odsto građana protiv pristupanja Evropskoj uniji, što je porast od pet odsto u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, dok se 50 odsto građana izjasnilo za pristupanje. Anketa sprovedena među učesnicima panela pokazuje da oko 50 odsto njih veruje da će države Zapadnog Balkana postati punopravne članije Unije u periodu između 10 i 15 godina, dok čak 40 odsto njih misli da će se tako nešto desiti za više od 15 godina, ili čak i nikad.
________________________________________________________________________
Uputnice:
[1] General Kurtis Skaparoti je general u penziji američke vojske. Služio je kao Vrhovni komandant američkih jedinica u Evropi, kao i Vrhovni komandant združenih snaga NATO u Evropi.
[2] Tereza Falon je osnivač i direktor Centra za ruske, evropske i azijske studije (CREAS) sa sedištem u Belgiji
[3] Stefano Stefanini je viši saradnik u Atlantskom savetu, kao i bivši stalni predstavnik Italije pri NATO-u.
[4] Države Kvinte obuhvataju grupu država kojoj pripadaju Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Italija i Nemačka.
[5] Vuk Jeremić je služio kao ministar spoljnih poslova Srbije u periodu 2007-2012. i kao predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Osnivač je i predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), kao i Narodne stranke.
Naslovna fotografija: warsawsecurityforum.org
