Ono što su Najki i Adidas za sportski teren, to je Timberlend za otvoreni prostor: brend kojem se veruje. Zapravo, činjenica je da kada dođe zima svi govore o „kanađankama“. Ovde se, naravno, ne misli na ženski deo populacije u Kanadi već na žute, zimske cipele koje su čitavom svetu dobro poznate i koje su proslavile ove kompaniju.

Nejtan Švarc je kupovinom polovine vlasničkih prava u kompaniji Abington Shoe 1952. godine započeo inovacije u proizvodnji cipela. Tako je 1973. on proizveo model žutih, nepromočivih cipela po imenu Timberland. Koliki je uspeh u svetu imao ovaj model dovoljno govori činjenica da je kompanija samo 5 godina kasnije dobila istovetan naziv.

Logo kompanije Timberlend
Logo kompanije Timberlend

Ko god je makar jednom pogledao emisiju „Sasvim prirodno“ sa Jovanom Memedovićem čuo je za cipele koje je on nosio svuda – od šumskih predela Tare, preko stenovite Hercegovine do ledenih površina Severnog pola. Logo ove kompanije jasno asocira na njenu povezanost sa nazivom pomenute emisije ali istovremeno i na posvećenost ka očuvanju životne sredine. Kompanija je od samih početaka zauzela poziciju da njeni proizvodi moraju biti maksimalno eco friendly budući da su namenjeni upotrebi u spoljašnjem prostoru, tj. prirodi.

Najpoznatiji proizvod kompanije - popularne kanađanke
Najpoznatiji proizvod kompanije – popularne kanađanke

Pre punih 11 godina Timberlend je pokrenuo seriju proizvodnje cipela pod nazivom Earthkeepers boot koje su tada stekle svetsku slavu, a koje danas predstavljaju drugi najveći simbol ove kompanije (posle ,,kanađanki“). Svaki par ovih cipela bio je sastavljen od minimum jedne reciklirane plastične flaše i „zelene kože“ koja je sačinjena od 42% recikliranih automobilskih guma. Sve od imena kolekcije do načina proizvodnje bilo je u duhu društveno odgovornog poslovanja. Sa ovom serijom cipela Timberlend je jedna od prvih kompanija u svetu koja je rešila da kroz sistem reciklaže pomogne zaštitu životne sredine i pokaže odgovorno poslovanje.

Earthkeepers Boot
Earthkeepers Boot

Marta 2017. godine Timberlend je sklopio partnerstvo sa kompanijom Thread International sa kojom je započeo proizvodnju nove linije obuće od recikliranih plastičnih flaša koje se prikupljaju na Haitiju i u Hondurasu, dvema najsiromašnijim zemljama na zapadnoj hemisferi. Partnerstvo Thread X Timberland je u mnogome pomoglo lokalnom stanovništvu, možda i više nego samoj životnoj sredini. Na ovom projektu je angažovano preko 1 300 Haićana koji su zaduženi da sakupljaju plastični otpad i da ga prodaju sakupljačkim centrima stacioniranim na samom ostrvu. Ti centri (ili individualni sakupljači) sortirani plastični otpad prevoze i prodaju dalje u Port o Prensu, glavnom gradu Haitija. Tu se otpad ispira i čisti, a zatim seče u male granule koje se dalje šalju u SAD. U fabrikama u SAD se plastika topi i pretvara u fino vlakno ili predivo koje kasnije otkupljuje Timberlend praveći od toga obuću i torbe.

Timberland X Thread partnerstvo
Timberland X Thread partnerstvo

Konkretni rezultati ove kampanje govore sami za sebe: do sada je sa ulica Haitija sklonjeno i reciklirano preko 765 000 plastičnih flaša što je uštedelo preko 115 miliona litara vode. S druge strane to je dovelo do otvaranja brojnih radnih mesta na Haitiju. Ako uzmemo u obzir da je ovo najsiromašnija zemlja na području oba američka kontinenta i zemljotres koji je 2010. razorio ovu zemlju, svaka poslovna inicijativa je finansijski spas za siromašne. Ono što je najvažnije jeste da su ljudi počeli da zarađuju čisteći svoju okolinu.

Štaviše, mnogi Haićani su od zarađenog novca mogli da obnove dotrajale ili sagrade nove kuće i iškoluju svoju decu. Timberlend je ovim potezom na delu pokazao društveno odgovorno poslovanje poštujući ne samo ekološki kriterijum kroz recikliranje plastičnog otpada, već i onaj često mnogo važniji, socijalni aspekt. Prema CIA World Factbook skoro 60% stanovnika Haitija živi ispod linije siromaštva što jasno pokazuje koliku dobrobit po društvo imaju inicijative kao što je Timberlendova.

Pretvaranje plastike u granulice
Pretvaranje plastike u granulice

I to nije sve. Prema podacima koji se mogu na njihovom veb sajtu Timberlend je do sada 270 miliona plastičnih flaša pretovrio u obuću što konkretno znači da čak 84% njihovih proizvoda sadrži najmanje jednu recikliranu komponentu. Takođe, Timberlend ima saradnju i sa Community Recycling-om. U okviru te saradnje oni ohrabruju građane SAD da svoju staru i iznošenu odeću i obuću odnesu na reciklažu pre nego što bi je bacili na otpad. Lanac Timberlendovih prodavnica omogućava potrošačima da njihovim posredstvom taj proces bude olakšan budući da reciklaža 2 miliona tona odeće godišnje ima isti uticaj na životnu sredinu kao kada bi se milion automobila uklonilo sa američkih puteva.

Timberland X Community Recycling
Timberland X Community Recycling

Želeći da u potpunosti „oživi“ svoj logo Timberlend je u periodu od 2001. do 2017. godine zasadio 9,6 miliona stabala drveta (najviše na Haitiju – 5 miliona i u Kini, u Horkin pustinji – 2 miliona). Samo u toku protekle 2017. godine zasadili su preko 400 hiljada sadnica, dok im je postavljeni cilj za 2020. godinu 10 miliona stabala. Imajući u vidu da je pošumljavanje najefikasniji vid borbe protiv klimatskih promena i gasova sa efektom staklene bašte, jasno je da Timberlend vodi računa i ovom, možda i najvećem problemu planete Zemlje.

Timberlendova akcija pošumljavanja pustinjskih predela planete
Timberlendova akcija pošumljavanja pustinjskih predela planete

Na kraju, brojni ambiciozni ciljevi kompanije u oblasti održivog razvoja (povećanje udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji, stoprocentno korišćenje organskog pamuka, smanjivanje otpada) do 2020. godine i brojne novčane donacije od prodaje plodova zasađenog drveća za organizaciju Food For The Poor (koja pomaže ugroženima u Karibima i Latinskoj Americi) na najbolji način zaokružuju priču o izuzetno izraženom aspektu društveno odgovornog poslovanja ove kompanije.

Pročitajte više od ovog autora.

PODELI
Prethodni članakAdidas ili priča o tome kako spasiti okeane
Sledeći članakNova ili poslednja faza konflikta u Siriji
Rođen je 4. februara 1994. godine u Kragujevcu, Republika Srbija. Jedan je od osnivača Centra za međunarodnu javnu politiku. Nakon završenih osnovnih akademskih studija međunarodne politike na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, upisuje i završava master akademske studije ekološka politika na istom fakultetu. Diplomirani je master politikolog za ekološku politiku. Predstavnik je Centra u mehanizmu „Zelena stolica“ ispred koje učestvuje u radu Odbora za zaštitu životne sredine u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Interesuje se za diplomatsku istoriju Srbije i održivi razvoj, a posebno interesovanje gaji prema klimatskim promenama. Aktivno radi na implementaciji Pariskog klimatskog sporazuma u Srbiji kroz rad u civilnom društvu i zadužen je za sve ekološke aktivnosti Centra. Član je Agencije za kulturnu diplomatiju iz Beča i alumnista Austrijsko-srpske mreže studenata i diplomaca. Bivši je stipendista Zadužbine Studenica iz San Franciska (SAD) i Fonda za mlade talente Republike Srbije. Dobitnik je „Salus“ nagrade za najbolji predlog praktične politike na Beogradskom bezbednosnom forumu 2017. godine. Pored toga, bavi se organizovanjem humanitarnih akcija za prikupljanje i odnošenje novčane i materijalne pomoći ugroženoj srpskoj deci na Kosovu i Metohiji. Služi se engleskim jezikom, a poznaje i bugarski.

Warning: A non-numeric value encountered in /home/cmjprsce/public_html/wp-content/themes/Newspaper/includes/wp_booster/td_block.php on line 353