Istorijski posmatrano, etičke dileme su uvek podsticale na razmišljanje. Sa razvojem tehnologije etička pitanja postaju bioetička, a transhumanizam jedna od najintrigantnijih tema, zato sada postavljamo pitanje da li je transhumanizam fikcija ili realnost?
Transhumanizam se prema svojim pristalicama definiše kao intelektualni i kulturni pokret koji potvrđuje mogućnost i poželjnost fundamentalnog poboljšanja ljudskog života, posebno kroz razvoj i primenu dostupnih tehnologija koje eliminišu starenje i poboljšavaju intelektualne i psihičke sposobnosti, te psihobiološke aspekte ljudskog života.[1]
Skoro kao da bi bilo moguće reći da je ljudskom telu potrebno dodeliti noviju verziju. Od njenih začetaka cilj i svrha tehnologije bili su olakšanje ljudskog života. Transhumanisti veruju da se čovek može toliko unaprediti da bismo jednog dana mogli da stremimo ka besmrtnosti. Tehnološki i naučni napredak čovečanstva po njima ima funkciju stvaranja Ubermenscha[2].
Humanizam je bio pokret koji je obeležila vera u sposobnost i vrednost čoveka. U to doba svako ko je želeo da postane besmrtan, u prenesenom smislu te reči, morao je da se dokaže kao veliki slikar, pisac, filozof, vajar, dramaturg… Danas se kreiraju veštački udovi senzitivni na dodir, ugrađuju čipovi koji poboljšavaju stanje organizma, a sutra ćemo možda otkriti tehnologiju koja će nam garantovati besmrtnost u njenom stvarnom značenju.
Naizgled najglasniji protivnici transhumanizma jesu vernici. Ma koliko se svaka vera razlikovala, većina za cilj ima transcendiranje, stapanje sa Bogom, što je u suprotnosti sa načelima transhumanizma. Takođe, pitanje je koliko bi moralno bilo stvarati supervojnike i da li bi oni tada ostali ljudi ili bi prosto postali mašine za ratovanje. Posledice ovakvih izmena ljudskog organizma su brojne, te iako smo već počeli da poboljšavamo čoveka, pitanje je u kom momentu se treba zaustaviti.
Popravljajući čoveka tehnologijom dolazi do kiborgizacije[3]. Kada do ovoga dođe usled medicinskih razloga, te se čoveku dodaju delovi tela bez kojih je rođen ili koje je u toku života izgubio to je etički opravdano. S druge strane, etički je upitno poboljšavati već postojeće funkcionalne delove i funkcije ljudskog organizma.
Dok transhumanisti zagovaraju poboljšanje kvaliteta života, mišljenje koje stoji naspram njih je da superčovek ne bi imao nikakave etičke norme, te da bi se humanost u potpunosti izgubila. Samo neki od argumenata protiv kiborgizacije jesu sledeći: došlo bi do prenaseljenosti, ženama je već sada tehnologija omogućila da mnogo kasnije rađaju što može izazvati različite posledice, a celokupna populacija bi se podelila na one koji prihvataju i one koji ne prihvataju ovakva poboljšanja, te bi prevlast nad dosadašnjim dobio superčovek. Na kraju bi se kiborgizacijom izbrisali mišljenje i slobodna volja, a čovek bi se pretvorio u robota.
Sve i da ne odlazimo odmah u krajnosti poput ove gde bi poboljšana verzija čoveka nadvladala ostatak čovečanstva i dalje nam ostaje moralno pitanje u smislu prevare. Naime, svi oni koji bi bili takoreći poboljšani bi automatski sticali prednost naspram onih koji to nisu. Na taj način ne bi bilo fer održavati nikakva sportska, niti umna takmičenja, a kiborzi bi takođe imali prvenstvo u dobijanju boljih poslova, te bi uopšteno dobijali veće izglede za bolji kvalitet života.
Dodatno, mogli bismo početi da favorizujemo buduće ljude koji bi bili posthumani naspram humanih, ako bi posthumanizam vodio životu vrednijem življenja, naspram alternative koju pruža humanizam.[4]
Kada je u pitanju transhumanizam čini se da je mnogo više argumenata protiv, od onih koji ga podržavaju, ali to ni u kom slučaju ne znači da je u pitanju nužno loš pokret, šta više poboljšanje kvaliteta života koje iz njega proističe počiva na neverovatnim razmerama. Svaki scenario koji sledi iz kontra-argumenata skoro pa je uvek distopijski, a istina je da retko kada u stvarnosti iz ičega proisteknu toliko fatalne posledice.
Transhumanisti veruju da svoje živote možemo popraviti kako fizički tako i psihički, koristeći se naukom i tehnologijom.[5] Naime, nema potrebe da ljudi žive kratkim životima lošeg kvaliteta, kada će uskoro svako od nas moći da postane najbolja verzija sebe. Sa razvojem medicinskih nauka i napretkom tehnologije kojom se medicina služi postoji nada eliminacije gena koji se negativno odražavaju na kvalitet života, ali i generalno poboljšanja svih onih sposobnosti koje već imamo. Uz ovakav vid poboljšanja povećaće se i volja za doprinosom i unapređenjem društva u kom živimo.
Uostalom, kibernetika, genetika i slični pravci jesu mlade discipline koje su još uvek u razvoju, a to znači da ne mogu izmaći kontroli, osim ukoliko čovek to ne dopusti. Jedno je sigurno, ne vodeći se moralnim načelima, svaka nauka može dati fatalne rezultate, a na nama je da odlučimo u kom će se pravcu transhumanizam dalje razvijati.
Namjera se temelji na pravu i obavezi čovjeka da zna okolnosti u kojima djeluje. Ona sadrži i obavezu čovjeka da anticipira bitne posljedice svog djelanja.[6]
Uputnice:
[1] Bostrom N., The transhumanist frequently asked questions: a general introduction, 2003. http://nickbostrom.com/views/transhumanist.pdf
Orginal: The intellectual and cultural movement that affirms the possibility and desirability of fundamentally improving the human condition through applied reason, especially by developing and making widely available technologies to eliminate aging and to greatly enhance human intellectual, physical, and psychological capacities. (U prevodu autora rada.)
[2] Nadčovek
[3] Kiborg je kibernetski organizam koji se sastoji od veštačkih i prirodnih delova
[4] Miah A. Posthumanism: a critical history. In: Chadwick R, Gordijn B, editors. Medical enhancement and posthumanity. New York: Springer; 2008.
[5] Jos de Mul, Transhumanism – The Convergence of Evolution, Humanism and Information Technology. In: Man within Culture at the Treshold of the 21st Century, 2001.
[6] Milenko Perović, Filozofija morala, Cenzura, Novi Sad, 2013., str. 285.
Autor teksta: Sara Kresojević, članica novosadskog ogranka Centra, sektor za istraživanje javnog mnjenja i ekološka pitanja
Naslovna slika: Arek Socha, preuzeto sa Pixabay
Pročitajte i druge autorske tekstove naših članova ovde
