Sigurno ste čuli za one čuvene liste stvari koje morate da uradite pre nego što napustite ovaj svet. Maltene ih svakoga dana možemo pronaći na brojnim internet portalima, pogotovo onim koji su namenjeni pustolovima i avanturistima. De gustibus non disputandum est jeste izreka koja važi za mnoge stvari u životu, ali ne i za ove pomenute liste. Makar u jednom segmentu, jer jedno je sigurno – sve one sadrže jedan pojam, jednu zemlju i njenu magiju. Da, u pravu ste. Brazil! Zemlja koju tako puno volimo svakog jutra.
Osnovne geografske informacije
Brazil je najveća država u Južnoj Americi (na Južnoj hemisferi uopšte) i zemlja koja se nalazi na šestom mestu u svetu po broju stanovnika (207 miliona 958 hiljada ljudi). Procentualno gledano, to iznosi 2,76% od ukupnog broja ljudi koji naseljavaju Zemlju. Kao zemlja koja se nalazi na istoku Južne Amerike, Brazil izlazi na Atlantski okean i ukupna dužina njene obale iznosi 7,491 km2, dok ukupna površina zemlje iznosi 8.515.759.090 km2 što je svrstava na peto mesto liste najvećih zemalja sveta. Ispred Brazila su Rusija, Kanada, Kina i SAD po tom kriterijumu. Brazilu pripadaju i brojni arhipelazi u Atlantskom okeanu, kao što su Fernando de Noronja, atol Rokas, Sao Pedro i Sao Paulo, i Trinidade i Martim Vaz.
Graniči se sa 10 zemalja: na severu sa Francuskom (prekomorskim departmanom Francuskom Gvajanom koja formalno pripada Francuskoj), Surinamom, Gvajanom i Venecuelom; na severozapadu sa Kolumbijom; na zapadu sa Peruom i Bolivijom, na jugozapadu sa Paragvajem i na jugu sa Argentinom i Urugvajem. Na istoku je, naravno, Atlantski okean. Takoreći, Brazil je srce Južne Amerike; čini oko 48% ukupne teritorije ovog kontinenta i jedine dve zemlje sa kojima se ne graniči su Čile i Ekvador.
Na ovom mestu treba napomenuti da je Brazil ujedno i najduža zemlja na svetu – razdaljina od njene krajnje tačke na severu do krajnje tačke na jugu iznosi 4,395 km2, a razdaljina od njene krajnje tačke na zapadu, do krajnje tačke na istoku iznosi 4,319 km2. Brazil je, takođe, jedina zemlja na svetu kroz koju prolaze i ekvator (koji deli Zemlju na južnu i severnu hemisferu) i južni povratnik ili jarčeva obratnica (jedna od 5 osnovnih paralela koje se označavaju na mapi Zemlje).
Najveći i najnaseljeniji grad je Sao Paulo sa preko 12 miliona stanovnika (12. na svetu, najveći u obe Amerike), a pored njega drugi veći gradovi su Rio de Žaneiro, Salvador, Brazilija, Fortaleza, Belo Orizonte, Kuritiba i Porto Alegre.
Glavni grad je Brazilija, a zvanični jezik je portugalski.
Kratki istorijat
Brazil su naseljavali brojni plemenski narodi sve do dolaska istraživača Pedra Alvaresa Kabrala 1500. godine koji je proglasio ovu teritoriju delom Portugalskog carstva. Brazil je ostao portugalska kolonija sve do 1808. godine, kada je prestonica carstva, pod naletom Napoleonove soldateske, preneta iz Lisabona u Rio de Žaneiro.
Godine 1815. kolonija je uzdignuta na rang kraljevine sa formiranjem Ujedinjenog kraljevstva Portugala, Brazila i Algrave, da bi već 7. septembra 1822. godine došlo do nezavisnosti Brazila. Taj dan se u Brazilu obeležava kao Dan nezavisnosti. Samo mesec dana kasnije, formirano je i Brazilsko carstvo na čelu sa prvim brazilskim carem Pedrom Prvim.
Brazil je bio carstvo sve do vojnog puča 1889. kada postaje republika. To, i posle svih trzavica koje je demokratija imala u ovoj zemlji (pogotovo za vreme vladavine diktatora Žetulia Vargasa i nakon njegovog samoubistva 1954.), ostaje i do dana današnjeg pod zvaničnim nazivom Savezna Republika Brazil
Državno uređenje
Vertikalna podela vlasti: Ustavom iz 1988. godine Brazil je definisan kao ,,nerastopiva unija” država, opština i federalnog distrikta. Unija, savezne države i federalni distrikt, i opštine predstavljaju nivoe vlasti. Brazil je federacija (oblik složene države) sačinjena od 26 saveznih država, jednog federalnog distrikta (u kome se nalazi glavni grad Brazilija) i opština. Na čelu tih država nalaze se guverneri i one uživaju određeni stepen autonomije, iako je on daleko manji nego li što je to slučaj sa saveznim državama SAD.
Horizontalna podela vlasti: Brazil je demokratska republika sa predsedničkim sistemom vlasti gde postoji podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku (nalik sistemu SAD, gde je glavna politička moć ili monocefalna egzekutiva skoncentrisana u liku predsednika države). To znači da u Brazilu ne postoji premijer (funkcija ukinuta plebiscitom 1963.) i da predsednik obavlja i njegove dužnosti. Predsednik se, kao šef države i šef vlade, bira na period od 4 godine, sa mogućnošću jednog reizbora za drugi uzastopni mandat (što je rešenje prepisano iz sistema SAD). Sedište zakonodavne vlasti jeste Nacionalni kongres Brazila. To je dvodomno narodno predstavništvo koje se sastoji od Predstavničkog doma i Senata.
Aktuelna politička situacija
Maja 2016. godine Brazil je kulminirao u političkoj krizi koja ga je tresla skoro 9 meseci. Tada je brazilski Senat smenio sa položaja dotadašnju, levičarski nastrojenu, predsednicu Dilmu Rusef zbog kršenja budžetskih zakona i nezakonitog korišćenja novca iz državnih banaka, kako bi se finansirali javni rashodi.
S obzirom da je procedura impičmenta (odnosno opoziva) veoma duga i komplikovana u predsedničkom sistemu vlasti, Brazil je politički praktično bio paralisan jer se vlast svakoga dana lomila. Tim činom je okončana trinaestogodišnja levičarska vladavina u Brazilu koja je tokom tog perioda iz siromaštva izvadila gotovo 30 miliona ljudi. No, činjenica je i da je taj period bio pun korupcionaških afera koje su na kraju i dovele do toga da prva žena predsednik Brazila bude opozvana sa mesta šefa države.
Nakon toga, u periodu od maja do avgusta 2016. godine, zemlju je, kao vršilac dužnosti predsednika, vodio Mišel Temer, političar sa spektra desnog centra i ljuti protivnik smenjene Rusefove. Poslednjeg dana avgusta 2016. on je položio zakletvu u Senatu i tako postao novi, 37. predsednik Brazila. Jasno je da će sada Brazil pokušati da se preorijentiše udesno i da će se pokušati sa sprovođenjem mera štednje, kako to ide po šablonu već decenijama unazad na području Južne Amerike. Međutim, ni njegova vladavina nije otpočela sjajno. On je, na otvaranju OI u Riu de Žaneiru prošle godine, u samo nekoliko minuta govora bio strahovito izviždan što je samo pokazalo koliko je nezadovoljstvo naroda zbog napete političke situacije.
Kada je došao u fokus političke pažnje, Temer je došao na udar javnosti. Povelo se pitanje porekla novca kojim je finansirana kampanja predsedničkih kandidata na poslednjim održanim predsedničkim izborima u ovoj zemlji 2014. godine. Optužbe su pogodile i Dilmu Rusef i Temera zbog navodnog primljenog mita i donacija koje ovi kandidati nisu prijavili.
Vrhovni izborni sud je, tesnom većinom, 10. juna tekuće godine, odbacio navode da je u kampanji novac korišćen ilegalno i kampanju nije proglasio nevažećom. Da su kojim slučajem osuđeni, Temer bi, najverovatnije, bio suspendovan sa mesta predsednika, a Rusef bi izgubila politička prava. Tako je Temer izbegao sudbinu svoje prethodnice i još uvek je aktuelni predsednik države koji treba da završi mandat započet od strane Dilme Rusef 2014. godine. Do narednih izbora, koji bi trebalo da se održe krajem 2018. godine, Temer će pokušati da Brazil preorijentiše udesno usvajanjem zakona o štednji, poreskim reformama i reformama tržišta rada i penzionog sistema. Da li će svojim reformama uspeti da za sebe obezbedi novi mandat, ostaje da se vidi.
Spoljna politika Brazila
Međunarodni odnosi Brazila definisani su 4. članom Ustava, kojim su principi samoopredeljenja, nemešanja, međunarodne saradnje i mirnog rešavanja sukoba određeni kao glavne smernice u spoljnoj politici Brazila. Prema Ustavu, predsednik Brazila vodi glavnu reč u spoljnoj politici zemlje, dok Nacionalni kongres razmatra sve predloge diplomatije i međunarodne sporazume, kao i zakonodavstvo koje se odnosi na spoljnu politiku Brazila.
Brazil je, pre svega, jedna regionalna sila u Latinskoj Americi, lider među zemljama u razvoju i narastajuća svetska sila. Njegova spoljna politika je uglavnom miroljubive koncepcije: zasnovana na mirnom rešavanju sukoba, neinetervenciji, nemešanju u unutrašnje stvari drugih zemalja, multilateralizmu i poštovanju međunarodnog prava.
Šesta zemlja u svetu po broju stanovnika svakako nije mali igrač na svetskoj sceni. Dobar strateški položaj i široki izlazak na Atlantski okean mu pružaju veliku geopolitičku prednost. Činjenica da je ,,okupirao” čitavu istočnu obalu Južne Amerike mu omogućava mnogo lakši dodir i sa Evropom i sa Afrikom. No, pre no što se pozabavi ovim kontinentima, Brazil će prvo morati da se pozabavi sopstvenim, ali i svojom unutrašnjom situacijom.
U susednoj Venecueli trenutno vlada potpuna anarhija i siromaštvo. Narod gladuje na ulicama, a Maduro ne popušta. Dakle, u toku je jedna humanitarna kriza gde vlada čak i nestašica osnovnih medikamenata širom Venecuele. To predstavlja možda unutrašnje pitanje Venecuele, ali je takođe i regionalno pitanje koje može da utiče na nestabilnost čitavog regiona. Zato će Brazil verovatno nastaviti da diplomatskim putem urgira da se ovaj problem reši, da Maduro prihvati slobodne izbore i da se situacija smiri. Jer niko ne želi probleme ovakve vrste na svojoj granici.
Brazil je deo alternativnog pogleda na svet oličenog u BRIKS-u koji mnogi vide kao kontratežu SAD. Ova ekonomska grupa komplementarnih privreda bi trebalo da predstavlja osovinu novog ekonomskog poretka u svetu u godinama koje dolaze. Naredne godine je 10 godina od uspostavljanja ove asocijacije i to je možda pravi momenat da Brazil otvorenije promoviše debate kako i na koji način Brazil ovde može da profitira. To dalje ukazuje na činjenicu da se sada svet polako okreće Aziji i da tamo, zbog ekonomskog rasta Kine (nešto sporijeg nego ranije ali i dalje veoma značajnog) i Indije, treba potražiti ,,sreću”. Veliku ulogu u ovoj preorijentaciji imaće i brazilski univerziteti kao i mediji koji će mobilisati pažnju u tom smeru.
Brazil konstantno povećava broj svojih diplomata u Pekingu i taj trend će se nastaviti, dok se planira intenziviranje ovakvih odnosa i tamo gde je ovaj proces nešto sporiji- u Tokiju, Hanoju, Nju Delhiju i Manili kao najvažnijim azijskim tačkama. S druge strane kao dobar impuls u toj saradnji između ovih pet država (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) navodi se često formiranje Nove razvojne banke koja je i nastala u Brazilu na 6. Samitu BRIKS-a u Fortalezi 2014. godine sa pulom valutnih rezervi od 100 milijardi dolara. Sve su to stvari koje Brazil treba da iskoristi, jer se čini da do sada BRIKS nije iskoristio sve svoje kapacitete koje ima. Dalje jačanje ove asocijacije zemalja će svakako biti jedan od najviših spoljnopolitičkih prioriteta u zemlji sambe i kafe.
Takođe, Brazil je deo ,,zelene koalicije”. Septembra 2016. Brazil je ratifikovao Pariski klimatski sporazum čime se, kao značajni zagađivač životne sredine, pridružio drugim zemljama u borbi protiv klimatskih promena i za obuzdavanje globalnog zagrevanja. Na ovaj način, Brazil je potvrdio svoju privrženost mulitlateralizmu i međunardnoj saradnji u rešavanju suštinskih međunarodnih problema. Svakako, Brazil će ovim činom pomoći i sebi samom: kroz redukciju emisije CO2 i hrabro postavljene ciljeve, Brazil će pokušati da očuva ,,pluća Zemlje” Amazoniju i njen bogati biodiverzitet. Redukcija gasova i prelazak na obnovljive izvore energije bi trebalo da smanje pojavu kiselih kiša, dalju seču šuma i zagađivanje obradivih površina.
Činjenica da u Brazilu na svakih 9 minuta jedna osoba biva ubijena (što je 160 ljudi u jednom danu) predstavlja jedan od velikih unutrašnjih problema ove zemlje. Milioni komada oružja u Brazilu nisu legalizovani i to stvara ogromne probleme kako za domaće stanovništvo, tako i za strane turiste. To se posebno videlo tokom održavanja Letnjih olimpijskih igara prošle godine u Riu de Žaneiru, kada su brojni turisti bili opljačkani od lokalnih bandi. Brazil bi, u narednom periodu, trebalo da poboljša svoju legislaturu u oblasti legalizacije oružja ali i da intenzivira borbu protiv organizovanog kriminala i krijumčarenja oružja.
Na tragu ovog problema se vidi i jedan dodatni problem o kome, zbog ograničenosti teksta, nema prostora za razradu ali koji treba napomenuti, a to je ogoromna polarizacija brazilskog društva na one ekstremno siromašne u favelama Ria i na vlasnike skupocenih nekretnina na obalama Leblona. To je još jedan dodatni problem koji opterećuje Brazil i koji je znatno dublje prirode od svrhe ovog teksta.
Ako uspe da reši ove probleme onda će se Brazil verovatno više uključiti u rešavanje krupnih, međunarodnih bezbednosnih problema. Do sada je njegov glas na tim forumima bio izuzetno tih i na tome treba raditi. Ipak, najveći spoljnopolitički i unutrašnji izazov za Brazil jeste ekonomija.
Ekonomski parametri
Brazilska ekonomija je najveća u Latinskoj Americi, a druga najveća u Americi (odmah iza SAD). Primer je mešovite ekonomije, što znači da Brazil kombinuje zakone slobodnog tržišta i državnog intervencionizma, privatno i javno vlasništvo.
Zvanična valuta je real (1 USD = 3,1 BRL). Brazil je vezao svoju valutu za američki dolar 1994. godine. Međutim, nakon finansijskih kriza u Aziji i Rusiji, 1997. i 1998. godine, i niza negativnih finansijskih događaja koji su usledili, Centralna banka Brazila privremeno je promenila monetarnu politiku primenjujući kontrolisano plivajući kurs, da bi u januaru 1999. uvela plivajući kurs.
Prema podacima Svetske banke, nominalni bruto društveni proizvod Brazila za 2016. godinu iznosi 1,796 triliona USD što ga svrstava na 9. mesto u svetu, dok je BDP per capita za istu godinu 8,650 USD (62. mesto u svetu). Što se tiče BDP po paritetu kupovne moći (PPP) Brazil se nalazi na sedmom mestu u svetu sa 3,141 trilionom USD. BDP po PPP per capita za 2016. godinu iznosi 15,128 USD što ga stavlja na 73. mesto u svetu. U formiranju BDP sektor usluga učestvuje sa 71% procentom, industrija sa 18,5% procenata i poljoprivreda sa svega 5,5%.
Stopa rasta bruto društvenog proizvoda je u konstantnom padu od 2010. godine (sa izuzetkom 2013. godine kada je zabeležen rast od 3%), tako da je protekle 2016. zabeležen pad od 3,6%. U periodu od 2000. do 2012. godine Brazil je bio jedna od najbrže rastućih ekonomija sveta. Međutim, tokom 2013. brazilski ekonomski rast je usporavao da bi tokom 2014. Brazil zapao u recesiju. U prvom kvartalu 2017. godine je zabeležen oporavak i rast od 1%, a i u drugom je zabeležen rast od 0,3%, pa ako se to uporedi sa situacijom od prethodne godine u istom posmatranom periodu, dolazimo do zaključka da Brazil izlazi iz recesije. Stopa nezaposlenosti u julu 2017. godine iznosi oko 13%.
Brazil je članica MERKOSUR-a (regionalna privredna organizacija u Južnoj Americi), Unije južnoameričkih nacija, grupe G8+5 (osam najrazvijenijih zemalja sveta plus 5 narastajućih ekonomija), grupe G20 (grupa 20 najrazvijenijih privreda sveta) kao i Svetske trgovinske organizacije.
Brazil je 21. najveći izvoznik na svetu i 26. najveći uvoznik na svetu. Tokom 2015. brazilski izvoz iznosio je 195 milijardi USD, a ukupan uvoz iznosio je oko 170 milijardi USD što će reći da je Brazil ostvario pozitivan trgovinski bilans u iznosu od 25 milijardi američkih dolara. Ako uporedimo to sa 1995. godinom kada je Brazil imao negativan trgovinski bilans i minus od 4 milijarde USD, videćemo neverovatan ekonomski napredak ove zemlje.
Najveći izvozni proizvod Brazila jeste soja koja učestvuje sa oko 11% u ukupnom izvozu. Potom slede rude gvožđa, sirova nafta, naravno, kafa i kukuruz. Brazil najviše svoju robu izvozi u zemlje EU, SAD, Kinu i Argentinu. Ono što Brazil uvozi jesu tehnološki proizvodi kao što su telefoni, integrisana kola, automobili, auto delovi, rafinisana nafta, naftni gas i druga elektronska oprema. Zemlje iz kojih Brazil najviše uvozi jesu Kina, zemlje EU, SAD, Argentina i Japan.
Brazil je, takođe, atraktivna turistička destinacija u svetu (a bez premca u Latinskoj Americi) i kao takva privlači milione turista iz čitavog sveta. Najposećeniji grad Brazila je svakako Rio de Žaneiro ili prevedeno sa portugalskog Januarska reka (pogotovo tokom OI održanih 2016. godine). Tokom 2016. Brazil je posetilo preko 6,5 miliona ljudi, što je za skoro 5% više nego 2015. godine. Tako je Brazil, najviše zahvaljujući OI, zaradio preko 6 milijardi USD tokom 2016. godine.
Svakako, ovome treba dodati i druge manifestacije u Brazilu kao što je to tradicionalni karneval u Riu koji svakog februara privuče stotine hiljada ljudi iz čitavog sveta. To u brazilsku ekonomiju upumpava na stotine miliona evra svake godine i nema sumnje da turizam predstavlja jedan veoma značajan zamajac za brazilsku privredu i ekonomiju u celini.
Odnosi Brazila i Srbije
Odnosi između Brazila i Srbije su tradicionalno dobri, prijateljski i sa međusobnim poštovanjem. Zvanični diplomatski odnosi su uspostavljeni 1938. godine, što znači da će se sledeće godine obeležiti jubilej od 80 godina.
Intenziviranje odnosa sa Brazilom počinje nakon 2008. godine. Zvanična Brazilija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. države Kosovo čime je Brazil istakao jedan načelan, principijelan stav u skladu sa poštovanjem celovitosti jedne države. Na bazi takvog stava počeli su da se grade intenzivni diplomatski odnosi sa ciljem da Brazil i dalje zadrži taj stav. Imati ovakvog saveznika u međunarodnoj areni je veoma važna stvar za odbranu nacionalnih interesa. To vrlo dobro zna i zvanični Beograd.
Usledile su i prve posete. Vuk Jeremić, tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije je posetio Brazil marta 2008. u sklopu diplomatske ofanzive naše zemlje da se spreči dalje priznavanje tzv. nepriznate države Kosovo. Tadašnji šef brazilske diplomatije Sels Amorim, je juna 2010. uzvratio posetu, što je bio prvi put da neki brazilski ministar poseti Srbiju.
Ministri Jeremić i Amorim su tom prilikom u Beogradu potpisali dva sporazuma, o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše i o ukidanju viza za građane Brazila i Srbije, kao i memorandum o razumevanju između dve zemlje o političkim konsultacijama na različitim nivoima saradnje. Ministar Amorim je tada naglasio da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja sa kojom Brazil ima potpisan Memorandum o saradnji. Vuk Jeremić je još jednom bio u poseti Brazilu 2012. godine, a iste te godine je, na poziv Dilme Rusef, tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, prisustvovao međunarodnoj konferenciji UN o održivom razvoju u Riu de Žaneiru. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je prisustvovao inauguraciji Dilme Rusef 1. januara 2011.
Poslednji bilateralni susret predstavnika dve zemlje desio se ove 2017. godine. Poslanička grupa prijateljstva sa Brazilom sastala se, 19. jula 2017. godine, sa senatorom Federalnog senata Nacionalnog kongresa Brazila Eliom Žozeom da Silva Limom. U pratnji senatora bili su ambasador Savezne Republike Brazil Nj. E. Izabel Kristina de Azavedo Hejvert, prvi sekretar Ambasade Aleksandre Lima, službenik trgovinskog odeljenja Ambasade Ljubomir Orlović. Na ovom sastanku je još jednom naglašeno prijateljstvo Srbije i Brazila.
Brazil je bio jedna od retkih zemalja čije su ambasade u Beogradu ostale otvorene i tokom NATO bombardovanja 1999. godine, što je svakako bio dokaz solidarnosti prema srpskom narodu i podrške principu neintervencije i suvereniteta.
Brazil je podržao inicijativu koju je Srbija pokrenula pred Generalnom skupštinom UN kojom je tražila savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti odluke privremenih institucija samouprave u Prištini. Kao nestalni član Saveta bezbednosti Brazil je podržao inicijativu Srbije za pokretanje istrage o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji.
Brazil je još jednom pokazao svoju prijateljsku nastrojenost tako što je jula 2015. godine glasao protiv prijema tzv. države Kosovo u UNESKO čime je pomogao da južna srpska pokrajina ne dobije članstvo u ovoj izuzetno važnoj organizaciji. Brazil je bio jedna od 50 država koje su bile na strani pravde i međunarodnog prava.
Što se tiče ekonomskih odnosa, u 2016. godini zabeležen je izvoz u vrednosti od 9,4 miliona USD i uvoz u vrednosti od 86,2 miliona USD. U periodu od januara do oktobra 2015. izvoz je iznosio 5,96 miliona USD, a uvoz 68 miliona USD. Godine 2014. realizovan je izvoz u vrednosti od 9,9 miliona USD, a uvoz 101,5 miliona USD. U 2013. godini trgovinsku razmenu činio je izvoz u vrednosti od 25,8 miliona i uvoz u vrednosti od 75,2 miliona evra. (Podaci sa sajta Ministarstva spoljinih poslova Republike Srbije, od 7. septembra 2017. godine).
Treba reći i to da su odnosi u svim drugim sferama života između ove dve zemlje prijateljski i srdačni. Status velike zvezde, ako ne i idola mnogih brazilskih navijača ima i naš fudbaler Dejan Rambo Petković (u Brazilu od milošte Peći), bivši fudbaler Crvene zvezde. Rambo je u dalekom Brazilu ostavio neizbrisiv trag u dresu Flamenga ali i drugih brazilskih klubova poput Vaska da Game, Fluminensea, Santosa i Atletiko Mineira. Ovaj fudbalski globtroter je u Brazilu stekao gotovo status fudbalskog božanstva.
Takođe, pored njega poznati Srbi u Brazilu su još i Aleksandar Mandić, koji je bio brazilski Bil Gejts. Prvi je 1997. godine uveo internet u Brazilu i ostvario promet od 14 miliona dolara. Zatim, tu je Dušica Duda Janković, Srpkinja poreklom iz Jagodine, koja uživa status velike zvezde u Brazilu. Duda, poznatija u Južnoj Americi pod nadimkom Dijamant, dugo godina vlada u ženskom profesionalnom boksu i ultimat-fajtu.
Još jedna neraskidiva veza između Brazila i Srbije formirana je daleke 1969. godine. Leta te godine, FK Santos, za koji je igrao, mnogi će reći najbolji fudbaler svih vremena – Edson Arantes do Nasimento PELE, je krenuo na letnju evropsku turneju. U okviru te turneje Brazilci nisu zaobišli Jugoslaviju, koja je negovala sličan stil fudbala kao i Brazil (te smo zbog toga i prozvani „evropski Brazilci“).
Plan je bio da se odigraju utakmice sa čuvenom „velikom četvorkom“: Crvena zvezdom, Partizanom, Dinamom i Hajdukom. Međutim, sve to je poremetio Radnički iz Kragujevca. Naime, pogodilo se da su Brazilci došli u Beograd uoči meča Partizan- Radnički, i taj meč su i odgledali. Imali su šta da vide.
Radnički je na stadionu JNA, praktično „razbio“ domaći sastav rezultatom 4:1, i to će ostati jedna od najvećih pobeda Radničkog. Brazilci su bili u čudu. „Ko je ovaj tim?“, ,,Gde je taj Kragujevac“?, pitali su se Brazilci koji su tako rešili da umesto meča sa Partizanom, odigraju meč sa Radničkim u Kragujevcu. Najveći fudbalski meč ikada u Šumadiji, odigran je 15. septembra 1969. godine. Jedan od kurioziteta koji prate ovaj meč, bio je taj, da je dogovoreno da rezultat bude 3:3, ali su „naši“ lukavo dali i četvrti gol. Onda je usledila Peleova fudbalska samba, kada je predriblao čitavu postavu i golmana, i dao gol, te tako spasao dvostrukog svetskog prvaka od sigurnog poraza. Tako je završena jedna od najzanimljivijih fudbalskih priča u Srbiji.
Većina naših ljudi u Brazilu danas živi u Sao Paulu, dok u ostalim mestima ima malo Srba. Aktuelni ambasador Brazila u Srbiji je Nj. E. Izabel Kristina de Azavedo Hejvert, a aktuelni ambasador Srbije u Brazilu je Nj. E. Veljko Lazić.
Pročitajte više o srodnoj temi.
