„Profesionalac“, filmsko ostvarenje našeg scenariste i reditelja Dušana Kovačevića iz 2003. godine, predstavlja pokušaj pojašnjenja političkih zbivanja u Srbiji devedesetih godina prošlog veka, ali i dokaz da su njegova dela vanvremenska i da se ne odnose toliko na istorijsku epohu koliko na probleme srpskog društva generalno.

Predstava „Profesionalac“ iz 1990. godine u kojoj je maestralnu ulogu majora srpske službe bezbednosti, Luke Labana, odigrao Danilo Bata Stojković predstavila je period „Brozovog sistema“, vremena komunizma, cenzure i političkog jednoumlja. Trinaest godina nakon predstave, Bora Todorović, zamenivši tada već pokojnog Batu Stojkovića u ulozi majora službe bezbednosti, postavlja se u položaj službenika za vreme „Miloševićevog režima“ koji je po svojim karakteristikama dosta podsećao na Brozov, uz određene specifičnosti poput građanskog rata i ekonomskog haosa u zemlji.

Srpski scenarista je veliku pažnju posvećivao ideološkoj crti aktera koji su se našli u konfrontaciji sa neistomišljenicima, što nije svojstveno samo za „Profesionalca“ već i za najveći deo njegovih ostvarenja.

Ključni protagonista priče, major Luka Laban, je penzionisani major službe državne bezbednosti. U svojoj radnoj karijeri bio je posvećen borbi za unutrašnjim neprijateljima, koji su zapravo predstavljali neprijatelje komunističkog, a kasnije Miloševićevog režima. Na svom relativno „monotonom“ poslu dobija slučaj Teodora Teje Kraja, profesora Filozofskog fakulteta, koji je na devetomartovskim protestima 1991. godine imao zapaženu ulogu, držeći govor na Terazijskoj česmi uperen protiv režima Slobodana Miloševića (prikazana scena u filmu predstavlja stvarno održan govor Branislava Lečića na devetomartovskim protestima 1991. godine).

Za razliku od Luke Labana, lik profesora Teje Kraja (u ulozi Branislava Lečića), odraslog u provincijskom gradu u Sremu, u porodici policijskog oficira, koji kao mladić dolazi na studije u Beograd u kom nakon završetka studija i ostaje, se razvija potpuno drugačijim pravcem. Iako oficirsko dete, Teodor Kraj je odrastao u periodu nastanka društvene pluralizacije i liberalizacije u Jugoslaviji onog vremena, za razliku od njegovih roditelja, i imao je priliku da stvori kritički osvrt na tadašnji period vlasti i sveopšte stanje u društvu.

Ova dva lika predstavljaju poprište sukoba dveju ideoloških struja. Luka je čovek koji ima zadatak da sačuva režim, koji i ako nije ortodoksno komunistički, jeste preuzeo mnoge njegove karakteristike, te se Luka identifikuje sa njim, dok je Teodor veliki protivnik režima Slobodana Miloševića i ideološki neprijatelj komunizma, što se može uvideti u njegovoj replici iz kafane, 15. novembra 1993. godine: „Prirodi je trebalo milion godina da od majmuna napravi čoveka, a komunizmu samo pedeset da od čoveka ponovo napravi majmuna“.

Scena iz kafane u filmu „Profesionalac“ (Foto: imdb.com)
Scena iz kafane u filmu „Profesionalac“ (Foto: imdb.com)

Na izrečenu repliku major Laban je zatražio čašu vina kako bi se smirio, što najbolje pokazuje koliko su glavni akteri bili ideološki ostrašćeni, samo na suprotnim polovima.

U filmu se prepliću dve ose sukoba, ideološka i politička. Obe su podjednako važne ali bi se u prvi plan ipak mogla istaći ideološka osa, s obzirom da je za majora Labana napredak u karijeri nužno podrazumevao i članstvo u komunističkoj partiji. Školovan u sistemu koji je od svojih službenika zahtevao pokornost i ograničavao ih na ono što treba da znaju, major Laban je, u skladu sa tim, konstruisao svoj pogled na društvo i okruženje. Sa druge strane, profesor Kraj je želeo da Srbiju što pre oslobodi „satrapa“ Miloševića. Kao predstavnik opozicije pristupio je organizovanju političkih skupova, od kojih će ga jedan umalo koštati života.

„Kako sada radite u službi, kada je služba izmenjena? A ko ti kaže da je izmenjena? Izmenjeni smo samo ja i tvoj pokojni otac sve ostalo je isto“

Iako su petooktobarske promene dovele do promene političkog režima, jedan od razloga zbog čega je do toga došlo jeste bio i uspeh pregovora lidera DOS-a sa policajcima i oficirima službe državne bezbednosti da neće doći do njihovog procesuiranja niti isporučivanja Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Takođe, gorepomenuta replika majora Labana nam pojašnjava da je izostalo suočavanje sa pojedincima u drugim državnim stukturama koje su bile podrška Miloševićevom režimu, a koje su preko noći postale „čuvari demokratije“.

Tako se i dalje suočavamo sa činjenicom da se na važnim državnim pozicijama nalaze ljudi iz ere 90-ih ili njihovi ideološki naslednici. Pojedinci koji su zauzeli pozicije moći se istih teško odriču, a to je dobro sažeo francuski filozof Šarl Monteskje rečenicom: „Svaka vlast kvari, ali apsolutna vlast kvari apsolutno“. Ovde se potvrđuje teza s početka analize da su Kovačevićeva dela vanvremenska jer ukazuju na endemske probleme u našem društvu o kojima su pre njega pisali i Milovan Glišić i Radoje Domanović, proslavljeni srpski pisci.

Major Laban živi i radi u teškim vremenima za našu zemlju. Usled umešanosti u građanski rat u BiH, Saveznoj Republici Jugoslaviji se Rezolucijom 757 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija uvode ekonomske i političke sankcije. U periodu velike nemaštine nezadovoljstvo građana je po logici stvari bilo ogromno, a time je postavljena dobra podloga za opozicione partije da grade svoje biračko telo, kriveći aktuelni režim za trenutnu situaciju. To je jedan od razloga da se tadašnje opozicione partije okarakterišu kao „strani plaćenici“ i „narodni neprijatelji“.

Luka Laban predstavlja odličan primer kako je komunizam uspeo da izvrši podelu na „nas“ i „njih“. To se izgleda nije promenilo ni sa „petim oktobrom“, jer se i danas prave slične podele. Luka, kao glavno oružje srpskih snaga bezbednosti, postaje saučesnik sistema i žrtva njegovih suludih ambicija. Pokušaj da istraje u svom poslu uništiće njegov i život njegove ćerke (koja na početku osnovnih studija ulazi u romansu sa profesorom Krajem, što majora Labana posebno pogađa), koja će se zbog toga odseliti u Kanadu.

„Profesionalac“ svakako spada među kvalitetnije domaće filmove, koji su ogledalo naše prošlosti, ali s obzirom na vreme kada je film snimljen, kao i na poruku koju nosi sa sobom, stiče se utisak da je poprilično ispolitizovan, tj. da je težio apsolutnoj stigamtizaciji režima Slobodana Miloševića i podizanju rejtinga vlasti DOS-a, a u okviru njega Demokratske stranke i premijera Zorana Đinđića. Usled radikalnih ekonomskih reformi sprovedenih od strane Đinđićeve vlade, koje su osetile sve društvene strukture, došlo je do pada njegove popularnosti i stranke koju je vodio.

Bora Todorović kao Luka Laban i Branislav Lečić kao Teodor Teja Kraj u filmu „Profesionalac“ (Foto: imdb.com)
Bora Todorović kao Luka Laban i Branislav Lečić kao Teodor Teja Kraj u filmu „Profesionalac“ (Foto: imdb.com)

Takođe, imajući u vidu da je radnja filma u odnosu na originalno dramsko delo prebačena iz kraja osamdesetih u početak novog milenijuma i burnih promena u našem društvu, potvrđuje se zaključak da je u filmu zastupljena i politička pozadina, kao i da je sam pisac dela bio veliki simpatizer tadašnje vlasti.

Autor: Lazar Subotić, član Centra za međunarodnu javnu politiku

Naslovna fotografija: imdb.com

Pročitajte prethodnu analizu.


Warning: A non-numeric value encountered in /home/cmjprsce/public_html/wp-content/themes/Newspaper/includes/wp_booster/td_block.php on line 353