Profesor dr Dejan Jović, redovni profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu i gostujući profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu proleća 2019. godine dolazi u žižu interesovanja kao jedan od kandidata na listi Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) predvođene Miloradom Pupovcem koja prvi put izlazi na izbore za Evropski parlament.
Nekadašnji savetnik bivšeg predsednika Hrvatske Ive Josipovića se nakon nekoliko godina pauze ponovo vraća na političku scenu s ciljem da, ovoga puta, postane i poslanik u Evropskom parlamentu. U razgovoru za CMJP on otkriva svoje motive povratka u politiku, kako je nastala saradnja sa predsednikom Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj, i šta očekuje od predstojećih evropskih izbora.
U diskursu koji je zastupljen u društvu smatra se da teorija i praksa obično ne idu zajedno. Vi ste dokaz da je to ipak moguće. Nakon saradnje sa gospodinom Josipovićem, ponovo ste na terenu prakse. Šta je bio motiv da se posle pet godina ponovo uključite u politiku?
Nisam nikada bežao od javnog angažmana. Kao profesor sam se u javnosti zalagao za određene društvene vrednosti, a i predlagao i tražio promenu politike Evropske unije prema pitanju proširenja na Zapadni Balkan. Mislim da je pogrešno da se profesori i drugi intelektualci zatvaraju u neke uske krugove i da pričaju samo jedni sa drugima. Smatram da smo odgovorni za stanje u društvu i da treba da pridonesemo koliko možemo da se ono popravi. Zato nas poreski obveznici i plaćaju. Motivisan sam zabrinutošću za Evropsku uniju, kao i za stanje u pojedinim zemljama kandidatima. Ako se Evropska unija ne osmeli da što pre primi te zemlje u članstvo, one će nazadovati. Njihov će suverenitet biti sve manji, jer će se na Zapadnom Balkanu pojaviti drugi akteri: SAD koji je već tu, Kina koja se pojavljuje sve snažnije, Rusija i Turska. Sve su te zemlje manje liberalne od sadašnje Evropske unije.
Evropa ima mnogo mana, ali je i dalje – što se mene tiče – najpoželjniji prostor za život. Treba je sačuvati i u njoj povećati a ne smanjivati prava građana, i posebno prava manjina. Zato sam odlučio da se kandidujem za člana Evropskog parlamenta. Drugi je razlog u tome što mi je stalo do evropskog karaktera Hrvatske. Ne može se biti Evropljanin samo u Briselu. Potrebno je i da se kod kuće pokaže da zemlja poštuje evropske vrednosti kao što su zaštita i promovisanje prava manjina, kritičkog duha u javnom prostoru i ravnopravnosti većinskog naroda i malih zajednica.
Široj javnosti je interesantno kako ste Vi kao bivši savetnik gospodina Josipovića danas kandidat za Evropski parlament ispred Samostalne demokratske srpske stranke gospodina Milorada Pupovca. Kako je nastala ova saradnja?
Dugo poznajem i veoma cenim Milorada Pupovca. On je jedinstvena pojava u hrvatskoj politici. Bori se sa vetrenjačama i ne odustaje. Uporno pokušava da pomiri Srbe i Hrvate, a ta politika nije popularna ni u Hrvatskoj ni u Srbiji. Zbog toga je izložen kampanji ocrnjivanja, kojoj sam i sam bio izložen dok sam bio savetnik predsednika Josipovića, pa i nakon toga. To je jednostavno sudbina onih koji žele promene koje nisu popularne iako bi bile veoma korisne. Pojavio sam se upravo na toj listi iz solidarnosti prema tom upornom pokušaju transformacije hrvatskog društva. Takođe, smatrao sam da je važno da ohrabrimo Srbe u Hrvatskoj i druge stigmatizovane male zajednice, da se i oni uključe u društveni i politički život.
Srbi u Hrvatskoj se namerno prikazuju kao teret, kao ljudi koji dolaze samo da umru u Hrvatskoj, kao oni koji samo traže pomoć od države, koji nisu konstruktivni itd. Istina je drukčija. Na našoj listi za izbore ima mnogo mlađih ljudi, sposobnih i obrazovanih, kao što ih ima i u samoj populaciji Srba u Hrvatskoj. Ali, mnogi se plaše da u javnosti govore o svojim problemima i da slobodno izraze svoj identitet. Hrvatska će biti srećna i slobodna zemlja tek kad svako u njoj bude bez straha od posledica mogao da kaže ko je i šta je, šta misli i oseća – naravno, pod uslovom da to želi. Moj angažman na ovoj listi ima i taj emancipacijski karakter, kao što će ga imati i kampanja naše liste na ovim izborima. Ovi izbori su test evropskog karaktera Hrvatske, jer će se videti da li su oni na desnici koji govore o „Evropi nacija“ spremni da isti princip primene u Hrvatskoj. I da li su oni na levici koje govore o jednakosti i ravnopravnosti spremni da tolerišu, npr. ćirilicu.
Da li smatrate da će trenutna klima više pogodovati mladoj i rodno ravnopravnoj listi SDSS na predstojećim izborima?
Teško je odgovoriti na ovo pitanje. Još uvek se borimo za ravnopravnost i protiv predrasuda. Još uvek su snažne antisrpske snage u Hrvatskoj, koje ne dozvoljavaju da se završi rat iz devedesetih i koje smatraju da Hrvatska neće biti suverena sve dok ijedan Srbin živi u njoj. Ali, nadamo se da sazreva svest o pogubnosti takvih totalitarnih ideologija. Srbi koji sada žive u Hrvatskoj znaju da je rešenje u savezništvu sa demokratskim i liberalnim, antinacionalističkim Hrvatima, kojih ima mnogo. Zato smo izašli na izbore na kojima za nas može glasati svako, bez obzira na nacionalnost. Tražimo glasove i Srba i Hrvata, i Bošnjaka i svih ostalih građana. I onih koji se ne žele ili ne mogu izjasniti kao pripadnici ijednog naroda. I onih koji imaju, kao ja, dvojni nacionalni identitet: srpski i hrvatski. Tražimo podršku svih koji osećaju da nam treba više slobode i više pravde. Svih koji veruju da je moguća integracija koja nije ujedno i asimilacija. Više od toga ne možemo – pa šta bude.
Ukoliko pogledamo trenutni medijski odnos u Hrvatskoj prema SDSS-u kao i stavovima koje zastupate, da li se možda više uzdate na glasove iz dijaspore?
Kao što sam rekao, želimo glasove svih koji mogu glasati, a to znači onih hrvatskih državljana koji žive izvan Hrvatske. Prirodno je da SDSS očekuje i nada se da će nas podržati hrvatski državljani srpske narodnosti koji žive u drugih zemljama. Kad tražimo njihovu podršku imam na umu da i oni, ako im je stalo do toga kakva je Evropa i kakva je Hrvatska, treba da se angažuju koliko mogu. Hrvatska je i njihova zemlja, i oni to znaju: i emotivno i interesno i po pravima i obavezama koje imaju kao njeni državljani. Smatramo da bi glasanjem na ovim izborima učinili važan korak da utiču i na svoju budućnost. Nije svejedno da li će iz Hrvatske u Evropski parlament biti izabrani oni koji govore i rade protiv Srba ili oni koji razumeju probleme Srba i žele da ih umanje i reše. Od karaktera Hrvatske i karaktera Evrope zavisi u velikoj meri da li će biti moguće postići neki napredak kad se radi o rešavanju i njihovih problema, koji nisu mali.
Bregzit je sigurno jedan od najbitnijih događaja u 21. veku. Kako će se izlazak Velike Britanije iz Evropske unije odraziti na zemlje kandidate?
Bregzit nam pokazuje šta nacionalističke iluzije mogu uraditi naciji u kojoj pobede. Oni koji su zagovarali Bregzit očekivali su da je to početak kraja Evropske unije, da će i drugi krenuti tim smerom. Ali, desilo se obratno: Evropska unija od 27 članica (bez Britanije) je danas jedinstvena po pitanju Bregzita, a Britanija je po tom pitanju duboko podeljena. Bregzit im se vratio kao bumerang. U tom smislu, Bregzit je upozorenje svim građanima Evrope, a ujedno i poziv da ostanu verni ideji evropskog zajedništva. Nadam se da će već i ovi izbori pokazati da je snaga radikalnog nacionalizma i izolacionizma posle Bregzita manja nego što je bila pre njega.
Ako Britanija ipak izađe iz EU, ona će hteti da igra samostalnu ulogu u regionu koji ona sama naziva „Evropa izvan Evropske unije“. Ona će postati takmac pre svega Rusiji u tom prostoru, i povećaće svoje bezbednosno prisustvo u regionu. Suočićemo se i sa novom situacijom u NATO-u, jer bi u tom slučaju tri najveće vojske tog saveza pripadale zemljama koje su kritične prema Evropskoj uniji: SAD-u, Britaniji i Turskoj. Zemlje kandidati će se naći u težem položaju. Nadam se da će Evropska unija to shvatiti na vreme i da će im ubrzo otvoriti vrata. Ako to ne uradi, sama će biti odgovorna za posledice.
Kakav je Vaš stav o projektu „Evropa u više brzina“?
Želim jednu i jedinstvenu Evropu, u kojoj će se razlike između centra i periferije smanjivati, a ne povećavati. Međutim, spreman sam da prihvatim i „Evropu u više brzina“, pod uslovom da kandidati što pre uđu u Uniju. To znači da bi bilo bolje da umesto da dugo čekaju na članstvo u Uniji, te zemlje uđu a da se posle toga pred njih postave novi kriterijumi za ulazak u šengensku zonu i evrozonu, kako bi se nastavile reformisati. Danas je teško održati reformski potencijal novih članica baš zato što one smatraju da su ulaskom obezbedile više moći i da ne moraju više ništa da rade na reformama. Kada bismo im rekli: „uđite odmah ali za šengenski prostor treba da nastavite reforme“, to bi bilo mnogo bolje rešenje.
Kakvu ulogu ima Hrvatska u evropskim integracijama na Zapadnom Balkanu i da li Hrvatska i Slovenija danas više pomažu ili odmažu tom procesu?
Obe zemlje su mogle i morale učiniti više kako bi se okrenula nova stranica u našoj istoriji. Drago mi je da vidim da je slovenački predsednik Borut Pahor nedavno izjavio da je proširenje EU na Zapadni Balkan za njega prioritet. Šteta što je Slovenija ranije dugo blokirala Hrvatsku, i što i dalje povremeno najavljuje da će blokirati njen ulaz u šengenski prostor zbog nerazrešenog pitanja razgraničenja na moru. Isto je tako štetno kad Hrvatska danas ponekad usporava a ne ubrzava primanje drugih u EU, kao što smo videli već nekoliko puta u slučaju Srbije, a delimično i Bosne i Hercegovine.
Obema zemljama je u interesu da se na Balkanu ne stvaraju čvrsti hladnoratovski zidovi, nego da radimo na tome da napravimo Balkan bez granica u Evropi bez granica. Posebno je to u interesu Hrvatske koja ima vrlo dugu granicu sa zemljama tog regiona, a sve manje stanovnika. Voleo bih i da Slovenija ukloni žičanu ogradu na granici sa Hrvatskom. Ta je žilet-žica sramota ne samo za Sloveniju i Hrvatsku, nego za celu Evropu. To govorim i kao rođeni Samoborac, kao neko ko je rođen tek nekoliko kilometara od granice sa Slovenijom.
Jednom prilikom ste rekli da je Jugoslavija bila najbolje rešenje za male narode, međutim, da li isto važi i za Evropsku uniju? Da li su danas jače tendencije za samostalnije vođenje unutrašnje politike ili su zemlje ipak odredile da je Evropska unija „jedina igra u gradu“?
Male zemlje, a njih je danas mnogo više nego što ih je bilo kad je stvorena Jugoslavija, imaju prirodnu potrebu da sarađuju i da traže bezbednosne i političke strukture u kojima su bolje zaštićeni njihovi interesi. Dakle, Evropa je i dalje dobro rešenje za njih. Iluzija je da bi bile više suverene ako bi ostale izvan EU. Bile bi izloženije intervencijama moćnih aktera, kao što su SAD i drugi. Zato, uostalom, SAD, Rusija i Turska i nisu baš prijatelji Evropske unije i to se sve više vidi. Što se tiče drugog pitanja, EU nije jedina igra u gradu, ali je verovatno najbolja igra koju imamo u ovom momentu. Kritičan sam prema oklevanju koje EU pokazuje prema Zapadnom Balkanu, ali mislim da bi odustajanje od evropskog projekta bilo veoma štetno i opasno za te zemlje.
Najnovija istraživanja Eurobarometra s kraja 2018. godine pokazuju da raste procenat proevropski nastrojenih građana nasuprot evroskepticima. Verujete li da će se takav trend održati i do samih izbora i da li desnica može očekivati ozbiljan rezultat na njima?
Drago mi je da je tako. Mislim da je to posledica Bregzita koji je „otreznio“ mnoge. Očekujem da će antievropska i antiliberalna desnica biti nešto jača nego što je bila pre pet godina na prošlim izborima za Evropski parlament, ali ne i da ona postane vodeća snaga u Evropi. Nadam se da će se proevropska umerena desnica, levica i centar, zajednički odupirati radikalnoj desnici, kojoj je cilj obaranje prosvetiteljskih vrednosti na kojima je nastala ideja Evrope. Te tendencije su nam zajednički protivnik, pa se ljutim kad vidim da na levici napadaju liberale, ili kad vidim da na konzervativnoj proevropskoj desnici nema razumevanja za saradnju sa levicom. Moramo ujediniti snage protiv ksenofobnih, ekstremnih i radikalnih ideologija.
Po već pomenutim rezultatima Eurobarometra, građani Hrvatske se nalaze nešto ispod proseka EU po pitanju zadovoljstva Unijom. Koliko je ta činjenica otežavajuća za Vas i izbornu kampanju koja je u toku?
I kad je ulazila u EU, Hrvatska je bila prilično ravnodušna ako ne i skeptična prema EU, tako da me ne iznenađuje taj podatak. Ali ipak, kad uporedimo tu kritičnost prema Uniji ona nije veća od kritičnosti koju građani izražavaju prema sopstvenoj vladi i smeru u kojem ona vodi zemlju. Želimo animirati svojim programom i kandidatima one koji dosad nisu glasali, kao i one koji su nezadovoljni onima kojima su zadnji puta dali glas – najčešće onima na tradicionalnoj levici.
Na koji način planirate da zastupate interese stranke ispred koje ste se kandidovali? Koje su Vaše suštinske ideje koje ćete zastupati?
Pre svega nameravam zastupati interese građana, posebno svojih birača. Ovo su u suštini individualizovani izbori, u kojima građani mogu zaokružiti na glasačkom listiću ime osobe za koju glasaju, tako da mogu da izraze svoje preferencije i unutar liste. Zastupaću sve manjine, jer mislim da je manjinsko pitanje usko povezano sa pitanjem karaktera Evrope. Manjinama je posebno važno da iznad nacionalnih država postoji neka instanca koja može da zaštiti njihova prava ako su ona ugrožena kod kuće.
Već sam rekao da bih se, ako budem izabran, pridružio klubu evropskih socijalista i socijaldemokrata, jer se smatram liberalno i levo usmerenim, iako veoma otvorenim za saradnju sa demokratski orijentisanim političarima iz drugih opcija. Želim progresivnu, razumnu, pluralističku i pre svega miroljubivu Evropu, u kojoj će se razlike smanjivati. To su ideje koje ću zastupati. Dakle, jačanje svih institucija koje su tu da štite manjine i građane koji su nezaštićeni u svojim državama, ubrzani razvoj slabije razvijenih krajeva, suprotstavljanje nacionalističkim utopijama i iluzijama, te emancipacija Evrope od Amerike i drugih spoljašnjih aktera.
Izbori za Evropski parlament biće održani od 23. do 26. maja. S obzirom da Srbija nije članica Evropske unije njeni državljani nemaju pravo glasa na ovim izborima. Međutim, ukoliko srpski državljani poseduju dvojno državljanstvo (npr. mađarsko, hrvatsko itd.) oni bi mogli iskoristiti to svoje pravo i podržati one kandidate koji bi zastupali Srbiju i srpski narod u ovom telu Evropske unije. Ukoliko ste jedan od tih klikom na ovaj link možete saznati na koji način možete podržati kandidate srpskog porekla, između ostalog i profesora Jovića.
Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub/N1
Razgovor sa profesorom Dejanom Jovićem vodio je Danilo Savić, član Centra za međunarodnu javnu politiku.
