Nakon saopštenja Centralne izborne komisije, Aleksandar Lukašenko, čovek koji je na vlasti u Belorusiji od 1994. godine, osvojio je nešto više od 80 odsto glasova, dok je nešto manje od 10 odsto pripalo jednoj ženi.
Dana 29. maja ove godine, Svetlana Tihanovska pristala je na kandidaturu za predsednika Belorusije. To je uradila, kako je izjavila „iz ljubavi“ jer je njen suprug Sergej Tihanovski uhapšen. Sergej Tihanovski, inače bloger, završio je u zatvoru zbog optužbi da je organizovao demonstracije u gradu Hrodna, ujedno skupljajući potpise za nezavisne predsedničke kandidate za izbore u zemlji. Nakon hapšenja Sergeja i pojedinih potencijalnih kandidata, Svetlana odlučuje da se kandiduje umesto muža i izbori za predsednički mandat.
Prikupila je neophodnih 100.000 potpisa i obećala da će se boriti za uspostavljanje fer i poštenih izbora, kao i za oslobađanje iz pritvora političkih protivnika aktuelnog predsednika Lukašenka.
Podržala su je druga dva kandidata Valerij Cepkalo i Viktor Babarika, kojima je bilo zabranjeno da se registruju – jedan je uhapšen, a drugi je napustio zemlju. Zbog, kako je navela, pretnji i optužbi, sklonila je svoju decu iz Belorusije, a ona je nastavila „borbu za oslobađanje zemlje“ od Lukašenkovog režima.
Kampanja
Kampanja je trajala sve do 9. avgusta, kada su izbori održani. Kandidatkinja je nekoliko dana pre toga dala izjavu kako je sigurna da će izbori biti lažirani i skrenula pažnju javnosti da nezavisnih međunarodnih posmatrača na izborima neće biti. Simboli izborne kampanje Svetlane Tihanovske su dva prsta prikazano kao „Viktory“ (pobeda), pesnica nagore i srce. Novinar Belarus segodnje (Belorusija danas) nazvao je ove simbole ženskom revolucijom. Za dve nedelje, Tihanovska je obišla sa svoje dve saradnice deset gradova, dok je za to isto vreme Lukašenko obišao pet.
Svetlana Tihanovska je sa Varenikom Cepkalovom i Marijom Kolesnikovom, ženama koje su pre nje pokušale da se kandiduju za izbore, počela kampanju. Na Jutjub kanalu „Mesto za život“, inače kanalu njenog supruga, mogu se naći snimci predizborne kampanje, poruke koje je slala javnosti, kao i snimci sa predizbornih mitinga.
U nasutpu Svetlane Tihanovske mogu se videti nesigurnost, nelagodnost pred publikom, ali i uzbuđenje što ima podršku naroda. Na predizbornim skupovima uvek je nosila papire sa kojih je neretko čitala poruke javnosti i koristila ih kao podsetnike za to šta će sledeće reći publici. Karton na koji su bili zakačeni isti bili su sa simbolom Jutjub kanala njenog muža, putem koga se i sama obraćala glasačima.
U kampanji se, između ostalog, zalagala za: politički pluralizam, da državni budžet bude raspoređen građanima, istinite podatke o broju zaraženih koronavirusom, da ljudi sa sela ne beže iz zemlje, poštene izbore…
Na snimcima sa Jutjub kanala koji prikazuju njene predizborne mitinge, Tihanovska se pojavljivala isključivo u beloj košulji ili majici. Belu boju možemo tumačiti kao simbol nevinosti, ali nevinosti njenog muža pred sudom. Na svom Jutjub kanalu Sergej Tihanovski ima preko 200 hiljada pratilaca, a prema navodima beloruskih medija na istom je predstavljao državne afere. Svetlana Tihanovska se nakon izbora obraćala javnosti upravo putem video poruka. Da li je, obraćajući se putem video-snimaka, ljudima pokazala da ipak nije spremna na velike izazove ili da još uvek nije zrela za direktno obraćanje naciji?
Možda njen postupak odlaska iz zemlje nakon izbora to i dokazuje…
Lukašenko: Zemlja nije spremna za ženu predsednika
Predsednik Lukašenko izjavio da zemlja nije spremna za ženu kao predsednicu na jednom od predizbornih skupova: „Ustav je takav da je čak i muškarcu teško da nosi takvo breme. Ako se time natovari žena, ona to jadna neće moći da izdrži“.
Došao je i 9. avgust, dan kada su održani izbori u Belorusiji. Cepkalova žena, inače jedna od saradnica Svetlane Tihanovske, na dan izobra napustila je zemlju. Dan nakon izbora javljeno je da je i sama kandidatkinja Tihanovska učinila isto.
Litvanski ministar spoljnih poslova Linas Linkvesijus, potvrdio je sumnje javnosti da je Lukašenkova protivkandidatkinja napustila zemlju, a ona je pored izjave da je sama donela odluku poručila demontrantima da ne rizikuju svoje živote pružanjem otpora vlasti u Belorusiji.
„Sama sam donela tu odluku… i znam da će me mnogi osuditi, mnogi mrzeti“, rekla je Tihanovska koja je za nekoliko nedelja na opšte iznenađenje uspela da animira velike mase protiv vlasti predsednika.
Kakvu poruku je Svetlana poslala svetu? Da li je se uplašila reči predsednika Lukašenka ili ga je svojim odlaskom pustila da svoj šesti mandat počne mirno? Prema navodima RSE, ona je dobila mogućnost da narednih godinu dana slobodno boravi u Litvaniji.
Talas demonstracija
Demonstracije u Belorusiji su nastavljene i nakon njenog odlaska. Mediji u Belorusiji pišu da je ona ostala simbol protesta. Tokom demonstracija uhapšeno je više od 5.000 ljudi, a prema poslednjim navodima jedna osoba je stradala tokom nemira.
Nakon nekoliko dana protesta, neki od učesnika odlučili su da pozovu na mirne demonstracije. Tako je oživela akcija koju su sprovele žene u Minsku pod nazivom „Lanac solidarnosti“. Žene obučene u belo stajale su na ulicama Minska sa balonima u rukama i cvećem, kao simbolima mirnog protesta, prenosi TASS.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS/OSCE) predložila je posredovanje vladi Belorusije da bi se uspostavio „otvoren i konstruktivan dijalog“, kako je navedeno u saopštenju. Predložen je sastanak vlade sa predstavnikom OEBS-a i predstavnicima opozicije. Takođe, u saopštenju je izražena zabrinutost u vezi sa održanim izborima, ali i situacijom koja je nastala nakon njih, a osuđuje se i nesrazmerna sila koja je primenjena na demonstrante.
Tihanovska je nesumnjivo uzburkala javnost svojom kandidaturom. Ovo su prve masovne demonstracije nakon 1991. godine u Belorusiji. Izazvala ih je upravo ova žena. Nakon svega viđenog, nakon kampanje, izbora i tekućih protesta ostaje samo pitanje da li je Svetlana Tihanovska bila tek kratkotrajna pojava ili osoba na koju se ozbiljno računa na beloruskoj političkoj sceni.
Autorka: Katarina Pantelić, članica Centra za međunarodnu javnu politiku
Naslovna fotografija: Tatyana Zenkovich/EPA-EFE
