Donald Tramp, 45. predsednik SAD, biznismen i republikanac je čovek koji svojim izjavama i postupcima izaziva najveću svetsku pažnju gde god da se pojavi. Jedna od poslednjih u nizu njegovih odluka, priznavanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela i premeštanje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, izazvala je burnu reakciju na međunarodnoj sceni.
Jak uticaj jevrejske zajednice u SAD nikada nije bio sporan. Štaviše, jedna od prvih Trampovih međunarodnih poseta nakon stupanja na dužnost bila je upravo poseta Izraelu i Jerusalimu. Kao argument za ovu Trampovu odluku navodi se i činjenica da su njegova ćerka Ivanka (koja važi za osobu sa najvećim uticajem na Donalda Trampa) i njen muž Džerard Kušner (koji je prema Forbsu znatno pomogao Trampu da pobedi u trci za predsednika) zapravo Jevreji.
Ipak, ono što se ovde često zanemaruje jeste činjenica da mnogo veći uticaj na kreiranje politike SAD ima hrišćanski fundamentalizam.
U čemu je tajna između religioznosti i politike u SAD?
Religioznost kandidata za predsednika SAD je od izuzetnog značaja za glasače. Svi američki predsednici pripadali su nekoj verskoj zajednici. Donald Tramp se izjašnjava kao član Prezviterijanske verske zajednice. Prezviterijanska zajednica, zajedno sa Anglikanskom, predstavlja stub stvaranja američke države. Ove dve zajednice su iznedrile oko 50% američkih predsednika. Međutim, ako se uzme u obzir da je zastupljenost ove religije vrlo mala, (prezviterijanaca ima oko 2,8%, a članova Anglikanske zajednice 1,7% od ukupnog broja vernika u SAD) vidimo koliki uticaj ove male zajednice imaju na društvo i politiku.
Hrišćanski fundamentalizam se razvio iz evangelističkih verskih zajednica, pre svega Prezviterijanske, Anglikanske i Baptističke verske zajednice na prostoru SAD krajem XIX i početkom XX veka, a kao odgovor na liberalnu težnju tumačenja Biblije. Hrišćanski fundamentalisti odbacuju istorijsko-kritički pristup Bibliji i slede naredne dogmatske pretpostavke:
- Nepogrešivost Svetog Pisma
- Bezgrešno začeće Isusa Hrista
- Božanska priroda Isusa Hrista
- Isus je raspećem izmolio pokajanje za druge i iskupio njihove grehe
- Fizičko vasksenje Isusa i njegov drugi dolazak (kada će doći do uspostavljanja Božijeg carstva).
Javnost u Srbiji je vrlo malo upoznata sa jednim veoma jakim fundamentalističkim pravcem u SAD – hrišćanskim cionizmom. Smatra se da hrišćanskih cionista ima oko 50 miliona iz različitih evangelističkih denominacija. Dogma koja odvaja hrišćanske cioniste od ostalih fundamentalista je vezana za drugi Hristov dolazak i uspostavljanje Božijeg carstva.
Hrišćanski cionisti smatraju da je drugi Hristov dolazak moguć samo ako se Jevreji vrate u Svetu zemlju i Jerusalim kao njeno centralno mesto. Nakon stvaranja Izraela 1948. godine, ovaj pokret je dodatno ojačao. Danas, hrišćanski cionisti čine sve kako bi pomogli Jevrejima u Izraelu. Elizabet Oldmikson, profesor političkih nauka sa Univerziteta Severni Teksas smatra da hrišćanski cionisti podržavaju Izrael iz verskih, a ne sekularnih ili političkih razloga.
Bitno je naglasiti da, bez obzira na činjenicu da su SAD sekularna država, verske zajednice, pre svih Protestantska, imaju izraženu političku ulogu kroz lobi grupe i centre moći, te shodno tome i učestvuju aktivno u politici.
Primera radi, hrišćanski fundamentalisti aktivno učestvuju u izboru predsednika. Ronald Regan je imao najveću podršku fundamentalista zahvaljujući kojima je i izabran za predsednika (78% evangelističke populacije je glasalo za Regana). Regan je religiju i Boga u svojoj kampanji stavljao na prvo mesto. Njegovi govori su se završavali rečenicom „Bog blagoslovio Ameriku“. Takođe, predsednik Džordž Buš mlađi je isticao da je filozof koji najviše utiče na njega Isus Hrist. Bibliju je vrlo često citirao, a čak je i govorio da direktno komunicira sa Bogom.
Znatan deo Trampovog glasačkog tela, kako piše britanski „Independent“, su hrišćanski fundamentalisti. Odluka o priznavanju Jerusalima kao prestonice je ispunjenje želje američkih evangelista, a ne Jevreja. Istraživanje sprovedeno među Jevrejima u SAD o pitanju izraelsko-palestinskog konflikta pokazuje da je 80% glasova podržalo rešenje o stvaranju dve suverene države, a da 72% podržava Istočni Jerusalim kao palestinsku prestonicu. Međutim, Tramp ispunjava obećanje svojim evangelističkim biračima, fundamentalistima koji veruju da će povratkom Jevreja u Izrael i Jerusalim uskoro nastupiti Apokalipsa.
Jevreji u SAD su ovim putem jasno rekli da, bez obzira što je Jerusalim centralno mesto jevrejske religije i tradicije, još nije došlo vreme za proglašenje prestonice i da će se time pooštriti situacija i ugroziti pregovori koji su u toku.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu dr Miroljub Jevtić o hrišćanskom cionizmu kaže sledece: „Suština hrišćanskog cionizma jeste, dakle, u tome da treba učiniti sve da američka politika sve svoje snage angažuje u cilju stvaranja i očuvanja Izraela kao države.“
Prema istraživanju Instituta Brukings čak 53% ispitanih protestantskih vernika je podržalo Trampovu odluku o Jerusalimu. Ipak, svođenje bliskoistočnog pitanja na isključivo sukob Jevreja i Muslimana je površno, budući da je veliki deo politike SAD upravo koordiniran od strane hrišćanskih fundamentalista koji otvoreno podržavaju Izrael iz verskih razloga.
Autor teksta: Aleksandar Vojnović, diplomirani teolog, trenutno student master studija politikologija religije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
