Članovi Centra za međunarodnu javnu politiku posetili su južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju u periodu od 1. do 3. marta 2018. godine. Poseta predstavlja krunu humanitarne akcije otpočete decembra 2017. godine kada smo ugostili Arnoa Gujona. Pored Radomira Jovanovića koji je bio vođa ovog puta, u posetu su krenuli i drugi članovi Centra – Aleksandar Klarić, Sofija Stanković, Neda Obradović, Lazar Subotić i Sara Kolar.
Poseta je nastala uz podršku Kancelarije za Kosovo i Metohiju koja je bila glavni pokrovitelj ovog puta, a ukupna vrednost odnete pomoći iznosi 1 070 evra.
Izdvojenom odeljenju Osnovne škole ,,Radoš Tošić“ iz Osojana u selu Vidanje u opštini Klina donirali smo:
-laptop (sa pratećom opremom)
-harmoniku
-školski materijal za svakog đaka
-odeću za dečake i devojčice
-slatkiše.
Manastirima Budisavci, Svetim arhangelima kao i Pećkoj Patrijaršiji donirali smo pakete humanitarne pomoći koji su uključivali:
-po 10 kilograma brašna, šećera, pirinča, testenine
-po 10 litara suncokretovog ulja
-po 5 sapuna, šampona, pasti za zube.
Humanitarni konvoj je krenuo u kasnim noćnim satima 1. marta iz Beograda. Najpre smo posetili manastir Budisavci, u opštini Klina koji je, inače, van svih ruta hodočasnika. U skladu sa preporukama Kancelarije zaputili smo se pravo u ovo mesto jer smo želeli da pomoć stigne do onih koji su najugroženiji. Nažalost, ovaj manastir je jedan od tih kojima je pomoć preko potrebna, te još jednom apelujemo na sve one koji obilaze pokrajinu, da obiđu i ovo mesto i odnesu pomoć hrabrim monahinjama koje održavaju ovaj mali i više puta paljeni manastir.
Produžili smo dalje ka pomenutoj osnovnoj školi koja ima svega sedmoro srpskih đaka; od toga 4 osnovaca (po jedan đak četvrtog, petog, šestog i sedmog razreda) i 3 predškolaca. Nažalost, i oni su u jako teškom položaju – deca su pod konstantnim pritiskom, sama, izolovana i ako želite da vidite kako izgleda geto u 21. veku, onda obiđite selo Vidanje. Tu su nas dočekala deca zajedno sa učiteljima i predsednikom privremenog organa opštine Klina gospodinom Božom Šarkovićem bez kojeg bi život tamošnjih Srba bio mnogo teži i opasniji.
Takođe, koristimo ovu priliku da pozovemo sve ljude dobre volje da i ovo mesto uvrste u svoju rutu kako bi i ova deca osetila da nisu zaboravljena od svih. Ta deca zaslužuju da imaju koliko-toliko normalno detinjstvo kao i svi njihovi vršnjaci u ostatku Srbije. To je jedino moguće ako ih ljudi posećuju. Centar će se u narednom periodu potruditi da, u saradnji sa drugim dobrotvorima, ovoj školi dodatno pomogne kroz izgradnju igrališta kako bi ova deca osetila makar malo dečije radosti. Njihovi osmesi i dečija iskrenost koju smo videli su ujedno i glavni utisci ovog putovanja. Kada smo njima uručili pomoć, ovu našu humanitarnu misiju smo smatrali uspešnom.
Dalje smo obišli i 4 manastira pod zaštitiom UNESCO – Pećku Patrijaršiju, Visoke Dečane, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku. Ispred manastira Gračanica članovi i prijatelji Centra su na jasan način istakli neophodnost poštovanja međunarodnog prava i očuvanja svetske kulturne baštine kroz diplomatsku akciju #NoKosovoUnesco. Smatramo da samoproklamovanoj, takozvanoj državi Kosovo nema mesta u ovoj organizaciji zbog svih prethodnih dešavanja koja su umalo dovela do uništenja neprocenjivog kulturnog bogatstva čitavog čovečanstva. Zbog toga smo na dole prikazan način dali svoj doprinos diplomatskoj borbi Republike Srbije za istinu.
Noć smo proveli pod svodovima ostataka Dušanove zadužbine kod Prizrena – manastira Sveti arhangeli. Tu smo dočekani velikodušno, sa puno hriščanske ljubavi od oca Mihajla, igumana ovog manastira. Tom prilikom smo ostatak slatkiša putem jedne gospođe iz Orahovca prosledili i preostaloj srpskoj deci u ovoj sredini. Odatle smo prošetali Prizrenom, mediteranskom lepoticom i gradom koji svakim svojim metrom odiše bogatom istorijom. Posetili smo, pored Ljeviške i Bogosloviju, kao i crkvu Svetog Đorđa. Nažalost, zbog vremenske ograničenosti nismo uspeli da se popnemo na tvrđavu Kaljaja, kao ni da obiđemo Gazimestan ali smo vizuelno uspeli da osetimo i te čari Metohije.
Na samom kraju smo posetili manastir Banjsku, kao i crkvu Svetog Vasilija Ostroškog u Leposaviću nakon čega smo se uputili nazad za Beograd.
Želimo da istaknemo da tokom ovog puta nismo doživeli niti najmanju neprijatnost niti je bilo i najmanjeg incidenta. Situacija u pokrajini nije u potpunosti stabilna, štaviše, postoji i dalje taj osećaj „pritajenog neprijateljstva“ dva naroda ali ako se putuje u dobroj veri i sa najboljim namerama onda ni te nelagode nema. Koristimo ovu priliku da pozovemo sve ljude da posete manastire i Srbe na Kosovu i Metohiji kako bi se lično uverili u ove naše reči. Sve dok se ljudi obilaze ima i nade za boljim i srećnijim životom. U svakom slučaju, mir nema cenu i svako rešenje koje isključuje mir je samo po sebi loše. Za ugrožene Srbe koji žive dole pogotovo.
Zahvaljujemo se Kancelariji za Kosovo i Metohiju na pruženoj podršci i pokroviteljstvu, Boži Šarkoviću na gostoprimstvu, braći i sestrama iz manastira na srdačnosti, autoprevozniku Inter Tours 2002 iz Beograda na prevozu, dnevnom listu Danas i Tanjugu na korektnom izveštavanju i svim ljudima dobre volje, humanitarcima, studentima i mladosti Srbije na neverovatnoj energiji, patriotizmu, humanosti i dobročinstvu. Svaki slatkiš, svaki komad odeće i kilogram šećera će se svim učesnicima ovog puta višestruko vratiti.
Ipak, jedno je sigurno – putovaćemo ponovo jer ko ode jednom, doći će opet.
