Jevrejska država nije samo na udaru svojih suseda, već i mnogih zemalja. Nemački list Velt je dobio informaciju od tajnih službi koja dokazuje da postoji trag koji vodi do Sahare. Tamo se formira militantna grupa protiv Izraela, a njene vođe telefonom razgovaraju o strašnim planovima.
Od početka rata u Gazi, neprijatelji Izraela su se takmičili sa pretnjama i fantazijama o istrebljivanju, a neki su i aktivno intervenisali kroz podršku Hamasu. Libanska teroristička organizacija Hezbolah skoro svakodnevno ispaljuje rakete na Izrael, a teroristi su pokušali da se infiltriraju u zemlju preko severne granice. Izraelska naselja u blizini granice sa Libanom morala su da budu evakuisana.
Sirijski aktivisti su navodno istupili da podrže borbu protiv Izraela. Huti u Jemenu zvanično su objavili rat Izraelu i gađali južni Izrael raketama dugog dometa i bespilotnim letelicama, koje je, međutim, prethodno oborio američki vojni brod. U Iraku šiitske milicije napadaju američke vojne baze. Alžirski parlament glasao je jednoglasno za rat protiv Izraela. Čak i u dubinama Afrike militantne grupe pozdravljaju napade na jevrejsku državu i pružaju podršku njenim neprijateljima.
Iza svih ovih aktivnosti stoji Iran. Šiitski režim je istkao globalnu mrežu militantnih grupa koje podržava oružjem, novcem i obukom i koje koristi zauzvrat u svojoj strategiji terora – protiv Zapada generalno govoreći, a posebno protiv Sjedinjenih Država i Izraela.
Kako pokazuju izveštaji zapadnih tajnih službi i finansijskih istražitelja, u koje je Velt imao ekskluzivni uvid i koje je mogao konsultovati, Teheran već nekoliko godina širi svoju mrežu. Tako Iran više ne podržava samo šiitske i sunitske organizacije, već i one koje nemaju ništa zajedničko sa Izraelom i fundamentalističkim islamom.
Trag vodi do Sahare
Front Polisario, socijalistička militantna grupa sa sedištem u izbegličkim kampovima Tindouf u južnom Alžiru, dobar je primer na koji način Teheran ovo sprovodi. Pokret za nezavisnost koji je podržan od strane Alžira sebe smatra pravim predstavnikom starosedelačkog naroda Zapadne Sahare, pustinjskog pojasa koji se proteže duž obale Atlantika. Nakon prekida vatre pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija 1991. godine, Front Polisario je popustio nakon što je Maroko preuzeo kontrolu. Ali 2020. nastavljena je njihova borba protiv Maroka. Pomenuta grupa kontroliše mali deo Zapadne Sahare i održava kamp u alžirskoj provinciji Tindouf, na granici sa Marokom, gde živi oko 150.000 pripadnika Sahravi populacije.
Zbog podrške Frontu Polisario, Maroko je prekinuo odnose sa Iranom 2018. Hezbolah, najmoćnija iranska militantna formacija, „poslao je vojne predstavnike u Polisario, snabdevao front oružjem i obučavao ih za ratovanje u urbanim uslovima“, izjavio je tada marokanski ministar spoljnih poslova Naser Burita. Teheran je snabdeo pripadnike Polisarija u Zapadnoj Sahari raketama zemlja-vazduh i bespilotnim letelicama. Hezbolah, saveznik Irana, postavio je kampove u Alžiru gde obučava borce Polisarija.
Dok su lideri Fronta Polisario i Hezbolaha negirali ove optužbe, Maroko je s druge strane tvrdio da poseduje ogromnu bazu podataka koja sadrži detaljne izveštaje i satelitske snimke sastanaka između predstavnika Hezbolaha i Polisarija u Alžiru. Maroko je tvrdio da je Iran takođe pomogao u organizaciji sastanaka između Fronta Polisario i Hezbolaha preko svoje ambasade u Alžiru. Prošle godine, predstavnik Fronta Polisario tvrdio je da im Iran, preko Alžira, obezbeđuje dronove „kamikaze“ kako bi ih koristili protiv Maroka.
Novi izveštaji tajnih službi u koje je Velt imao uvid, idu u prilog pomenutim optužbama marokanske strane. Tako ovaj nemački list poseduje snimke i transkripte telefonskih razgovora između predstavnika Polisarija i agenta koji se predstavlja kao kontakt za Hezbolah u Obali Slonovače. Mustafa Muhamad Lemine Al-Kitab je stoga agent za vezu Polisarija u Siriji i odgovoran za Bliski istok.
Hezbolah i Polisario
U razgovoru snimljenom 23. oktobra, otprilike dve nedelje nakon napada na Izrael tokom kojeg je Hamas masakrirao 1.400 ljudi, agent se raspitivao o situaciji kod Lemine Al-Kitaba. Čovek iz Polisarija odgovara ovako: „Hvaljen neka je Alah! Mladi su ohrabreni pobedom otpora i akcijama protiv Jevreja i pobedom nad njima svuda.“ On dalje nastavlja: „Vidim da se otpor svuda rasplamsao. Izbio je u Gazi, može da izbije i na Golanu (…) i na jugu (Libana, prim. urednika) i na farmama Čeba, i takođe će izbiti u Zapadnoj Sahari i doći će do jedinstvenog otpora. Svako će pucati sa nekog drugog mesta (u odnosu na Izrael, prim. urednika).“
Tokom razgovora, takozvani predstavnik Hezbolaha i izaslanik Polisarija razgovaraju o mogućnosti zajedničkih napada na Izrael u saradnji Hamasa, Hezbolaha, Alžira i Irana. Lemine Al-Kitab nudi podršku Frontu Polisario, ali naglašava da njegovi resursi još nisu dovoljni da bi se, recimo, izveo napad na izraelsku ambasadu u Maroku. U drugim razgovorima on poziva na još veću podršku Hezbolaha i Irana.
Velt je još početkom godine otkrio postojanje mreže Havala koja deluje iz Španije i kampova Tindouf u Alžiru i koja održava bliske kontakte sa Frontom Polisario, Iranom, Libanom i Hezbolahom. Havala je drevna metoda prenosa novca bez tokova transakcije kroz legalne banke. Na primer, jedna osoba isplati iznos X nekom „havaldaru“ u Bejrutu. O tome obaveštava svog oficira za vezu u Alžiru, koji isplaćuje potom tu sumu tamošnjem korisniku, a bez da se novac uopšte pomerao. Zalihe novca u gotovini „havaldara“ u Evropi, Africi i na Bliskom istoku ujednačavaju se između sebe ili, po potrebi, kroz šverc gotovine, nakita ili luksuznih satova. Iran krije svoju finansijsku pomoć Hezbolahu, Hamasu, a verovatno i Frontu Polisario koristeći havala mreže čije je finansijske tokove teško kontrolisati.
Faktor Abrahamovi sporazumi
Iran je, uz pomoć svojih satelita (proksija), uvek napadao arapske države koje su, iz perspektive fundamentalista, „previše zapadne“ i približavaju se Izraelu. Socijalistička militantna grupa koja se bori protiv Maroka postala je još korisnija Teheranu otkako je Maroko potpisao Abrahamove mirovne sporazume sa Izraelom. Zauzvrat, Sjedinjene Države su priznale pretenzije Maroka na Zapadnu Saharu. Severnoafrička država je tako postala fokus iranskih pokušaja da destabilizuje region.
A Polisario se očigledno naoružava za borbu protiv Maroka: pre dve nedelje, rakete su ispaljene na stambena naselja u gradu Smara, u zapadnoj Sahari koju kontroliše Maroko. Jedan muškarac je poginuo, a tri su povređena, saopštile su marokanske vlasti. Sumnja se da je napad izvršio Front Polisario.
Hamas je takođe krenuo sa „diskretnim napadima“ na jug Izraela, koristeći projektile kratkog dometa, a sada njihovi projektili dopiru do srca Izraela. Istovremeno, teroristički komandosi Hamasa uspeli su da osujete i dezavuišu rad izraelske tajne službe. Mustafa Muhamad Lemine Al-Kitab, izaslanik Polisarija za Bliski istok, u svakom slučaju je već prisvojio u svom diskursu Hamasovu terminologiju: „Ovaj rat je rat džihada i otpora protiv okupacije i protiv cionističkog projekta“, rekao je on na snimku telefonskog razgovora od 23. oktobra, a „otpor ima cenu u smislu gubitaka. Znamo da će ta sloboda imati visoku cenu, mi ćemo se žrtvovati i biti mučenici, ali na kraju mi ćemo pobediti“.
Autorka: Kristina Kenše, dopisnica Velta sa Bliskog istoka
Preveo: Luka Ugrica/CMJP
Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/Vox
Izvor Welt.de
