Mart nije samo mesec buđenja prirode, već i mesec u kome se obeležavaju i slave demokratija, sloboda, ljudska prava i humanističke vrednosti, vrednosti koje je pokrenula jedna država situirana na samom zapadu Evrope. Mart je i mesec frankofonije.
Sredinom I veka p.n.e. veliki Gaj Julije Cezar doneo je civilizaciju u te krajeve, a skoro dva milenijuma kasnije, upravo je odatle svetlost napretka i slobode obasjala Evropu. To je država koja i danas ponosno stoji kao svetionik demokratskih, slobodarskih vrednosti i progresa stare Evrope. To je moćna kolevka najvećeg romanskog jezika, Francuska, ili kako je poznavaoci još vole nazvati, Republika (La République).
Francuski jezik, diplomatija, istorija i kultura imaju veoma snažan uticaj na današnji svet. Kada govorimo o modernim, slobodarskim vrednostima koje nam je Francuska podarila, ne možemo a da ne spomenemo veliku Francusku revoluciju iz 1789. godine. Upravo je ona ta koja je iznedrila moderni identitet francuskog društva. Društva pravde, slobode, ljudskih prava i demokratije. Iz tog turbulentnog perioda njene istorije iznikla je čuvena parola „Sloboda, Jednakost, Bratstvo” (Liberté, égalité, fraternité) kojom se Francuska ponosno i danas vodi i koja je izrasla u devizu Francuske Republike.
Dani frankofonije predstavljaju upravo omaž tim vrednostima i nastojanje da se one prenose na buduće generacije. Za nastanak reči „Frankofonija – La Francophonie” zaslužan je geograf Onezim Reklu, koji je skovao ovu reč 1880. Moderna frankofonija je, pak, osnovana vek kasnije, 1970. U današnjem svetu uticaj i značaj frankofonije ogleda se kako među zemljama i narodima koji nekada bejahu pod francuskom kolonijalnom vlašću, tako i među onima koji dele francusko kulturno i civilizacijsko nasleđe.
DOM–TOM – Iza ove dve, naizgled jednostavne francuske reči, kriju se preko 550 hiljada kvadratnih kilometara teritorije, gotovo tri miliona ljudi i nekoliko vekova burne, turbulentne istorije. Ispred njih, stoji sedma ekonomija sveta, Francuska. Ona danas predstavlja njihovog zaštitnika, kao i njihovog izaslanika na svetskoj političkoj sceni. Predstavlja mecenu njihovog turističkog, kulturnog i svakog drugog vida razvoja, dok same stanovnike tih teritorija, sačinjenih pretežno od okeanskih ostrva i arhipelaga, predstavlja 27 poslanika u Nacionalnoj skupštini Francuske, što čini 4,7% ukupnog broja poslanika, kao i 21 senator, u Senatu, gornjem domu Francuskog parlamenta.
Međutim, taj skladni, parlamentarni i prijateljski odnos između Francuske i njenih nekadašnjih kolonija, nije oduvek bio takav. Današnjem stanju stvari prethodile su decenije kolonijalizma, eksploatacije, nemira i netrpeljivosti, a radikalni rezovi koji su doveli do skladnog suživota koji poznajemo danas, usledili su tek u godinama nakon Drugog svetskog rata.
Iako je veliki broj francuskih prekomorskih teritorija tokom vremena izdejstvovao značajnu dozu samostalnosti, njihovo kolonijalno nasleđe ih i dalje oslikava i prati u velikoj meri. Stanovnici ovih predela imaju pravo glasa na francuskim predsedničkim izborima, a takođe i mogućnost da glasaju za predstavnike Francuske u Evropskom parlamentu. Iako su u nekim sferama vlasti upravitelji bivših kolonijalnih teritorija podstaknuti da sami kreiraju i donose zakone, ključne sfere zajednice su i dalje u rukama francuske vlade u Parizu; pitanja odbrane, međunarodnih odnosa, trgovine i sudstva su još uvek van domašaja lokalnih vlasti. Ekonomija ovih, pretežno tropskih, predela je i dalje itekako zavisna od same Francuske.
Postoji takođe izvesna razlika u statusu i stepenu samostalnosti teritorija koje čine grupu DOM i onih iz grupe TOM. Naime, Gvadelup, Martinik, Francuska Gijana, Reunion i Majot spadaju u francuske prekomorske teritorije i pravno gledano, prema Ustavu Francuske Republike podležu direktnim francuskim zakonima, istim onim koji se primenjuju u regionima i departmanima evropske Francuske. Za razliku od njih, Francuska Polinezija, Valis i Futuna, Sveti Pjer i Migelon, Sveti Bartolomej i Sveti Stefan, čine grupu prekomorskih zajednica (TOM) i uživaju veći nivo autonomije. Interesantan je status Nove Kaledonije čiji će stanovnici u periodu od 2014. do 2019. imati priliku da se izjasne na referendumu jesu li za nezavisnost ili protiv nje.
Međunarodna organizacija Frankofonije (OIF) koja okuplja sve frankofone zemlje sveta ove godine navršava skoro pola veka uspešnog rada. Jedan od osnovnih aspekata koji povezuje ove države jeste francuski jezik, kojim govori više od 200 miliona ljudi širom planete, bilo da je on maternji jezik kao u Francuskoj, Andori, Luksemburgu, ili službeni, kao npr. u Belgiji i Švajcarskoj, ili pak da njegova upotreba predstavlja izvesnu privilegiju i reputaciju, kao recimo u Rumuniji, Italiji, Alžiru i Srbiji. Iako već decenijama francuski jezik ne doseže onu staru slavu diplomatskog jezika i evropskih dvorova, on i dalje važi za najznačajniji romanski jezik u geopolitici.
Uticaj frankofonije
Drugi aspekti koji povezuju i zbližavaju frankofone zemlje jesu zajednička prošlost i duga istorija međudržavnih odnosa sa Francuskom, zatim spremnost na dijalog među različitim kulturama, razvoj demokratije i ustavnog poretka, poštovanje ljudskih prava i slično. Jedna od država koja deli te vrednosti, kao i bogatu zajedničku istoriju sa Francuskom, jeste Republika Srbija. U našoj zemlji se svake godine nizom manifestacija u saradnji s Ambasadom Francuske Republike i Francuskim institutom u Srbiji, obeležava „Mesec frankofonije”.
Kulturnim i naučnim programima tog meseca, podstiču se kreativnost i stvaralaštvo mladih, pre svega osnovaca, a ujedno se radi i na oplemenjivanju odnosa naše dve države. U gradovima širom Srbije, znanje francuskog jezika i poznavanje njene kulture postaje dostupno sve većem broju mladih ljudi, dok se na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, svesrdno radi na jačanju veoma dobrih odnosa naših stručnjaka i profesora sa kolegama iz Francuske.
Francuska je, dakle, itekako ostavila dubok trag i utisnula svoj pečat u svetskoj istoriji. Oduvek je bila moćan i pragmatičan igrač, češće na evropskoj, ali neretko i na svetskoj sceni, kada bi joj prilike to dozvolile. Za razliku od mnogih drugih država, koje su jedino ratnim pohodima mogle istaći svoju veličinu, Francuska je svoju grandioznost predstavila i kroz umetnost, slikarstvo, diplomatiju.
One koje nije pokorila mačem, osvojila je svojom tradicijom, književnošću, kulturom i jezikom. Mesec frankofonije upravo je mesec posvećen tim slobodarskim, vizionarskim vrednostima i umećima kojima nas Francuska itekako može naučiti.