1. Srbija između Istoka i Zapada – da li je moguće voditi izbalansiranu politiku u 21. veku ?
Srbija je zemlja koja se nalazi na raskrsnici puteva i kao takva uvek je bila interesantna velikim silama. Trenutno živimo u periodu novog hladnog rata kada je naše područje opet poprište sukoba velikih sila, pre svega mislim na sukob između Ruske Federacije sa jedne i SAD i EU sa druge strane a upravo je Balkan jedan od poligona za njihov geopolitički okršaj.
Naša zemlja je pokazala da je moguće voditi izbalansiranu spoljnu politiku što dokazuju česti susreti naših zvaničnika sa stranim liderima i intenziviranje naših odnosa sa svim velikim silama: SAD-om, Rusijom, Kinom a pogotovo bih izdvojio naš partnerski odnos sa Nemačkom kao najmoćnijom i najznačajnijom zemljom članicom EU. Važno je da se nesvrstavamo samo na jednu stranu već da gradimo partnerstva širom sveta, da otvaramo nova tržišta za naše privrednike i tražimo što više saveznika za naše spoljnopolitičke ciljeve.
2. Koliko koristi ima Srbija od saradnje sa EU, a koliko sa Ruskom Federacijom – i da li ih treba na taj način upoređivati ?
Srbija se opredelila da bude na putu evropskih integracija pre svega jer je prepoznala da je to u njenom interesu. Proces pristupanja naše zemlje EU je prilika da usvojimo evropske standarde u brojnim oblastima kako bi podigli kvalitet života naših građana i kako bi reformisali naše društvo i usmerili ga u pravcu razvoja. Evropska unija nam je glavni trgovinski partner sa kojom obavljamo skoro 70% ukupne naše razmene. Takođe, države članice EU su najveći strani investitori u našoj zemlji koji zapošljavaju na hiljade naših građana i donose modernu tehnologiju.
Sa druge strane takođe važan partner nam je i Ruska Federacija, pre svega u energetskom sektoru, a sve više i u drugim ekonomskim oblastima. Srbija je naime jedina zemlja u ovom delu Evrope koja ima potpisan sporazum o bescarinskoj trgovini sa Rusijom koji, nažalost, do sad nismo koristili u pravoj meri. Rusko tržište je veoma važno za naše poljoprivrednike kao i za građevinsku industriju tako da je izuzetno važno da naša zemlja nastavi da se odupire pritiscima za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji. Rusija se takođe pokazala kao izuzetno važan partner na spoljnopolitičkom planu, upravo je ona sprečila donošenje britanske rezolucije o Srebrenici u SB UN i dobrim delom doprinela da takozvano Kosovo ne postane član UNESKO. Svi ovi parametri pokazuju da je zato veoma važno da zadržimo dobre i partnerske odnose sa obe strane, jer smo u takvom požaju da budućnost naše zemlje zavisi i od Rusije i EU.
3. Koliko mlade u Srbiji zanima politika i da li su uključeni u javni i politički život ?
Mladi u Srbiji se, nažalost, nalaze na marginama političkog i društvenog života i bez prave prilike da utiču na donošenje važnih odluka u našem društvu. Mislim da bi se mladi više uključili u političku participaciju kada bi se njihovo mišljenje više poštovalo. Mladi moraju da postanu svesni da moraju da se sami izbore za poboljšanje svog položaja kako bi se zaustavio njihov odlazak iz zemlje što jedan od najvećih problema Srbije danas. Nažalost, političari nemaju preteran interes da se ozbiljnije pozabave ovom temom jer su penzioneri bili i ostali glavno glasačko telo u Srbiji.
4. Šta je po Vama najveća prednost Srbije ?
Najveća prednost Srbije su njeni građani, mi smo talentovan narod koji brzo uči, zna da radi, samo je potreban da se uspostavi održiv i pravedan sistem koji će biti zasnovan na principu pozitivne selekcije kako bi naši ljudi mogli da se motivišu i pokažu svoje umeće i potencijal ovde u našoj zemlji, umesto da odlaze u strane zemlje gde postižu izvranredne rezultate. Prednost Srbije je svakako je njen geografski položaj koji moramo da iskoristimo da budemo zemlja u koju svi žele da dolaze, ulažu i prave poslove.
5. Stalno se govori o reformama – da li su te reforme neophodne i na ličnom nivou ?
Otkad znam za sebe u našoj zemlji se priča o reformama i pokretanju istih, ali mi se čini da političari kao da nemaju želje i hrabrosti da te reforme stvarno sprovedu tako da one ostaju uvek za neki naredni period. Slažem se da su pored reformi naše države potrebne i reforme na ličnom planu jer verujem u filozofiju individualnog razvoja i uspeha. Moramo da započnemo sa menjanjem negativnih strana našeg mentaliteta kojih je puno kao i onih dobrih. Pre svega moramo da budemo lično mnogo organizovaniji, spremniji na više rada i da se neplašimo uspeha, jer moramo biti svesni da ukoliko budemo uspešni kao pojedinci u oblasti našeg zanimanja tako ćemo najbolje pomoći i našoj državi. Upravo zato treba promovisati uspeh i rad u našom okruženju kako bi iskorenili trenutni princip koji vlada u našem društvu a to je da se uspeh u Srbiji ne prašta i „da komšiji crkne krava“.
6. Da li je IT sektor budućnost Srbije – svedoci smo da je IT sektor među 3 najveća srpska izvoznika ?
Smatram da je IT sektor najveći potencijal Srbije i da pored poljoprivrede upravo toj grani industrije naša država treba da posveti najviše pažnje u budućnosti. Mislim da u tom segmentu treba da učimo najviše od Izraela koji je postao država start-ap-ova i IT industrije, a mi smo već pokazali proteklih par godina potencijal u toj oblasti tako što smo već postali lideri u regionu kada je reč o izvozu softvera. Imamo primere brojnih kompanija poput Nordeusa koji je pokazao kako jedna firma talentovanih IT inženjera iz Srbije može da postigne neverovatan uspeh u svetskim okvirima.
7. Na koji način se Centar za međunarodnu javnu politiku bavi situacijom u Srbiji ?
Centar za međunarodnu javnu politiku aktivno prati političke i društvene procese u Srbiji i pokušava da pokrene javne debate o svim značajnim temama za našu državu u cilju pronalaska nacionalnog i društvenog konsenzusa. Smatram da je naš cilj da na objektivan i profesionalan način analiziramo teme iz oblasti našeg interesovanja i da damo svoje predloge i ideje koje bi bile korisne za našu zemlju.
8. Šta biste izdvojili u dosadašnjem radu Centra za međunarodnu javnu politiku ?
Od formiranja Centra za međunarodnu javnu politiku na Fakultetu političkih nauka koji je svečano otvorio šef srpske diplomatije i tadašnji predsedavajući OEBS-a gospodin Ivica Dačić pa do danas uradili smo zaista brojne projekte od kojih bi izdovojio samo neke.
„Dani Evropske Unije“ kada smo ugostili tadašnjeg šefa delegacije EU Majkla Devenporta, stručnu panel diskusiju u saradnji sa ambasadom Francuske u Beogradu ,,Godinu dana od pariskog klimatskog sporazuma COP 21-Srbija na putu klimatskih promena“, zatim seminar „Diplomatija za mlade“ kada smo omogućili mladim ljudima da čuju predavanja najeminentnijih stručnjaka iz oblasti međunarodne politike. Kao implementacioni partner učestvovali smo na projektu BEUM 2016- najveće svetske simulacije rada evropskih institucija kada smo ugostili oko 200 mladih ljudi iz inostranstva.
Povodom Dana srpske diplomatije snimili smo dokumentarni film „Predstavnici srpske diplomatije“ i uradili istraživanje „Stavovi studenata Univerziteta u Beogradu o spoljnoj politici Srbije“. Pored ovih projekta i brojnih drugih tribina, desetine autorskih tekstova i drugih edukativnih sadržaja koje smo organizovali kao najveći podstrek za dalji rad, za mene lično ipak, predstavlja činjenica da smo uspeli da napravimo ozbiljnu bazu mladih, perspektivnih i ambicioznih ljudi, koji će, uveren sam, predstavljati buduću elitu naše zemlje.
