Film Nikite Mihalkova „12“ (Dvanaestorica) je snimljen 2007. godine kao prerada američkog klasika „12 Angry Men“ koji je stariji polovinu veka. Ključni motiv samog filma ostaje isti ali su scenario i sama radnja prilagođeni ruskom podneblju. U daljoj analizi filma se ne bih više bavio upoređivanjem sa američkim originalom, već bih želeo da proniknem u to koje je sukobe i probleme unutar ruskog društva Nikita Mihalkov izložio pre više od deset godina.
Radnja filma otpočinje nakon suđenja mladom Čečenu koji je optužen da je ubio nožem svog očuha, penzionisanog oficira ruske armije. Kao što je inače slučaj u pravnom postupku, nakon izlaganja svedoka, optuženog, advokata obeju strana i ostvarenja uvida u dokaze, porota sastavljena od dvanaest ljudi biva okupljena na izolovanom mestu gde mora doneti jednoglasnu odluku da li je optuženi kriv ili ne. Ukoliko mladog Čečena porota proglasi krivim čeka ga doživotna kazna zatvora. Za vreme odlučivanja o sudbini optuženog, on se nalazi u zatvorskoj ćeliji i čeka konačan ishod. Gotovo sve scene su snimane u sali za fizičko obližnje škole i upravo na tom mestu glavni akteri debatuju i dolaze do određenih zaključaka u vezi sa zločinom.
Tokom čitavog trajanja filma ne otkriva se nijedno ime. Glavni akteri su mladi Čečen, optužen za ubistvo svog očuha, i porotnici koji svojim životnim pričama predstavljaju rusko društvo u malom. Svako sa svojim životnim putem i problemima koji su ga pratili, ili ga i dalje prate, utiče na ostale porotnike, ali i na same gledaoce da odaberu stranu kojoj će se priključiti i koju će podržavati. Među porotnicima se nalaze taksista sa šovinističkim i rasističkim stavovima, fizičar koji je lečeni alkoholičar, producent na nacionalnoj televiziji koji se školovao u inostranstvu, sumnjičavi hirurg poreklom sa Kavkaza, upravnik groblja, jedan Jevrejin i drugi.
U ovom filmu je prikazano nekoliko osa sukoba. Kao najvažniju izdvojio bih etničku unutar identitetske ose sukoba. Iako nije u prvom planu, etnički sukob prožima film na momente i podseća gledaoce da su pre samog procesa suđenja određeni događaji uticali na protagonistu. Rasprave porotnika se prekidaju sekvencama koje prikazuju teško detinjstvo optuženog u ratom zahvaćenoj Čečeniji. Čečenska Republika Ičkerija je proglasila nezavisnost od Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Reublike 1991. godine. Nezavisnost je proglasio novoizabrani predsednik Džohar Dudajev. Budući da je Ruska Federacija u tom trenutku bila slaba i nespremna da se suoči sa ovim secesionističkim pokretom na Kavkazu, tadašnji predsednik Boris Jeljcin se tek tri godine kasnije značajnije angažovao u Čečeniji podržavši proruske snage u građanskom ratu.
Ovaj sukob je ostao upamćen kao Prvi čečenski rat (1994-1996) iz kog je Rusija izašla kao poražena, ostavljajući Čečeniji de facto nezavisnost. Loša ekonomska situacija, inflacija rublje, nepostojanje efektivnog upravljanja nad svojom teritorijom i učestali teroristički napadi u Rusiji koji su nastali kao posledica jačanja islamskih fundamentalista u Čečenskoj Republici Ičkeriji, stvorili su preduslove za novi sukob. Glavni razlog za otpočinjanje Drugog čečenskog rata je bio invazija Čečena na susedni Dagestan avgusta 1999. godine. Ključna osoba je u ovom slučaju bio Vladimir Putin koji je neposredno pre otpočinjanja ratnih dejstava bio postavljen za premijera Ruske Federacije.
Iako su borbe prestale već naredne godine, sukob je nastavljen niskim intenzitetom pre svega u vidu gerilske borbe. Olakšavajuća okolnost za Moskvu je bila ta što je ona praktično postavljala sve predsednike Čečenije koji su bili pod Putinovim uticajem i nadzorom. Čečenski sukob po etničkoj osi je trajao nekoliko vekova ali je svoju kulminaciju i epilog doživeo na kraju dvadesetog veka nakon pada Berlinskog zida i sloma komunizma. Pored etničkih, i verski faktori su odigrali bitan uticaj na sam razvoj događaja budući da su se u novonastaloj državi za prevlast borili islamski fundamentalisti sa sekularnim Čečenima. Takođe, ovde je prisutan problem ekonomske zavisnosti Čečenije od Rusije. Neodrživost upravljanja nad svojom teritorijom je stvorilo plodno tle za razvoj i delovanje terorističkih organizacija koje su imale određenog uspeha na teritoriji Ruske Federacije.
U produkcijskom smislu, film svojim gledaocima šalje antiratnu poruku. Scene sa ratišta, kojih ima mnogo manje u odnosu na one u sali za fizičko gde porotnici većaju i u odnosu na scene iz zatvorske ćelije u kojoj se mladi Čečen nalazi, služe da prikažu patnju i stradanja koje rat donosi sa sobom. Hronološki postavljene, one pokazuju njegov život pre izbijanja rata, na početku rata, stradanja njemu bližnjih ljudi tokom rata i, na kraju, trenutak kada ga očuh pronalazi u skloništu na kraju rata i vodi sa sobom u Moskvu.
Prikazivanjem palete raznovrsnih Rusa, Nikita Mihalkov želi da pokaže da, ma koliko bili različiti po primanjima, socijalnom statusu, etničkom poreklu (Čečen, Jevrejin), obrazovanju ili uzrastu, svako od njih ima neki svoj problem sa kojim drugi mogu da se poistovete i da ga razumeju. Umesto naglašavanja međusobnih razlika, kao što je to slučaj na početku filma, članovi porote istupaju ispred svih, jedan za drugim, i „otvaraju svoju dušu“. Na taj način oni počinju da sagledavaju priču mladog Čečena iz drugog, njima do malopre nepojmljivog ugla i shvataju da ono u šta su tako čvrsto verovali možda i nije tačno.
Ne davši imena svojim likovima, Nikita Mihalkov nastoji da svoje likove depersonalizuje i učini ih univerzalnim. Njihove priče, ukoliko se ispričaju individualno i odvojeno od drugih, biće značajne sa psihološkog i ličnog aspekta. Međutim, ukoliko se ispričaju kao što jesu prikazane, kumulativno uz interakciju za drugim pričama i likovima, one ovom filmu daju širu, socijalnu dimenziju. Na taj način se kroz priče dvanaest porotnika može otkriti sudbina naroda od preko 100 miliona stanovnika.
_____________________________________________________________________
LITERATURA:
1. Dunlop, J. B, Dunlop, J. B. 1998. Russia confronts Chechnya: Roots of a separatist conflict, Cambridge University Press.
2. Dubnov, Vladimir. „Chechnya’s New Contract With the Kremlin“, Carnegie Endowment for International Peace, pristupljeno 31. novembra 2019. godine
3. Pavković, Dejan i Radan, Petar. 2008 Stvaranje novih država: Teorija i praksa otcepljenja. Službeni glasnik. Beograd
https://carnegie.ru/2016/10/27/chechnya-s-new-contract-with-kremlin-pub-64955
4. Russell, J. 2007. „Chechnya-Russia’s’ war on Terror’“, Routledge.
5. Trenin, Dmitri. „The Forgotten War: Chechnya and Russia’s Future“, Carnegie Endowment for International Peace, pristupljeno 31. novembra 2019. godine
https://carnegie.ru/2003/11/19/forgotten-war-chechnya-and-russia-s-future-pub-1402
Autor: Ivan Životić, član Centra za međunarodnu javnu politiku
Naslovna fotografija: imdb.com
 je snimljen 2007. godine kao prerada američkog klasika „12 Angry Men“ koji je stariji polovinu veka.){kind=link}