Decembar 2017. godine. Nakon hladnjikavog i vetrovitog jutra usledio je lep i sunčan dan. Napolju je bilo prolećnih 15 stepeni, dok se kroz prozor prolamao pravi kasno popodnevni majski dan. U sobi u kojoj je boravilo sedmoro ljudi temperatura je dostizala letnje razmere pa je bilo neophodno da se uključi klima uređaj da istu temperaturu spusti na izdržljiv nivo. Ne, ne govorim o početku neke erotske, ljubavne latino sapunice i ne, ne govorim o jednom varljivom mediteranskom danu na Kipru. Takav je bio decembar u Srbiji gde se odigravala jedna velika meteorološka utakmica između leta i zime čiji su se vremenski intervali tako naglo i naizmenično smenjivali da su se zbunjeni ljudi pitali šta se to dešava. Ako se vratimo samo godinu dana unazad u kataklizmičnu zimu 2016. godine, videćemo da su vremenske varijacije i zvanično dostigle svoje ekstremne podeoke tako da više nema nikakve sumnje u to da su klimatske promene dobile svoje prebivalište i u Srbiji. No, krenimo redom.
Klimatske promene – o čemu se radi?
Kao što i sama sintagma govori, reč je o jednom dugoročnom trendu velikih temperaturnih kolebanja koja nastaju usled uvećane emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji inače predstavljaju centralni deo globalnog zagrevanja, onoga od čega danas strahuje čitav svet. Istorijski gledano, prvo pominjanje pojma „globalno zagrevanje“ nalazimo 1975. godine u jednom naučnom članku geohemičara Volasa Brekera koji je prekinuo dotadašnju tradiciju nazivanja ovog problema ,,nesmotrenim klimatskim modifikacijama“.
Ipak, pojam globalno zagrevanje dospeva u žižu javnosti juna 1988. godine kada je naučnik i klimatolog iz NASA Džejms Hansen svedočio u Kongresu o važnosti i značaju klime, posebno naglašavajući problem globalnog zagrevanja koji je doveo u uzročno-posledičnu vezu sa emisijom gasova sa efektom staklene bašte. Hansenovo svedočenje u Kongresu je naišlo na širok odjek u javnosti i od tog trenutka termin globalno zagrevanje ulazi u opštu upotrebu iz koje će teško izaći. Evo zašto.
Vreme klimatskih ekstrema – priča o 2016. godini
Prema nezavisnim istraživanjima koja su sproveli NASA (National Aeronautics and Space Administration) i NOAA (National Oceanic and Atmospheric Administration), 2016. je bila najtoplija godina još od 1880. kada je počelo savremeno vođenje evidencije o temperaturi. Naučnici sa GISS (Goddard Institute for Space Studies) iz Njujorka ističu da je 2016. tako pobila prethodno postavljene rekorde iz 2014. i 2015. godine, postaviviši novi koji nije srušen naredne 2017. godine. Trend da svaka naredna godina premašuje prethodnu je ovde prekinut, ali godina koja je za nama bila je toplija od svih drugih pre 2016. To je svrstava u drugu rekordnu od početka savremenog merenja. Na ovom linku možete videti kako taj trend grafički izgleda i kako se menjao tokom vremena.
U drugoj nezavisnoj analizi koju je radila NOAA (sa kojom se slaže i Svetska meteorološka organizacija) naučnici dolaze do saznanja da je 2017. godina ipak treća, a ne druga najtoplija godina ikada. Do ove minorne razlike dolazi samo zbog drugačijih metoda merenja koje ove agencije koriste. Međutim, i GISS i NOAA su saglasni oko dve stvari – prvo, 5 najtoplijih godina ikada je nastupilo od 2010. pa na ovamo i, drugo, od 2001. godine na ovamo, zabeleženo je 17 od 18 najtoplijih godina ikada.
Prosečna globalna temperatura je u 2016. porasla za oko 1,1 stepeni Celzijusa u odnosu na kasni 19. vek. U 2017. u odnosu na isti period taj porast je iznosio 0,90 stepeni. Zašto je trend porasta zagrevanja ovde zaustavljen, odnosno pauziran?
Klimatski fenomen El Ninjo koji hladi ili zagreva tropski deo Pacifika i tako izaziva određene varijacije u vremenskim obrascima je na indirektan način doprinosio kratkoročnim varijacijama u prosečnoj globalnoj temperaturi. Stručnjaci su došli do saznanja da je ovaj fenomen svojim delovanjem doveo do povećanja prosečne globalne temperature u svetu za 0,12 stepeni Celzijusa u 2016. godini. Međutim, kada bi se uticaj El Ninja na 2016. godinu statistički zanemario ili izostavio (s obzirom da se njegov efekat nije osetio u 2017.) protekla godina bi i zvanično bila toplija od 2016. Kada uzmemo sve ovo u obzir uvidećemo da je zapravo El Ninjo odigrao ključnu ulogu u cementiranju 2016. kao najtoplije godine ikada. Slika ispod pokazuje kako se kretala prosečna globalna temperatura u periodu 2013-2017. godina u poređenju sa prosekom temperature iz perioda 1951-1980. godina.
Bilten Američkog meteorološkog društva za 2016. godinu potvrđuje i dopunjuje sve prethodno navedeno: temperatura vode u moru je bila najtoplija ikada (za 0,36-0,41 stepeni Celzijusa više u odnosu na čitav period 1981-2010); nivo globalnog mora je takođe bio rekordan (za 82 mm veći u odnosu na baznu 1993. godinu, kada je otpočelo satelitsko praćenje povećanja nivoa mora); u posmatranoj godini smo širom okeanskih područja imali 93 tropska ciklona, dok ih je u periodu od 1981. do 2010. godine bilo 82.
Zahvaljujući El Ninju i sve učestalijim šumskim požarima, merna stanica Manua Loa na Havajima je izmerila da je nivo ugljen-dioksida, po prvi put od kada se on meri, prešao granicu od 400 čestica po milionu (400 ppm). U Greenhouse Gas Bulletin, godišnjem priručniku Svetske meteorološke organizacije, ističe se da je u poslednjih 150 godina čovečanstvo svojim aktivnostima povećalo nivo tog gasa u atmosferi za čak 40% u odnosu na nivo koji se neznatno menjao u prethodnih 800 hiljada godina.
Fotografija kao svedočanstvo klimatskih promena
Sjedinjene Američke Države – razorna ,,ciklična bomba” ili ,,bombogeneza”
,,Ciklična bomba” je sistem niskog vazdušnog pritiska koji potpada pod termin ,,bombogeneza”. Uobičajeni vazdušni pritisak iznosi oko 1010 milibara i tako merimo pritisak koji vazduh vrši na nas ,,odozgo”. Tipična oluja, koja sa sobom donosi sneg i kišu, ima od 990 do 995 milibara. Međutim, da bi se ta oluja klasifikovala kao ,,bomba” onda vazdušni pritisak mora da opadne za minimum 24 milibara u roku od 24 časa. Kada oluja jača, ona usisava vazduh u središte oluje i spiralno se usmerava ka centru. Zatim taj vazduh raste i izlazi na vrhu. Ako više vazduha napušta oluju, nego što u nju biva usisano, pritisak će još više opadati dok će se intenzitet oluje još više pojačavati.
Do ovakvih pojava dolazi zbog mešanja hladnog vazduha koji dolazi sa severa, sa toplim vazduhom koji se javlja zbog Golfske struje sa Atlantika. Ovakav temperaturni kontrast hrani ogromna razlika između hladnog kopnenog područja i vode iz Atlantskog okeana koja duže zadržava toplotu iz letnjeg perioda. U takvom sudaru vazdušnih struja dobijamo kataklizmične slike zime u SAD, što je i najčešći period u kome možemo očekivati ovakve pojave, pogotovo na Istočnoj obali. Pogledajte koju pustoš je za sobom ostavio ovaj klimatski fenomen.
Jedna od četiri smrznute ajkule repke pronađene na obalama rta Kod u Masačusetsu. Uginule su od posledica temperaturnog šoka na Istočnoj obali dok su migrirale ka jugu i toplijim vodama. Naučnici veruju da ove ajkule mogu biti jako oštećene kada se nađu u vodi čija se temperatura spusti na 6,7 stepeni Celzijusa. U trenutku uginuća ovih ajkula voda u zalivu je bila svega 2,6 stepeni pa je uzrok smrti očigledan.
U Shallotte River Swamp Park-u u Severnoj Karolini je viđena prava borba za život. Aligatori su zbog ekstremne hladnoće na ovaj način, praktično u stanju hibernacije, sebe održali u životu. Da je ovakva situacija potrajala duže od 7 dana aligatori bi bili trajno oštećeni ili bolesni. Na njihovu sreću, nakon nekoliko dana, temperatura se podigla iznad nivoa smrzavanja tako da nisu doživeli tužnu sudbinu gore pomenutih ajkula.
Iz Južne Floride, tačnije iz Boka Ratona nam, pak, stižu vesti o smrzavanju iguana. Hladnokrvna stvorenja poreklom iz Centralne i Južne Amerike postaju usporena kada temperatura padne ispod 10 stepeni Celzijusa. Ako se temperatura spusti ispod tog podeoka, dolazi do njihovog smrzavanja. Početkom januara je nakon 28 godina na Floridi pao sneg i temperatura je bila oko petog podeoka Celzijusove skale pa otuda ovakve slike ne treba da čude.
Smrznuti talasi na Nobadir plaži, ostrvo Nantaket u Masačusetsu (pored rta Kod) na -11 stepeni Celzijusa. Napomena: Slana voda se ledi na -2 stepena po Celzijusovoj skali.
Ne, nije u pitanju Antarktik. Na slici je prikazana luka u Bostonu početkom januara.
Zamrznuta fontana u Brajant Parku u Njujorku i zbunjena prolaznica.
Istočna obala: rt Kod, Masačusets, početkom januara okovan ledom za nevericu ljudi.
Australija – pakao uživo
U Sidneju je živa u termometrima 7. januara ove godine dostigla 47,3 stepeni Celzijusa, zbog čega je tadašnji dan bio najtopliji od 1939. godine kada je izmereno 47,8 stepeni. U oblasti oko Sidneja bilo je proglašeno upozorenje na opasnost od požara, a u gradu je bilo zabranjeno paljenje vatre. Napomena: sve ovo se dešava u isto vreme kada su SAD bile okovane ledom.
Paklene vrućine su dovele čak i do topljenja asfalta. Na slici je prikazan autoput u Brodfordu, država Viktorija koju je zahvatilo preko 50 velikih šumskih požara početkom ove godine.
Veliki koralni greben, najveći koralni greben na svetu, u Koralnom moru blizu Kvinslenda, na severoistoku Australije je u toku 2016. doživeo najteže izbeljivanje. Pretpostavlja se da okeani apsorbuju jednu četvrtinu ukupne emisije ugljen dioksida što dovodi do njihovog ogromnog zakiseljavanja. Ako tome dodamo i uticaj konstantnog zagrevanja vodene površine, dobijamo idealan recept za, ne samo pojavljivanje algi i izbeljivanje, već i za uništavanje ovog bisera prirode. Evo kako to izgleda.
Početna istraživanja iz vazduha i iz mora pokazala su da je 2016. godine razgrađeno 22% korala u plićem moru. To izbeljivanje nastupa kada korali zbog neuobičajenih uslova, poput viših temperatura mora, počnu da izbacuju sićušne alge i da gube boju. Novija istraživanja pokazala su da se taj proces sada odvija i na većim dubinama, nedostpunim roniocima.
Dve godine uzastopno dolazi do intenziviranja izbeljivanja korala zbog povećanja temperature vode pa su prognoze prilično sumorne. Ipak, naučnici su uspeli da odneguju koral Velikog koralnog grebena i da ga prenesu na drugo mesto, što im vraća nadu da će moći da obnove ekosistem koji je pretrpeo oštećenja zbog globalnog zagrevanja. Istraživači australijskog Univerziteta Južni krst su sakupili krajem 2016. godine veliku količinu jajašca i semena korala na ostrvu Heron, kod istočne obale Australije. Preneli su ga na oštećena mesta Velikog grebena i nakon osam meseci su otkrili da je mladi koral preživeo i narastao. Međutim, ako se nastavi sa globalnim zagrevanjem, sav ovaj trud biće uzaludan.
Afrika – snežna Sahara i muke sa kakaom i kafom
Sneg je pao u Sahari najpre krajem 2016, a potom i početkom ove godine. Pre toga, desilo se to samo još jednom i to pre 37 godina. Najvrelije mesto na svetu polako dobija svoj novi prirodni ambijent, a Zemlja jedan novi, promenjeni pejzaž. Pogledajte kako izgleda pustinja Sahara u blizini grada Ajin Sefra u Alžiru.
U jednom autorskom tekstu Alehandra Litovskog u Gardijanu ističe se kako je kafa ,,arabika“ direktno ugrožena zbog uticaja globalnog zagrevanja. Ogromna vremenska kolebanja, dugotrajne suše i kratkorajni pljuskovi mogu da prouzrokuju pojavu pesticida i bolesti koje napadaju kafu. Tako se prinos ove vrste u Tanzaniji smanjio za 46% u proteklih 50 godina. Slično je i u Brazilu, Kolumbiji, Kostariki, Etiopiji i Keniji. Zasadi ,,arabike“ bi trebalo da se izmeste 300 do 500 metara iznad nivoa mora da bi preživele što je izvodljivo za Keniju ili Etiopiju ali ne i za Brazil. Slično je i sa ,,robusta“ kafom manjeg kvaliteta u Vijetnamu ili Indoneziji. Sve to ne bi bio problem kada bi tražnja za njom ostala ista (povećava se godišnje za 2,1% ) i kada ne bi bilo konflikata kao što ih ima, na primer, u Indoneziji, oko vlasništva nad zemljištima pod kafom .
Kakaovac veoma zavisi od klimatskih uslova, a uspeva samo u područjima 20 stepeni južno i severno od Ekvatora. Odgovara mu tropska klima sa dosta vlage i bez direktnog izlaganja suncu. Međutim, očekivani porast temperature u budućnosti, usled globalnog zagrevanja, mogao bi u narednih 30 godina da uništi uslove potrebne za uzgoj kakaovca, a sa time i industriju čokolade, stoji u saopštenju američke Uprave za okeane i atmosferu. Ukoliko se takav scenario obistini, uzgajivači će morati da počnu da traže nova područja za uzgoj kakaovca, najverovatnije na većim nadmorskim visinama, slično kao u slučaju kafe.
Indija, Nepal, Bangladeš – monsunska noćna mora
Tokom avgusta 2017. godine Indiju, Nepal i Bangladeš su pogodili veoma snažni monsuni koji su odneli više od hiljadu ljudskih života. Tom prilikom je zatvoreno 18 hiljada škola u koje ide 1,8 miliona dece, što je istog momenta postao globalni humanitarni problem. Preko 40 miliona ljudi je moralo da napusti svoje potopljene domove, a apokaliptične slike su ponovo obišle svet.
Holandija – Leteći Holanđanin je legenda?
U istočnoj holandskoj provinciji Overesejl grana je usmrtila čoveka, dok je u gradu Enshedeu palo drvo na automobil i odnelo još jedan život. U Vurenu čovek je pao sa visine od nekoliko metara i takođe izgubio život, a 66 kamiona se prevrnulo na putu. Sve ove događaje povezuje jedna stvar – vetar orkanske jačine koji je pogodio Holandiju početkom ove godine.
Na društvenim mrežama su se pojavili snimci na kojima se semafori bukvalno ljuljaju poput krošnje drveta, a ljudi sa biciklama lete po ulicama. Uostalom, kako me ne biste optužili zbog širenja dezinformacija pogledajte i uverite se sami: Leteći Holanđanin više nije samo ukleti brod koji nikada neće uploviti u luku ili ovdašnji klub malog fudbala već – realnost.
Španija – snežni nameti paralisali saobraćaj
Da ekstremna zima nije pogodila samo SAD dokaz su slike vejavice koje nam stižu iz Španije. Deo oko Madrida je bio potpuno paralisan, a kolona zavejanih vozila bila je duga više od 90 kilometara. U pomoć je morala da priskoči i vojska.
Norveška – Deda Mraz ostaje bez svojih vernih pratilaca?
Do skora su samo polarni medvedi bili direktno pogođeni negativnim efektima klimatskih promena na Arktiku. Njihovo masovno nestajanje je, nažalost, postalo uobičajena pojava. No, od nedavno i irvasi počinju da na svojoj koži osećaju efekte globalnog zagrevanja.
Naučnici koji su pratili blagostanje irvasa na arhipelagu Svalbard (ili Špicberškim ostrvima) na Arktiku su otkrili jedan zabrinjavajući trend: zbog nemogućnosti irvasa da zbog leda dođu do hrane, primećeno je da se njihova prosečna telesna masa smanjila za 12% za samo 16 godina. U svojoj zajedničkoj studiji, naučnici sa škotskog Instituta Džejms Haton, norveškog Instituta za istraživanje prirode i norveškog Univerziteta prirodnih nauka su pratili zdravlje mladih desetomesečnih irvasa. Oni su ih obeležavali (radi raspoznavanja), a zatim su se vraćali naredne godine da vide kako napreduju. Tako su ovi naučnici došli do saznanja da je u periodu od 1994. do 2010. godine prosečna težina odraslog irvasa spala sa 55 na 48 kilograma.
Zbog toplije klime i češćih padavina koje se lede pri dodiru sa snegom, irvasi ostaju bez trave. To i ne bi bio toliki problem da se na Svalbardu broj irvasa nije udvostručio u prethodnih 20 godina. Pored toga što bi zimi gladovali, veći broj irvasa bi nužno doveo i povećanja borbe za hranom pa bi oni najmanje sposobni, jednostavno, odumirali zbog ograničenog pristupa.
Bosna i Hercegovina – gušenje u smogu
Bosna i Hercegovina je druga zemlja po redu po broju smrti uzrokovanih zageđenošću vazduha, odmah iza Severne Koreje. Kako to izgleda, najbolje objašnjava naselje Dikovići u Tuzli gde ljudi kašlju i jauču od bolova. To je prvo što čujete kada uveče otvorite prozore. Termoelektrana u Tuzli sagori tri miliona uglja svake godine, što predstavlja neverovatan udar za životnu okolinu. Zimi je intenzitet sagorevanja toliko veliki da se prozori ne mogu otvoriti po 10-15 dana zbog otrovnih čestica (po svedočenju ljudi koji žive u Tuzli).
Statistički to izgleda ovako: u 2012. smo na 100 000 ljudi imali 231 smrtni ishod. Jedina država u kojoj je ovaj broj izraženiji jeste Severna Koreja u kojoj, po istoj računici, umre 238 ljudi. To su dve države u kojima zagađenost vazduha odnosi najveći broj života.
Takođe, u istom istraživanju se navodi da je u BiH tokom 2015. godine, nivo toksičnih gasova, koji dolaze iz sagorevanja uglja, prevazilazio nivo EU 166 puta. To je jasan pokazatelj u kom se stanju nalazi BiH po pitanju zaštite životne sredine, ali i ko je jedan od najvećih uzročnika globalnog zagrevanja u čitavoj Evropi, pa i svetu.
Makedonija nema samo problem oko imena
Svake zime Skoplje ima velikih problema sa zagađenjem, što je rezultat emisije štetnih gasova industrije, grejanja na drva i izduvnih gasova koje izbacuju stari automobili. Tako je, pored Kine, u Makedoniji takođe na snazi crveni meteo alarm zbog zagađenja koje je 4 puta veće od dozvoljene granice.
Ljudi koji šetaju okolo sa maskama na licu postaju surova realnost i u susednoj zemlji. Štaviše, vlada je u okviru vanrednih mera za borbu protiv visokog nivoa zagađenosti, odlučila da javni saobraćaj bude besplatan (ne bi li ohrabrila ljude da ne koriste svoje zastarele automobile) kao i da se kamionima zabrani ulazak u grad.
Prema gore pomenutoj studiji Svetske zdravstvene organizacije Skoplje spada među 10 evropskih gradova s najvišom koncentracijom otrovnih čestica. To je rezultat delom zbog činjenice da Skoplje leži u kotlini, a delom zbog zastarelih i neefikasnih industrijskih postrojenja još iz komunističkog perioda. I tako nam svake zime ovakve slike stižu iz Makedonije.
Srbija prati trend susednih država
Borska reka bi se mogla smatrati crnom ekološkom tačkom Srbije zbog obližnjeg rudnika bakra čije se otpadne vode direktno slivaju u nju. To je najzagađenija reka Evrope koju mnogi nazivaju još i ,,mrtvom“. Zbog dugogodišnjeg zagađivanja reke i obližnjeg zemljišta, naučnici smatraju da je 60% obradivog zemljišta Opštine Bor trajno zagađeno, tačnije, da je zemlja na dubini od 60 centimetara zagađena.
Građani obližnjeg mesta Slatina u Borskom okrugu su na direktnom udaru zbog lošeg kvaliteta vode koju piju. Njihovi rezultati urina umeju da budu užasno loši, pa ovo mesto nije samo ekološki, već i potencijalno veliki zdravstveni problem po Srbiju. Za bilo kakvo tehnolško unapređenje RTB Bor potrebno je dosta vremena, ali je svima jasno da se zemlja ne može očistiti preko noći sve i da se ulože milioni evra.
Maldivi – nije rijaliti šou
Verovatno se pitate zašto ostavljam Maldive za kraj i šta je to ovde toliko specifično da sa njima poentiram. Maldivi su danas zemlja koja najverovatnije najviše strahuje od povećanja nivoa mora (što je direktna posledica globalnog zagrevanja). Da bi ukazali na alarmantnu važnost ovog problema, koji je za njih ,,pitanje života i smrti”, vlada Maldiva je 2009. godine održavala podvodnu sednicu ne bi li na taj način skrenula pažnju svetske javnosti na hitnost preduzimanja konkretnih koraka u rešavanju ovog problema. Gde ćete nađi bolji i konkretniji šlagvort za finalne zaključke?
Aktuelna situacija
Poslednje projekcije govore da će se prosečna globalna temperatura povećati za 3,2 stepena Celzijusa do 2100. godine. Samim tim, ciljevi koji su postavljeni Pariskim klimatskim sporazumom (da se ogranični porast temperature do 2 stepena u odnosu na preindustrijski nivo) polako postaju neostvarivi. To je jasan pokazatelj da svet, oličen u političkim elitama država, ipak, ne čini sve što može da zaustavi sunovrat Zemlje. Takođe, jasno je da u ovoj situaciji nećemo imati priliku (pa ni pravo) na popravni i da, već sada, svet mora shvatiti da od odluka koje bude donosio u ovom momentu direktno zavisi život 275 miliona ljudi koji će, na ovom temperaturnom nivou, biti potopljeni. To su određeni zaključci sa nedavno održanog COP 23 u Bonu u Nemačkoj.
Konkretno to znači: na nivou povećanja temperature od 3 stepeni Celzijusa stanje postaje nepovratno, čak i kada bi globalno zagrevanje smanjilo svoj intenzitet. Prognoze Međuvladinog panela za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change – IPCC) su sumorne. Pogledajmo direktno ugrožena područja.
Ako znamo da su ostrvske državice poput Fidžija, Maldiva, Mauricijusa, Zelenortskih ostrva i druge, tokom pregovaranja o Pariskom sporazumu tražile da se nivo globalnog zagrevanja zadrži ispod 1,5 stepeni Celzijusa, onda ovoj brojci sa slike iznad slobodno možemo dodati svo stanovništvo svih ostrvskih država sveta. One zasigurno neće preživeti ovakav scenario koji može doći vrlo brzo (u slučaju Majamija govori se o narednih 15 godina).
Najava katastrofe ili predostrožnost?
Timovi inženjera i glečerologa su već otpočeli sa misijom koja podseća na biblijsku priču o Nojevoj barci i sakupljanju svih životnih vrsta. Umesto spasavanja pšenice i kukuruza, oni su počeli da spašavaju ćelije glečera od globalnog zagrevanja sa svih najpoznatijih svetskih planinskih masiva (Alpi, Andi, Himalaji).
Ćelije glečera, koje oni planiraju da uzimaju sa određenih visina, će biti transportovane delom u Grenobl u Francuskoj u Laboratoriju za glečerologiju i prirodnu geofiziku gde će biti analizirane i izučavane, a delom i u francusko-italijansku Istraživačku stanicu Konkordija na Antarktiku gde će biti skladištene.
U planu je čak i izrada jedne ogromne ledene pećine, svojevrsnog Zemljinog zamrzivača gde će svi ovi glečeri biti trajno smešteni. Krenulo se sa Mon Blana na francusko-švajcarskoj granici, a naučnici se nadaju da će se određeni entuzijasti javiti i iz Nemačke, SAD, Nepala, Kanade i drugih zemalja koje su imale tu sreću da budu domaćini planinskim divovima. Sve zarad spasa planete kakvu sada poznajemo, a kakvu možda nećemo uspeti da prepoznamo u godinama koje dolaze.
Sudbina sveta je (još uvek) u našim rukama i to je prilika koju ne smemo propustiti. U protivnom, priroda ima svoje načine naplate duga koji nimalo nisu popularni.
