Analiza sukoba kroz film: „Argo“

Argo je američki istorijski film, reditelja i glumca Bena Afleka, koji je premijerno prikazan 12. oktobra 2012. godine. Film je dobio odlične kritike u Sjedinjenim Američkim Državama i bio je nominovan za razne nagrade od kojih je svakako najvažnija ona za Oskara u kategoriji za najbolji film, već naredne 2013. godine. Film je takođe osvojio i prestižnu nagradu Udruženja producenata, kao i glavnu nagradu Udruženja filmskih glumaca, dok su Dženifer Lorens i Danijel Dej – Luis osvojili glumačke nagrade.

Glavna tema kojom se „Argo“ bavi jeste spašavanje šest članova diplomatskog osoblja koji su tokom iranske talačke krize uspeli da pobegnu iz američke ambasade u Teheranu i sakriju se u rezidenciji ambasadora Kanade. Radnja se dešava u periodu 1979/1980. godine kada se iranski građani, na čelu sa velikim brojem studenata, okupljaju ispred američke ambasade u Teheranu kako bi izvršili pritisak na vlasti Sjedinjenih Američkih Država da im isporuče šaha Mohameda Rezu Pahlavija, koji je tamo dobio politički azil. Međutim, iako nije bio planiran upad u ambasadu, demonstranti iznenada upadaju u prostorije ambasade i tamo zarobljavaju 52 državljana Amerike, među kojima se nalaze i diplomatski predstavnici, a koje će tamo držati narednih 444 dana kao taoce.

Glavne uloge tumačili su: Ben Aflek (Toni Mendez), Alen Arkin (Lester Sigel), Brajan Kranston (Džek O’Donel), Džon Gudman (Džon Čejmbers)

Pozadina sukoba

Period pre same krize obeležen je američkim mešanjem u unutrašnje poslove i politiku Irana. Šah Mohamed Reza Pahlavi bio je prozapadno orijentisan i vladao je uz pomoć podrške koju je dobijao pre svega od američkih vlasti. Iran je upravo zbog bliskih veza sa Zapadom preuzeo način života koji se u potpunosti kosi sa strogim islamskim principima i pravima, a celokupna političko-kulturna i društvena atmosfera dovela je upravo do događaja kojima ćemo se baviti u nastavku.

Opšte nezadovoljstvo građana izazvano delovanjem šaha Pahlavija je decembra 1978. godine kulminiralo izbijanjem Iranske revolucije, prilikom koje je januara 1979. godine šah uspeo da pobegne iz zemlje. Nakon odluke američkih vlasti da odobre azil Pahlaviju koji je bio optužen za tlačenje sopstvenog naroda i koga su želeli da zbog svojih nedela vešaju na trgu, uz obrazloženje američkih vlasti da je Pahlavi tamo radi lečenja karcinoma, Iranske revolucionarne jedinice upadaju sa demonstrantima u ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Teheranu i sve prisutne ljude koji su se tamo zatekli uzimaju kao taoce. Međutim, dok iranski revolucionari uništavaju objekat ambasade, šestoro američkih državljana koji su bili službenici u ambasadi uspevaju da pobegnu i pronađu utočište u rezidenciji Kena Tejlora, ambasadora Kanade u Teheranu.

Na početku filma vidimo masu demonstranata ispred ambasade. Videvši da se situacija izmiče kontroli, službenici naređuju obezbeđenju da zadržava demonstrante ispred narednih sat vremena, koliko su procenili da će im biti potrebno da unište svu bitnu dokumentaciju, upozoravajući ih pritom da nikako ne pucaju na demonstrante kako ne bi započeli rat. Iz ove scene jasno se vidi kolko je bilo važno da iranske vlasti, predvođene Iranskom revolucionarnom jedinicom ne dođu u posed ovih poverljivih dokumenata.

U međuvremenu, šestoro službenika, uvidevši da je iranska policija napustila svoje položaje i da ih niko neće spasiti od demonstranata, razmatraju mogućnost izlaska iz ambasade, jer se nalaze u zgradi koja jedina ima izlaz na ulicu. Za to vreme demonstranti prolaze obezbeđenje, upadaju u ambasadu i zarobljavaju sve prisutne. Posmatrajući ove scene dolazi se do zaključka da su demonstranti, kao i nova vlast, na čelu sa Ruholahom Homeinijem, želeli da svetskoj javnosti pokažu kako se u njihovoj zemlji, nakon pobede Iranske revolucije februara 1979. godine, dogodilo mnogo više od uobičajene promene vlasti.

Za njih je počelo novo doba, jer je prvi put u istoriji Irana uspostavljena Islamska republika na čijem se čelu tada nalazio šiitski vođa, koji je na prethodno održanom referendumu dobio gotovo stoprocentnu podršku naroda. Ruholah Homeini nije niti podržao niti osudio ovu akciju, međutim ono što je znao jeste da je svakim danom talačke krize rastao njegov autoritet, i da je na taj način vršio sve veći pritisak na Vašington.

Zvaničnici iz SAD-a došli su do zaključka da su taoci u ambasadi zbog interosovanja javnosti bezbedniji od šest članova ambasade koji se kriju, i da je prioritet spasiti najpre njih. Nakon 74 dana od početka krize, pod pritiskom američke i kanadske vlade, operativac CIA, Toni Mendez, čija je specijalnost bila spašavanje talaca, dolazi na suludu ideju. Naime, on predlaže da u dogovoru sa producentima osmisli scenario za lažni film, koji bi trebalo da se snimi na nekoj egzotičnoj lokaciji.

Trebalo je uključiti i Kanadu, čiji bi producenti navodno tražili neke lokacije u Istanbulu, Egiptu da bi se na kraju odlučili da film snime u Teheranu. Tako bi agent otišao u Iran i službenike bezbedno vratio u zemlju kao deo filmske ekipe. Agent Mendez odlazi kod producenta Čembersa gde oni osmišljavaju plan što uverljivije, znajući da Homeini i njegovi sledbenici mogu lako otkriti da se radi o prevari. Toni dobija 72 sata da pokaže da je njegov plan za spašavanje najbolji.

Nakon nekoliko sati provedenih u traženju najboljeg scenarija, odlučuju se za ARGO, naučno-fantastičnu avanturu. Odlučujući se za ovakav scenario stiče se utisak da zapravo ni sam agent nije puno verovao u pozitivan ishod ove operacije.

Ubrzo dobijaju informacije da je Iranska revolucionarna garda udvostručila proveru prilikom ulaska i izlaska iz zemlje. Jasno je bilo da iranske vlasti nisu želele da bilo šta prepuste slučaju, i da su želele da što pre uhvate službenike koje su optužili za špijunažu. Kada je sve bilo spremno i dovoljno uverljivo, nakon dobijanja dozvole od Ministarstva spoljnih poslova, agent odlazi najpre u Istanbul gde se nalazi sa drugim agentom koji mu daje savete kako da se ponaša po dolasku u Teheran. Savetuje ga da najpre zatraži dozvolu za simanje filma od Ministarstva kulture kako ne bi izazvao nikakvu sumnju. Mendez odlazi u konzulat Irana u Istanbulu, i konzul zahteva objašnjenje zbog čega vizu nije izvadio u Kanadi već ovde. On odgovara da je već bio u Istanbulu kada mu je šef javio da mora da ide za Teheran, nakon čega mu konzul odobrava vizu.

Prolazi kontrolu na aerodromu i odlazi u rezidenciju ambasadora Kanade. Tamo upoznaje službenike koji mu jasno stavljaju do znanja da nemaju poverenje u njega, ali on uspeva da ih ubedi da je to jedini način za njihovo spašavanje. Dok oni obilaze mesta na kojima bi trebalo da snime film, vlasti počinju da sumnjaju da ambasador krije službenike i rade na tome da što pre dobiju slike izbeglih diplomatskih predstavnika. Veče pre polaska, Mendez dobija poziv od svog šefa koji mu govori da je operacija zaustavljena jer je odlučeno da se pripremi vojna akcija za spašavanje taoca, i da će Delta snage napasti aerodrom. Smatrali su da će šestorka biti spašena ako se odvede tamo.

Međutim, Toni je znao da oni ne bi izašli živi iz te operacije. Vlasti u Americi su smatrale da bi bilo sramota, da bi došlo do međunarodnog skandala ukoliko bi službenike iz kanadske ambasade uhvatili i pogubili, a ako bi se dogodilo da na aerodromu spreče operaciju koju vodi CIA, i pogube upletene to bi bila samo sramota za Amerikance. Ispostavlja se da je ovakav potez samo pokazao da njima zapravo nije bilo važno da spasu živote njihovih službenika. Međutim, agent na svoju ruku odlučuje da ne ostavi te ljude da poginu, nastavlja sa operacijom i uspešno spašava šest službenika koje dovodi kući. Zbog svih događaja i tajnosti operacije, odlučeno je da Kanada preuzme zasluge za akciju spašavanja taoca.

Zaključak

Analizirajući film „Argo“ vidimo da su ose sukoba pre svega političke, a moglo bi se reći i ideološke. Iz filma se može videti da su odnosi Teherana i Vašingtona u to vreme dostigli istorijski minimum. Poruka filma je da je CIA imala glavnu ulogu u spašavanju diplomatskih predstavnika zbog čega mnogi kritičari ovaj film posmatraju kao američku propagandu.

Ono što je još jedna greška je i to što su oni zapravo skrenuli priču sa pravog heroja, a to je definitivno bio ambasador Kanade, Ken Tejlor.

_____________________________________________________________________

LITERATURA:

1. „Argo“ izvrnuo istoriju, Politika, Pristupljeno: 29. oktobar 2019. godine, preko:http://www.politika.rs/sr/clanak/250185/Zivot-i-stil/Argo-izvrnuo-istoriju
2. Glumci izabrali „Argo“, RTS, Pristupljeno: 29. oktobar 2019.godine, preko: http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/411/film-i-tv/1255626/glumci-izabrali-argo.html
3. Kako su Vašington i Teheran postali neprijatelji, Pristupljeno: 30. oktobar 2019. godine, preko: https://www.dw.com/bs/kako-su-va%C5%A1ington-i-teheran-postali-neprijatelji/a-51107518
4. Oskar za „Argo“ ili koliko je tanka granica između političke stvarnosti i filmske iluzije, Nova srpska politička misao, Pristupljeno: 30. oktobar 2019. godine, preko: http://www.nspm.rs/kulturna-politika/oskar-za-argo-ili-koliko-je-tanka-granica-izmedju-politicke-stvarnosti-i-filmske-iluzije.html?alphabet=l

Autorka: Nadežda Spasić, članica Centra za međunarodnu javnu politiku

Naslovna fotografija: Claire Folger/Warner Bros. Entertainment Inc.

Pročitajte prethodnu analizu.