Rusija je pojačala učešće u ratu protiv ISIL i time podstakla divlje teorije o američkom izlasku iz regiona. Nedavni ulazak Rusije u rat u Siriji, podstakao je špekulacije o početku kraja višedecenijske američke hegemonije na Bliskom istoku.
Naravno ima i onih koji osporavaju ideju o ,,Pax Americana” u pogledu neuspeha Vašingtona da instalira demokratiju, ekonomski prosperitet i ljudska prava u arapskom svetu tokom godina od prvog talasa revolucija pedesetih godina 20. veka. Pored držanja Irana pod kontrolom, kroz užasne ekonomske sankcije od 1979. godine, politika Vašingtona je služila samo da do 2011. godine drži diktatore u svojim palatama u Egiptu, Tunisu, Libiji i Jemenu.
Da li Rusija i SAD eskaliraju rat u Siriji?
Ipak, nakon arapskog proleća, dešavanja, uključujući rat u Siriji i uspon Islamske države Iraka i Levanta (ISIL), su osporila ovu tezu u više osnovnih načela.
Odluka Rusije da uđe u rat u Siriji- u odbranu Bašara el Asada- je različito tumačena u prestonicama širom sveta. Ali priča da će zavladati ,,Pax Russica” je možda preuranjena.
Ovo nije prvi put da Rusija pokušava da ublaži uticaj Amerike u regionu Bliskog istoka kroz vojno angažovanje. Rusko manevrisanje u regionu datira još iz sredine 1950-ih, kako Ibrahim al-Maraši podseća u kolumni ,,Sovjeti kao saveznici Arapa“, da je Rusija pružala podršku Egiptu sa oružjem u trci u naoružavanju protiv Izraela.
Međutim, prema Alekseju Pankinu, zameniku urednika Rusija Insajdera, ruske namere nikada nisu bili da se takmiči sa SAD. On veruje da je Rusija samo primorana da počisti štetu koja je nastala posle kratkovide politike Vašingtona, koju definiše kao ,,intervencionizam, jednostranost i kulturu slepila“, kao i ,,afinitet za promenu režima“.
,,Počevši od iračke invazije, oni su stvorili veliki nered na Bliskom istoku iako su daleko odatle. Rusija je blizu, a njene granice nisu neprobojne kao one u SAD“. ,,Tako je Rusija morala da preuzme vođstvo. Činjenica da Amerika nije želela i ne želi da prati [Rusiju] samo pokazuje koliko su arogantni i kratkovidi.“
Pankin dodaje: ,,Terorizam u celini -ISIL posebno- predstavlja egzistencijalnu pretnju u regionu i u širem svetu. To je jedna oblast gde je saradnja između Rusije i SAD veoma bitna. Problem sa američkim pravilima postoji, a to je da oni ne poznaju koncept ravnopravnog partnerstva, morate ili da kažete ,,Da“, ili ćete biti izopšteni „.
Marko Kac, specijalista ruske spoljne politike i autor nekoliko knjiga, upozorava na prevremeno data predviđanja o gubitku američkog uticaja u regionu i geopolitičke ruske pobede.
,,Ruske akcije, naravno, ne osporavaju američki uticaj u regionu. Ali, to ne znači da je Rusija osvojila ,,dugu igru“ na Bliskom istoku. Podrška Moskve za nepopularne Alavite u Siriji, i povezivanje Rusije sa šiitskom vladom u Teheranu i u Bagdadu, jedva će pobediti srca i umove među sunitskim Arapima, “ dodao je Marko Kac.
Ono što je potrebno Americi ako želi da ostane jedan od glavnih igrača u ovom delu sveta je kompletan remont njihove spoljne politike na Bliskom istoku i da u potpunosti sarađuje sa Rusijom i Iranom – još jedna velika interesna grupa čiji uticaj ubrzano raste u regionu nakon nuklearnog dogovora.
Zaista, čini se da se svi stručnjaci slažu u jednom: da se američki interesi nisu promenili i da mnogo zavisi od ishoda izbora u SAD. Igra još nije gotova i još uvek postoji mogućnost da će naredna administracija možda biti spremnija za aktivniji pristup.
Dok Obamina administracija nije bila posebno aktivna u borbi protiv Rusije, to ne znači da će se sledeći predsednik SAD slično ponašati. Zaista, većina republikanskih kandidata, kao i verovatno demokratski kandidat -Hilari Klinton- će voditi daleko aktivniju politiku nego Obama.
Osnovne greške američke politike na Bliskom istoku uključuju neuspeh da se izvrši pritisak na Izrael da se reši izraelsko-palestinski sukob što bi bilo dobro ne samo za Palestince već i za Izrael i, nedavno, preveliki fokus na terorističke organizacije kao na problem, umesto kao na osnovni uzrok koji je loše upravljanje u regionu.
Zaista, to je možda glavna optužnica protiv ,,Pax Americana”: da je američka administracija pomagala i podržavala loše upravljanje decenijama na Bliskom istoku.
Autor: Tanya Goudsouzian
Preuzeto sa: www.aljazeera.com
Sa engleskog preveo Aljoša Gligorijević, diplomirani filolog arapskog jezika i književnosti
