Dragi pratioci, znamo da vam je izuzetno teško da čitav dan provodite u kući pa smo vam, dok je na snazi vanredno stanje, pripremili izvanrednu (naglasićemo – subjektivnu) listu 10 najboljih političkih filmova i pet najboljih serija koje vam mogu pomoći da lakše prebrodite samoizolaciju. Uz pravi film ili seriju ona ne mora biti dosadna!
Neka od dole navedenih ostvarenja su biografije najznačajnijih političkih ličnosti, neke priče su bazirane na istinitim događajima, dok su druge proizvod čiste fikcije koja je na momente stvarnija od surove realnosti. Bez obzira na vaše preferencije, verujemo da ćete uspeti da za sebe odaberete nešto što će vam privući pažnju. Uzmite kokice, zavalite se u fotelju i uživajte.
Trinaest dana (Thirteen Days)
Ako bi postojao glumac za koga bi bile rezervisane sve uloge vezane za život i delo Džona F. Kenedija, onda bi to definitivno bio Kevin Kostner. Filmski gorostas i šmeker bez presedana nakon svog kultnog ostvarenja JFK iz 1991. godine (eto još jedne preporuke) ovog puta igra Keneta O’Donela, specijalnog savetnika i bliskog prijatelja predsednika Kenedija, dok samog predsednika igra Brus Grinvud.
Reditelju od nas kapa dole jer je uspeo u nimalo lakom zadatku da Kubansku krizu iz 1962. godine i sve ono što je nju pratilo smesti u dva i po sata kvalitetnog filmskog materijala. Koliki je izazov predstavljala Kubanska raketna kriza za administraciju novoizabranog američkog predsednika Džona F. Kenedija, kako su izledali sati i minuti unutar Bele kuće za vreme dok se cela planeta spremala za nuklearni rat i koliko je čovečanstvo imalo sreće što su lideri SAD i SSSR u to vreme bili upravo Džon F. Kenedi i Nikita Hruščov a ne neki drugi – pianja su na koja odgovore možete dobiti, ukoliko pogledate ovaj film.
Zbogom, Lenjine (Good Bye Lenin)
Radnja filma smeštena je u Istočnom Berlinu neposredno pre i nakon rušenja Belinskog zida, i vrti se oko mladića Aleksa Kernera koji pokušava na sve načine da sačuva i izoluje svoju bolesnu majku od tektonskih političkih promena koje su te 1989. godine zahvatile Istočnu Nemačku. Film, na primeru jedne porodice, prikazuje kroz kakve radikalne promene su prošli obični ljudi u Istočnoj Nemačkoj u samo nekoliko dana i kolika je u stvari bila psihološka razlika među pripadnicima jednog naroda koji je skoro pola veka živeo u dva različita sistema.
Priča je inače zasnovana na svedočenjima o poslednjim godinama Lenjinovog života koje su protekle u strogo kontrolisanim uslovima kreiranim od strane najužeg partijskog rukovodstva. Tokom ovog perioda, usled činjenice da je prekomerno uzbuđenje kod bolesnog Lenjina moglo da prouzrokuje zdravstvene probleme, Staljin je lično birao informacije koje su mogle da dopru do vrhovnog vođe SSSR.
Ratom protiv istine (Wag the Dog)
Nakon što je nekoliko dana pre izbora bio uhvaćen u seksualnom skandalu sa maloletnim licem, čini se da predsednik nema mnogo šansi da bude ponovo izabran. Jedan od njegovih savetnika kontaktira vrhunskog holivudskog producenta kako bi on iscenirao rat sa Albanijom koji predsednik može da, manipulacijom masovnih medija, herojski okonča i na taj način poboljša svoj rejting i bude ponovo izabran na predsedničkim izborima.
Wag the Dog je satirična komedija zasnovana na romanu Larija Bajnharta Američki junak. Roman govori o Džordžu Bušu starijem i Zalivskom ratu, te se u tom delu razlikuje od filma, gde ova povezanost nije (eksplicitno) vidljiva. Film je privukao veliku pažnju i zbog toga što se u vreme njegovog prikazivanja desio i seksualni skandal tadašnjeg predsednika Bila Klintona.
Zašto pas maše svojim repom?
– Zato što je pametniji od svog repa. Da je rep pametniji, on bi mahao psom (prim. aut. Wag the Dog).
Građanin Kejn (Citizen Kane)
Ako vam činjenica da je Američki filmski institut (AFI) ovaj film proglasio za najbolji film svih vremena nije dovoljna da pogledate ovaj film, onda bolje prestanite da čitate ovaj tekst. Šalu na stranu, svima vam je poznat onaj osećaj kada znate da glavni glumac neće umreti sve do kraja filma upravo zbog toga toga što je to glavni glumac… E pa, ovo je jedan od retkih filmova u kome glavni lik umire već na samom početku priče, a čitav film se vrti oko njegove smrti i poslednje reči koju je on na samrti izgovorio – „pupoljak“. Centralna figura filma je novinski magnat Čarls Foster Kejn (Orson Vels) koji u svom putu ka uspehu gazi sve pred sobom, a ponajviše sebe. Ovo je priča o bogatom, moćnom i nesrećnom čoveku, koji je, ne birajući sredstva da dođe do cilja, tek na kraju svog života uvideo da je najsrećniji bio upravo kada nije imao ništa…
Režiju i glavnu ulogu u filmu za sebe je rezervisao Orson Vels, koji je u vreme kada je napravio ovaj film imao svega 26 godina. Iako je dobio samo jednog Oskara, film je postao remek-delo zlatne ere Holivuda i dobio status večnog klasika. Sam Orson Vels se posle ovog filma vinuo u holivudska nebesa, a u svojoj karijeri imao je puno uspona i padova. Nekoliko puta se oprobao i u evropskoj kinematografiji, a ovdašnjoj publici je verovatno ostao najpoznatiji po ulozi četničkog komandatna u kultnom jugoslovenskom ostvarenju Bitka na Neretvi.
Nikson (Nixon)
Ko voli da čita biografske romane zna da je jedan od najpoznatijih ruskih pisaca danas biograf Roj Medvedev koji je napisao biografiju svakog ruskog lidera od Lenjina do danas. Na drugom kraju Atlantika, isto to radi Oliver Stoun, samo što umesto papira i olovke koristi filmsku traku. Gotovo smo sigurni da ne postoji čovek koji je snimio više filmova o američkim predsednicima od njega. JFK (1991.), Nikson (1995.) i W. (2008.) tri su njegova ostvarenja koja prate život i delo američkih lidera, od kojih je svako na svoj način obeležio američku i svetsku istoriju. Iako je film JFK verovatno više zaslužio da se nađe na ovoj listi njega smo namerno izostavili budući da već imamo jedan film koji se bavi Džonom Kenedijem.
Ono što je u filmu Nikson značajno akcentovano jesu psihološke crte Ričarda Niksona i to kako je njegov karakter uticao na njegovu političku karijeru. Strogo patrijarhalno porodično vaspitanje i kontradiktornosti u njegovom karakteru verodostojno su prikazani kroz njegovo ponašanje na političkoj sceni, a samo je Oliver Stoun mogao tako uspešno da to preslika na filmskom platnu. U filmu se prikazuje niz istorijskih događaja čiji je Nikson bio glavni ili sporedni akter. Tu je verovatno najznačajnija debata između kandidata za predsednika SAD, ona iz 1960. godine u kojoj su se suočili Džon Kenedi i Ričard Nikson u kojoj Nikson doživljava debakl.
Na kraju, ali verovatno presudno za kvalitet filma, Niksona igra Džek Nikolson (a ko bi drugi; kada vam treba neko da glumi ludaka, zovite Džeka) koji se toliko uživeo u ulogu da verovatno u jednom trenutku više ni sam nije znao da li je Džek ili je Ričard, a kada takvu glumu spojite sa režijom Olivera Stouna, dobijete, što bi Amerikanci nazvali, masterpiece.
Talas (Die Welle)
Srednjoškolski nastavnik, Rainer Venger je možda popularan među učenicima ali koristi neobične metode u nastavi. Prinuđen je da predaje autokratiju tokom projektne nedelje u školi. U početku nije bio preterano zainteresovan da obradi zadatu temu, ali reakcija učenika je u najmanju ruku bila iznenađujuća. On ih prisiljava da daju sve od sebe kako bi uspešno sproveli projekat, ali uskoro odeljenski eksperiment hvata zalet i sve više počinje da podseća na zlokobnu prošlost Nemačke.
Film je zapravo rađen po istinitoj priči, eksperimentu koji je američki nastavnik sproveo u svom odeljenju, ali je scenario prilagođen nemačkom govornom području i senzibilitetu, tako da je postignut pun pogodak. Film ujedno predstavlja i dokaz da sva autokratska društva sa sobom nužno nose negativne posledice.
Nebesko kraljevstvo (Kingdom of Heaven)
Drage dame, ne brinite, mislili smo i na vas. Jedan od najvećih holivudskih zavodnika, Orlando Blum, u duetu sa malo starijim Lijamom Nisonom, se u ovom filmu vraća u 12. vek, u doba krstaških ratova, i to ni manje ni više nego u Jerusalim. Balijan (Orlando Blum) je francuski kovač koji se sticajem okolnosti našao u Jerusalimu u doba kada je taj grad bio najveće političko žarište na svetu. Tu se slučajno upoznaje sa jerusalimskim kraljem Balduinom IV koji na sve načine pokušava da održi krhki mir između krstaša i muslimanskog vojskovođe Saladina i postaje njegova desna ruka. Nakon što je postalo jasno da je primirje propalo i da će Saladin uskoro napasti Jerusalim, Balijan postaje komandant odbrane Jerusalima pred naletom muslimana.
Iako film nije u potpunosti baziran na istorijskim činjenicama, istorijske okolnosti, politički akteri, kao i način života muslimana, Jevreja i hrišćana u Jerusalimu su više nego verodostojno prikazani, a sam reditelj je dobio više javnih pohvala zbog toga što je objektivno prikazao religijske odnose iz tog perioda.
Doktor Živago (Doctor Zhivago)
Kada Amerikanci naprave film u kome Egipćanin igra Rusa, a sve to se snimi u Španiji za vreme generala Franka, onda taj film puno obećava. Radnja prati Jurija Živaga u periodu Oktobarske revolucije (koga tumači najpoznatiji arapski glumac svih vremena Omar Šarif) čiji se život odvija između dve žene – njegove venčane supruge Tonje i devojke Lare koju slučajno upoznaje i istog trenutka se u nju zaljubljuje. Od tog momenta, njegov život upada u turbulenciju izazvanu spoljašnjim događajima na koje on sam nije mogao da utiče.
U Prvom svetskom ratu, bio je lekar u carskoj vojsci, da bi, nakon što su boljševici preuzeli vlast u Rusiji, pobegao sa svojom ženom na Ural, i tamo ponovo sreo, pogađate koga – Laru. Tada sa Larom započinje ljubavnu vezu koja se prekida usled činjenice da su oboje morali da beže iz Rusije, jer su okaraterisani kao neprijatelji režima. Sudbina ih odvodi na suprotne strane i oni se više nikada ne sreću. Osam godina nakon njihovog razdvajanja, Jurija, bez posla, neuhranjenog i lošeg zdravlja, put nanosi u Moskvu, gde iz tramvaja slučajno vidi Laru kako šeta ulicom. On izlazi iz tramvaja i trči za njom ali pada na ulici i umire od srčanog udara.
Iako na osnovu pročitanog verovatno zaključujete da ovaj film i nema preterano veze sa politikom, to baš nije tačno. Film je snimljen prema istoimenom romanu ruskog književnika Borisa Pasternaka napisanog 1956. godine, ali budući da je predstavljao radikalnu kritiku sovjetskog režima, roman je prvo objavljen u Italiji, da bi u SSSR bio objavljen tek 1988. godine. Kako film nije bio podoban po sovjetske vlasti, radnja filma je snimana u Španiji za vreme režima generala Franciska Franka. Interesantno je da je tokom snimanja filma došlo do jedne veoma neprijatne situacije kada je snimana scena u kojoj grupa ruskih revolucionara peva boljševičke pesme. Kako je ova scena snimana u 3:00 ujutru, Frankova policija je podigla uzbunu i pojavila se na setu misleći da se događa prava revolucija.
Sve u svemu, jedna fantastična i tragična priča koja možda i nema direktne veze sa politikom, ali koja na najbolji mogući način prikazuje kako radikalni istorijski i politički lomovi (poput Oktobarske revolucije) iz korena menjaju živote običnih ljudi i direktno utiču na njihove sudbine.
Inviktus (Invictus)
Nepisano je pravilo da političari, glumci i ružne zgrade postaju poštovaniji što su stariji. Iako za političare i ružne zgrade ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, za Morgana Frimena smo gotovo sigurni da je tako. Čovek koji nikada u svom životu nije bio mlad i koji se verovatno rodio sa 40 godina, izgleda da upravo u tome krije svoju čar. Čekao je da napuni skoro 60 godina kako bi se proslavio u kultnom filmu Bekstvo iz Šošenka i od tada je postao temelj modernog Holivuda. Sve se menja samo on ostaje isti. A i zašto bi se menjao kada je i takav kakav je – fenomenalan glumac.
Šalu na stranu, ako bismo morali da izaberemo jedan film sa ove liste, iako bi taj izbor bio zaista težak, gotovo sigurno bismo se odlučili za Inviktus. Film predstavlja izvanredan spoj istorije, sporta i politike, a radnja se bazira na istinitoj priči o tome kako je Nelson Mandela (Morgan Frimen), nakon što je postao predsednik Južne Afrike, udružio snage sa kapitenom južnoafričke ragbi reprezentacije Fransoa Pijenarom (Met Dejmon) kako bi kroz ideju sporta i navijanja, ujedinili crno i belo stanovništvo.
Klint Istvud je režiranjem ovog filma još jednom potvrdio da je pored toga što je fantastičan glumac, podjednako dobar i kao režiser. Analizirajući prvih nekoliko godina predsedničkog mandata Nelsona Mandele, film sa jedne strane kod publike budi sentimentalnost, radost, tugu i navijački žar, a sa druge strane prikazuje društveno-ekonomsku strukturu južnoafričkog stanovništva i sve probleme sa kojima se Južna Afrika suočavala u prvim godina nakon ukidanja aparthejda.
Pisac iz senke (The Ghost Writer)
Nesvakidašnji pisac biografija sklopio je unosan ugovor da zapiše memoare Adama Langa, bivšeg britanskog premijera. Nakon što je godinama dominirao britanskom politikom, Lang se, zajedno sa svojom suprugom, bavio vođenjem svoje fondacije u SAD. Živi na ostrvu, u luksuznim, izolovanim prostorijama i vodi naizgled lagodan i dosadan život.
Roman Polanski, u još jednom svom vrhunskom ostvarenju, pokazuje političke intrige i spletke kojim se služe političari kako bi zadržali svoj položaj i ugled.
***
Sada munjevito prelazimo na serije (ne brinite, nema Igre prestola):
Žica (The Wire)
Radnja serije je smeštena u Baltimoru, državi Merilend. Sve počinje kad je narko-diler srednjeg nivoa, Dianđelo Barksdejl,oslobođen optužbi za ubistvo. Posle razgovora sa sudijom, detektiv Džejms Meknalti je dobio zaduženje da vodi specijalni tim za ubistva i narkotike, kako bi srušio narko-bosa Avon Barksdejla.
Dejvid Sajmon i Ed Berns su svoja životna iskustva i poznanstva pretočili u scenario za seriju. Naime, Sajmon je dobar deo svoje karijere proveo kao urednik hronike u lokalnim novinama The Baltimore Sun, dok je Berns radio kao detektiv i nastavnik u gradu u kom se odvija radnja serije. Stoga su mnogi likovi, predstavljeni kroz pet sezona serije, nastali po uzoru na stvarne osobe sa kojima su se autori susretali tokom svojih karijera. Serija dobija još više na autentičnosti kada se uzme u obzir da je većina glumaca poreklom iz Baltimora.
Svaka od pet sezona serije zadržava uglavnom iste likove iz policije i sveta droge ali se bavi zasebnom temom. Tako je, na primer, tema prve sezone sukob unutar narko-carstva Baltimora i njihova borba sa organima reda, dok se ostale bave korupcijom na brodogradilištu, sistemskim problemima državnog školstva, izborima za gradonačelnika i medijima u Baltimoru.
Telohranitelj (Bodyguard)
Telohranitelj je izmišljena priča o Dejvidu Badu (koga glumi Ričard Maden, najpoznatiji po svojoj ulozi Roba Starka u Igri prestola), heroju, ali nestabilnom ratnom veteranu sa PTSD-om (posttraumatskim stresnim poremećajem) koji sada radi kao oficir za zaštitu u Odeljenju za licenciranje i specijalističku zaštitu Londonske policijske službe Metropolitan. Kada mu je dodeljeno da štiti ambicioznu i moćnu ministarku unutrašnjih poslova Džuliju Monteg, čija politika je protiv svih njegovih uverenja i stavova, Bad se našao upetljan između dužnosti i svojih uverenja. Da li je on zapravo najveća pretnja za njenu bezbednost?
Do sada je izašla prva sezona od osam epizoda sa zaokruženom pričom. Problemi poput terorizma, izbeglica i sajber bezbednosti, predstavljeni su na prijemčiv i realan način tako da gledaoci mogu na trenutke zaboraviti da se zapravo radi o fiktivnim događajima.
Kuća od karata (House of Cards)
Frensis Andervud, bič većinske partije u Predstavničkom domu nas vodi kroz njegov osvetnički pohod protiv svih onih koji ga mogu sprečiti da napreduje politički – to su njegovi najbliži politički saradnici, uključujući i samog predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Fascinantan, lukav, pragmatičan i surov, Frenk Andervud, zajedno sa svojom jednako manipulativnom suprugom Kler, osvaja Vašington brzinom svetlosti, penjući se stepenik po stepenik na hijerarhijskoj lestvici moći u glavnom gradu SAD.
Surov i beskrupulozan, lik kog tumači Kevin Spejsi prikazuje brutalnost američkog prezidencijalizma, pa i svakog političkog sistema gde jedino možeš napredovati ukoliko si snalažljiviji i podmukliji od onog drugog. Čak je i tadašnji predsednik SAD, Barak Obama, izjavio da gleda ovu seriju, ali da je realnost u Beloj kući mnogo dosadnija od one prikazane u Kući od karata. Savetujemo vam da pogledate seriju, pa da onda odlučite da li više verujete Baraku Obami ili Frenku Andervudu.
„Blizina moći može da obmane neke da pomisle da je mogu kontrolisati“
Sluškinjina priča (The Handmaid’s Tale)
Priča je smeštena u distopijskoj Americi u kojoj se dogodio državni udar i vlast je preuzeo teokratski režim i promenio ime države u Gilead. Povod za državni udar je bila smanjena stopa plodnosti stanovništva kroz duži vremenski period, što je za posledicu imalo sve manju stopu nataliteta i sve veće nezadovoljstvo moćne elite. U ovoj zemlji žene su građanke drugog reda. Svako ko pokuša da pobegne biva kažnjen. Protagonistkinja je Džun (Elizabet Mos), koja je zarobljena dok pokušava da pobegne sa suprugom i detetom i osuđena je da bude sluškinja, sa jedinom dužnošću – da rađa decu vladinim zvaničnicima čije žene ih ne mogu imati.
Serija predstavlja ekranizaciju istoimenog svetskog besteselera, napisanog od strane Margaret Atvud davne 1985. godine. Autorka je i sama rekla da je u velikoj meri bila inspirisana Orvelovom knjigom 1984, ali i da je inspiraciju za roman pronašla u mnogim istorijskim događajima poput Islamske revolucije u Iranu 1979. godine i pričama iz Biblije.
Zamak (Borgen)
Ukoliko su vam dosadila američka filmska ostvarenja i smatrate da Holivud godinama ništa kvalitetno i autentično nije proizveo, za vas smo spremili jedan dragulj skandinavske kinematografije. Ova danska drama prati zamršene i komplikovane živote političara, medijskih spin doktora i novinara koji se hrane svojim trijumfima i tuđim neuspehom u „Borgenu“ (zamku) – nadimku za Kristijansborg, dansku zgradu Parlamenta, u kojoj se takođe nalazi i kabinet premijera Vlade i Vrhovni sud.
Radnja se odvija oko Birgite Niborg, liderke manje partije levog centra, koja suprotno svim očekivanjima postaje prva žena na mestu premijera Danske. Tvorac serije, Adam Prajs, namerno je ostavio dosta prostora svojim gledaocima da likove iz serije povežu za stvarnim političkim akterima u Danskoj. Serija je ubrzo doživela popularnost van Danske i prikazivana je na malim ekranima širom sveta. Najveći broj serija na ovu temu se bave američkim predsedničkim sistemom ili izborima u ovoj državi, i zato Borgen predstavlja osveženje u ovom žanru i momentalni klasik koji je utabao put za druge kinematografije da kritički prikažu svoje političke sisteme i društva.
Ovaj tekst nastao je kao deo kampanje pod nazivom #OstaniKodKuće koju su pokrenuli CMJP i ELSA u cilju jačanja svesti građanstva o važnosti ostanka kod kuće u doba pandemije koronavirusa (COVID-19). Samo ostankom kod kuće i samoizolacijom možemo sprečiti dalje širenje virusa koji je već odneo veliki broj žrtava širom sveta, ali i nekoliko života u Srbiji. Samoizolacija ne mora biti dosadna, a mi smo vam nabrojali 15 razloga zašto je to tako.
Od nas toliko – vi ste na redu.
Autori: Ivan Životić i Viktor Stamenković, članovi Centra za međunarodnu javnu politiku
Naslovna fotografija: Glenn Carstens-Peters on Unsplash
