Film „Osvetnici: Rat beskraja“ samo je jedan od osamnaest filmova u Marvelovoj franšizi u poslednjih deset godina. Zaplet, učesnici kao i sam sukob su fiktivni ali poruka koju film šalje može se ogledati i u današnjem, realnom vremenu, a takođe i pronaći u nekim istorijskim događajima. Ovaj film predstavlja krunu Marvelovog desetogodišnjeg rada, te u njemu učestvuju maltene svi superheroji koji su se pojavljivali u toku franšize, a neki od njih su Iron Man, Thor, Captain America, Black Widow, Guardians of the Galaxy, i mnogi drugi.
Glavni zlikovac je Tanos, biće sa druge planete, za koga nikako ne možemo reći da je tipični zlikovac sa ludim ponašanjem, već ga možemo okarakterisati kao intelektualnog tiranina, a njegov strpljiv i neprimetan uspon ka moći možemo protumačiti i kao metaforu vezanu za predsednika Sjedninjenih Američkih Država – Donalda Trampa, i njegovu pobedu na predsedničkim izborima 2016. godine. I sam glumac Džoš Brolin koji tumači ulogu Tanosa, rekao je da zlikovac i Tramp dosta liče u sprovođenju svojih politika.
Sprovodeći svoj bes, Tanos želi da ubije nebrojeno mnogo ljudi; u proklamovanju svojih stavova on je nepopustljiv i, kako sam smatra, nepogrešiv. Određenu sličnost, naravno ne tako drastičnu kao u filmu, neki uočavaju kod Trampa i njegove želje za sprovođenjem politike „nulte tolerancije“ koja se odnosi na ilegalne migrante i podizanje zida na granici sa Meksikom, a najveća posledica ovoga jeste odvajanje dece od roditelja i unižavanje latinske populacije u SAD.
Marvelovi heroji su ti koji pokušavaju da spreče Tanosa da izvrši moderni holokaust, međutim pored sukoba koji heroji vode sa njim, postoji i sukob među herojima koji Tanos koristi kao veliku prednost. Samom razdoru između heroja bili smo svedoci u prethodnim Marvelovim filmovima, a pogotovo u filmu „Kapetan Amerika: Građanski rat“, no kako je to i očekivano heroji se ipak ujedinjuju i prevazilaze sitne međusobne razlike zarad većeg dobra.
Da li je u filmu, kao kod nekih teoretičara, sukob definisan kao osnova društvenog razvoja? Za Tanosa, glavnog negativca, to svakako možemo tako da protumačimo, on jeste destruktivan ali smatra da će se to kasnije ispostaviti kao korisno. Nakon propasti njegove planete, dolazi do ideje da je univerzum prenaseljen i da to treba ispraviti, i to tako što bi izbrisao pola živog sveta u njemu. Njegovo shvatanje možemo pripisati kako intervencionizmu, tako i utilitarizmu.
Tanosovu utilitarnu perspektivu možemo povezati sa teorijama filozofa Džeremija Bentama i Džona Stjuarta Mila, koje kažu da cilj treba da bude ono što je najbolje za društvo celokupno. Dobrobit svih, a ne pojedinca i individue je primarna moralna okolnost. Za ostvarenje svojih interesa on koristi i emocionalno obojene nagone i impulse. Kako bi ostvario svoj veliki plan žrtvuje jednog od heroja, Gamoru, devojku koju je odgajao kao svoju ćerku. Tu vidimo filozofsko shvatanje da jedan žrtvovani život ne predstavlja štetu naspram dobrobiti mnogih. Kod antiheroja i zlikovaca spremnost da ubiju one koje vole je dosta izražena, dok je kod heroja nema uopšte.
Nasuprot jednom utilitaristi imamo superheroje koji se vode filozofijom Imanuela Kanta, a među njima najviše se ističe Kapetan Amerika. Gledano kroz ontološku perspektivu i Kantov moralni zakon, čovek kao pojedinac je taj koji je odgovoran kako za sebe tako i za čitav svet, a ta odgovornost krije se zapravo u ideji o večnоm miru. Superheroji, čini se vođeni ovom Kantovom teorijom, ni u jednom trenutku ne žele da žrtvuju pojedinca a kamoli više ljudskih života.
Spasavanje života kod njih je važnije čak i od sprečavanja loših likova, te neretko zato i neuspevaju iz prvih pokušaja da dođu da glavnog cilja. Baš tako i u samom filmu Kapetan Amerika ne dopušta da strada Vizija, takođe jedan od superheroja kod koga se nalazi poslednji kamen potreban Tanosu da izvrši svoj plan. Iako je možda baš na taj način moglo da mu se stane na put za sva vremena i ne dođe do žrtve mnogih ljudi koji su se borili u sukobu suprotstavljenih strana, vojnika Vakande i Tanosovih sledbenika.
Tanosov plan je možda primer čistog utilitariste, poprilično surov, ali ipak, ako na trenutak bar dopustimo sebi da budemo okrutni, onda je taj plan i koristan. Zbog toga, a i na osnovu svega do sad priloženog, ovaj film možemo povezati na osnovu dve činjenice sa istorijskim konfliktom, koji je baš kao i u filmu zahvatio ceo svet, a to je Drugi svetski rat.
Nadovezujući se na prethodne pasuse, prva činjenica koja spaja Drugi svetski rat i film bila bi ekonomska. Nakon rata, u Americi, Evropi i Japanu mogao se primetiti period jačanja industrije, obnove, napretka ili, jednostavnije rečeno, period održivog ekonomskog rasta.
Tako se zaključuje i uočava povezanost: ukoliko bi Tanos pobedio i ostvario svoj plan da sa lica zemlje izbriše polovinu populacije, nakon pretrpljenog šoka i oporavka ljudi zbog gubitka voljenih, ali i materijalnog gubitka, nastupio bi period održivog ekonomskog rasta. Ljudi bi imali pristup resursima u duploj količini, naredne generacije bi odrastale sigurne u svoju budućnost i blagostanje.
Druga povezanost ogleda se u već pomenutom holokaustu, u ovom slučaju neselektivnom genocidu nad celim univerzumom, kao i podanicima koji bespogovorno slede Tanosa u destruktivnom cilju, baš kao Hitlera u Drugom svetskom ratu. Međutim onda se postavlja pitanje, šta kad ili ako opet dođe do takozvane prenaseljenosti planete, ili kako to već Tanos gleda celog univerzuma – da li će se on tada opet vratiti da ponese „laskavu“ titulu zlikovca i zbriše polovinu populacije, kako bi opet nastupilo blagostanje.
Ono što je kod filma „Osvetnici“ najzanimljivije je što do kraja, do poslednjeg trenutka nema preokreta, već samo neuspeh za superheroje. Ipak, u nastavaku filma iz 2019. godine, svakako možemo očekivati poraz zlikovaca, a trijumf superheroja, takozvani „hepi end“ (happy end), pa možemo reći da je njihovo retroaktivno žrtvovanje opravdano. U filmu možda na trenutak čovek kao pojedinac i to da je njemu i njegovom spasenju sve podređeno gubi glavnu ulogu, za razliku od prethodnih filmova u franšizi, jer ovde, kao što smo rekli, individua nema bitniji značaj za „veliki plan“.
Ali opet, sa druge strane prikazuje kako je baš tom pojedincu, toj individui dovoljno da učini jedan mali korak koji će pokrenuti druge pojedince, kao takozvani „efekat leptira“, i na taj način svako od njih će biti heroj.
_____________________________________________________________________
LITERATURA:
1. Marita Brčić, Izvori liberalnog mišljenja u filozofiji Imanuela Kanta, Sveučilište u Splitu, Filozofski fakultet 2006. godine
2. Goran Tepšić, Nemanja Džuverović, Teorija rešavanja sukoba: Osnovni koncepti i paradigme, Beograd, Fakultet političkih nauka, 2011. godine
3. Film Avengers: Infinity war, Anthony Russo i Joe Russo, 2018. godina
4. Film Captain America: Civil war, Anthony Russo i Joe Russo, 2016. godina
5. „Avengers star Josh Brolin explains how Trump is similar to his ‘Infinity War’ villain Thanos“, Business Insider UK, pristupljeno 25. oktobra 2018.
6. Eric Kohn, Jamie Righetti i David Ehrlich, „Avengers: Infinity War: Is Marvel’s Blockbuster a Reflection of Our Time or Mindless Drivel“, IndieWire, pristupljeno 25. oktobra 2018.
Autorka: Zorana Koprivica, članica Centra za međunarodnu javnu politiku
Naslovna fotografija: Jesse Grant/Getty Images for Disney
