Ketil Otersen, UNODC: „Širenje Programa kontrole kontejnera na Z. Balkanu bilo bi veoma korisno“

Gospodin Ketil Otersen (Ketil Ottersen) iz UNODC-a (Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal) u ekskluzivnom intervjuu za CMJP podelio je svoja mišljenja o UNODC-WCO Programu kontrole kontejnera (Container Control Program – CCP) i govorio o misiji CCP-a, trenutnom stanju sigurnosti lanaca snabdevanja, kontroli granica u zemljama Zapadnog Balkana, aktivnostima CCP-a u našem regionu, kao i o tome kako vidi budućnost Programa.

Poštovani gospodine Otersen, puno Vam hvala na prilici da razgovaramo. Možete li nam za početak reći nešto o Vašoj karijeri i o Vašim sadašnjim dužnostima u Kancelariji Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal?

Moja karijera je zapravo počela u norveškoj carinskoj službi za koju sam počeo da radim sa 19 godina. Moglo bi se reći da je od tada počeo moj uspon u administraciji. Onda sam, pre oko 15 godina, u UNODC-u video otvorenu poziciju za višeg programskog koordinatora, prijavio se i dobio posao. Sada vodim program nazvan UNODC-WCO Program kontrole kontejnera pri Kancelariji Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal.

Kada i kako je pokrenut Program kontrole kontejnera (CCP)?

Izrada programskog dokumenta je dugotrajan proces. Sve je zapravo počelo nakon 11. septembra 2001. godine (kada se odigrao teroristički napad u Njuroku, prim. CMJP) . Neposredno nakon ovog datuma, američka Služba za carinsku i graničnu zaštitu pokrenula je Inicijativu za bezbednost kontejnera (Container Security Initiative), ali se ona fokusirala samo na kontejnere sa odredištem u SAD. Svetska carinska organizacija (WCO) i UNODC su tada shvatili da kontejneri koji se kreću širom sveta treba takođe da budu pregledani i podvrgnuti određenim procedurama u potrazi za nelegalnom robom. Verujem da je to bio glavni faktor koji je označio „rani“ početak Programa. Razvijanje dokumenata trajalo je oko 2 do 3 godine, a onda smo 2004. pokrenuli prve aktivnosti za Program kontrole kontejnera (CCP).

Spomenuli ste činjenicu da se radi o programu na globalnom nivou. Možete li nam dati uvid u misiju CCP-a i njenu ulogu u olakšavanju sigurnosti lanaca snabdevanja i trgovine širom sveta?

Glavni fokus CCP-a je na pomoći državama članicama da poboljšaju svoje sisteme upravljanja granicama i kontrolu kontejnera. Pratimo teretne kontejnere i pokušavamo da obučimo lokalne službenike i izgradimo njihov kapacitet kako bi oni unapredili profesionalizam u upravljanju granicama. Primetili smo da najčešće zaustavljamo mnoge kontejnere sa drogom, ali takođe i one sa falsifikovanom robom, kao što su falsifikovane tablete (lekovi koji ne ispunjavaju zahtevane standarde). Naš rad ne služi samo za sprečavanje trgovine drogom i drugom nezakonitom robom, već i omogućava legitimnu trgovinu i zaštitu državnog prihoda, što je veoma važno za države članice i presudno za njihov razvoj.

Kako funkcioniše finansiranje? Možete li da podelite sa nama bilo kakve detalje o načinu na koji se Program finansira?

Ovo je verovatno bio element kojim sam se najviše iznenadio prilikom ulaska u UN. CCP je organizacija koju finansiraju donatori. To znači da nemamo redovan budžet. Umesto toga, imamo donatore koji podržavaju naš rad. Prvog dana u kancelariji mi je rečeno da moram da prikupim sredstva za svoju platu i naše aktivnosti. Srećom, UNODC ima dugu istoriju saradnje sa mnogim našim glavnim donatorima, pa smo imali sreće da raspolažemo solidnim sredstvima od samog početka. Danas naš ukupni budžet iznosi oko 100 miliona dolara, pa bih rekao da smo prilično uspešni u prikupljanju sredstava.

Recite nam nešto o partnerstvu UNODC-a i WCO-a u kontekstu CCP-a? Kako to partnerstvo funkcioniše u ostvarivanju ciljeva Programa?

WCO je nešto što biste mogli uporediti sa Interpolom za carinu na globalnom nivou. To je tehnička agencija koja sarađuje sa svim carinskim službama širom sveta i u vezi carinskih pitanja, uključujući upravljanje granicama i graničnu kontrolu. Ona je, dakle, carinska organizacija. Za nas je veoma važno da imamo jednu ovakvu agenciju koja radi sa nama i pruža nam neophodnu tehničku ekspertizu koju mi koristimo i na osnovu koje kreiramo svoju obuku. Kada sam počeo da radim ovde, nismo imali nijednog stalno zaposlenog trenera. U to vreme smo zavisili od mnogo različitih carinskih uprava koje su nam obezbeđivale trenere. Holandija, Velika Britanija, Belgija i Nemačka su nam, primera radi, omogućile carinske stručnjake i besplatno organizovale obuku za nas. Ali vremenom smo postali svesni da su nam potrebni treneri sa punim radnim vremenom. Danas nam nekoliko carinskih uprava obezbeđuju tehničke trenere, a mi imamo oko 15 stalno zaposlenih trenera u okviru Programa.

Koje vrste obuka i/ili drugih aktivnosti Program organizuje sa zemljama kako bi se poboljšala i održala sigurnost lanaca snabdevanja?

U ovom trenutku imamo mnoštvo trening radionica. Međutim, u osnovi našeg obuke nalazi se ono što nazivamo pristupom „puzanje-hodanje-trčanje“ (crawl-walk-run approach) Započinjemo sa osnovnom obukom za zemlje u kojima radimo. Pokazujemo im dostavnice i druge komercijalne dokumente kako bi se obučili kako da gledaju na ove informacije sa dozom sumnje. Pored toga, obučavamo ih za korišćenje otvorenih izvora informacija, a u određenim slučajevima i kako da postupaju sa informacijama iz carinske deklaracije. Kada dostignu viši, profesionalni nivo, dodaju se elementi povezani sa tehnikama istrage i ispitivanja. U zavisnosti od mandata jedinice, organizujemo različite specijalizovane obuke o uobičajenim temama vezanim za carine, kao što su strateška trgovina, opasni otpad, ribarski kriminal i zločini povezani sa kulturnim dobrima.

Poznata je činjenica da je CPP prisutan i da je pokrenuo stvaranje lučkih kontrolnih jedinica (Port Control Units – PCUs) u regionu Zapadnog Balkana koji nas, naravno, najviše zanima. Možete li nam reći nešto o trenutnom statusu CCP-a i dosadašnjim aktivnostima u zemljama regiona?

Da, prisutni smo na Zapadnom Balkanu. Do sada smo uglavnom sarađivali sa Albanijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Imamo kontrolne jedinice u luci Bar u Crnoj Gori i Draču u Albaniji. Pored toga, imamo jednu kontrolnu jedinicu na kopnenom graničnom prelazu Bijača, između Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Trenutno započinjemo neke aktivnosti na granici između Albanije i Kosova*. Štaviše, takođe sarađujemo sa Evropskom unijom kao donatorom na povećanju aktivnosti i u Albaniji i u Bosni i Hercegovini, gde započinjemo neke nove projekte sledeće godine.

Da li je CCP zabeležio određeno poboljšanje u pogledu upravljanja granicama, upraljavanja rizicima i sigurnosti  trgovinskih lanaca snabdevanja na Zapadnom Balkanu?

Moram da napomenem da smo imali mnogo dobrih rezultata u luci Drač u Albaniji. Trenutno iniciramo aktivnosti na aerodromu u Tirani. Takođe smo imali dobre rezultate u luci Bar u Crnoj Gori, kao i na pomenutom graničnom prelazu Bijača između Hrvatske i BiH.

Kako vidite budućnost Programa u regionu? Da li verujete da postoji mogućnost da se poveća angažman CCP-a u jugoistočnoj Evropi i možda proširi na nove zemlje u regionu?

Sada se širimo na aerodrom u Sarajevu, ali takođe i prema kopnenom graničnom prelazu Bosanska Gradiška u severnom delu Bosne (verovatno je mislio na mesto granični prelaz Gradiška, prim. prev.) Očigledno je da će CCP prilično proširiti svoje aktivnosti u regionu. Po mom mišljenju, širenje našeg Programa u regionu jugoistočne Evrope bilo bi veoma korisno.

* Centar za međunarodnu javnu politiku smatra da su Kosovo i Metohija, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, sastavni deo Republike Srbije

Razgovor na engleskom jeziku vodio Bojan Totić

Preveli Bojan Totić i Miloš Pavković

Izvor CMJP