Prvi put kada sam sela u gluvu sobu u kojoj se snimaju radio emisije i kada sam probala velike slušalice koje su jako stezale, približila sam se mikrofonu sa filterom i osetila strah. Tremu. Gubljenje daha. Anksioznost. Zašto? Ne, nisam kukavica, samo sam shvatila svoju odgovornost – znala sam da će neko slušati svaku reč koju budem izgovorila.
„Dvaput meri, jednom seci“ ili razmisli dobro pre nego što nešto kažeš, samo su neke od poznatih izreka. Koliko je dugo potrebno da razmišljaš pre nego što kažeš nešto? I šta se dogodi ako dva puta različito izmeriš? Da li ove izreke važe ako si novinar?
Prema navodima Reportera bez granica, u 2019. godini, u svetu je ubijeno 49 novinara, a više od polovine tog broja je nestalo .Najviše novinara i medijskih profesionalaca ubijeno je u Siriji (10), Meksiku (10), zatim Avganistanu (5), Pakistanu (4) i Somaliji (3).
Fotoreporterka Linda Tirado izgubila je oko nakon što su policajci na protestu u Mineapolisu ispalili gumeni metak na nju.
Novinar Si-En-En-a (CNN) Omar Himenez i njegova ekipa privedeni su pre nekoliko dana tokom javljanja uživo na mestu protesta zbog nesrećne pogibije Afroamerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu. Za razliku od tamnoputog latinoameričkog reportera, koji je nakon reakcije guvernera Minesote sat vremena kasnije pušten iz pritvora, njegovog kolegu, inače belca, Džoša Kembela, policija nije privela. Kako se navodi na sajtu Si-En-En-a, Kembel, koji je takođe izveštavao o nemirima u Mineapolisu, nalazio se nedaleko od uhapšenog Omara ali prema njemu se policija ponašala „bitno drugačije“.
Ovo nije jedini slučaj hapšenja novinara od početka ove godine. I u Srbiji smo imali hapšenje novinarke zbog informacija koje je iznela u toku vanrednog stanja prouzrokovanog koronavirusom. Niti je ovo prvi put da se novinari susreću sa cenzurom, da ostaju bez odgovora na pitanja ili da zbog nekih odgovora ili pitanja budu kažnjeni.
Jedno od novinarskih pravila kaže da treba izveštavati u interesu javnosti. Postavlja se pitanje: Šta to javnost interesuje? Koje informacije treba pružiti i gde je granica pristojnosti?
Primer redakcija koje najave svoje goste, a onda obaveste javnost (publika, čitaoci, gledaoci, slušaoci) da može da postavlja pitanja gostu putem društvenih mreža, samo je lakši put da javnost bude uključena u proces dobijanja informacija koje je interesuju. Publika tim putem preuzima ulogu novinara.
Kažu da je država slobodna onoliko koliko su mediji u njoj slobodni. Ako kao novinar imate pravo da postavite pitanje i dobijete odgovor na isti, onda je sloboda za vas i sagovornika uobičajena stvar. Ukoliko se, nakon što pomislite da izgovorite nešto, ugrizete se za jezik ili vam sagovornik kaže da pređete na drugo pitanje, onda ste u problemu. Kao novinar, snosite odgovornost da javnosti saopštite sve što je interesuje, da u njihovo ime postavite pitanje, borite se za istinu, da prikažete sve ono što oni žele da vide, čuju ili pročitaju a nisu u prilici da budu na tom mestu na kojem ste vi.
Događaji u Mineapolisu, nažalost, nisu retkost. Novinari zarad slobode medija, ugrožavaju slobodu pojedinca, ondosno svoju slobodu. Kako bi izvestili javnost, rizikuju da dobiju kritike, da budu uskraćeni za odgovor ili da im se oduzme sloboda zbog izgovorenih reči. Zato postoji medijska etika koju mali broj ljudi razume, a neki ne znaju ni da postoji iako su pripadnici medijske sfere. Kada se novinar nađe na mestu događaja i treba da postavi pitanje, vremena za razmišljanje o posledicama je malo, a odmeravanja dvaput gotovo da i nema – sve je pitanje trenutka.
Novinarstvo nije izgubilo smisao i nikada ga neće izgubiti. Informacije su blago današnjice. Perikle je rekao da tajna slobode počiva u hrabrosti. Logičkim zaključivanjem na ovom primeru, to znači: Ako si hrabar kao novinar i suočiš se sa svim preprekama, dobićeš slobodu.
Da li je tako?
Autorka: Katarina Pantelić, članica Centra za međunarodnu javnu politiku
Naslovna fotografija: CNN
Više o sličnoj temi pročitajte ovde.
