U periodu od 2010. godine do danas Grčka je ukupno pozajmila od „trojke“ (EK, ECB, MMF) skoro 290 milijardi evra, što ujedno predstavlja i najveću finansijsku podršku nekoj državi u istoriji. Vodeći bitku protiv mitske recesije koja je nastala nakon kolapsa američke investicione banke „Lehman brothers“ 2008. godine, vladi u Atini je dato zeleno svetlo od strane velike trojke. Finansijska podrška je došla u vidu tri rate koje su podrazumevale temeljne strukturalne, ekonomske reforme kao i nezapamćene mere štednje.

Novoizglasana levičarska vlada Aleksisa Ciprasa je 2015. uz pretnje izlaska iz evrozone pokušala da pruži otpor kako bi evropski autoriteti iole ublažili mere štednje i redukovali poslednju fazu pomoći. Međutim, pritisak je bio neizdrživ a Grcima je nametnuta kapitalna kontrola kako novac ne bi otišao u inostranstvo.

Javni dug Grčke je postao ekvivalentan 180% njenog BDP-a, nezaposlenost je skočila na 30% odnosno 60% u pogledu mladih, dok je čak 40% dece primorano da živi u siromaštvu. Činjenica da je samo 10% od ukupne pozajmice bilo namenjeno onima koji su najviše pogođeni recesijom nam govori da je namirivanje banaka i privatnog sektora predstavljalo prioritet u kolevci demokratije. Prema podacima izdatim od strane Instituta za meru zdravlja i evaluaciju iz Sijetla u vreme kada je stopa mortaliteta bila u padu na globalnom nivou, u Grčkoj je od 2010. skočila za 17,7%. Prvi na udaru su bili penzioneri i stariji od 60 godina, dok je nemali broj mladih ljudi takođe činio značajan deo ove statistike. Smanjenje potrošnje u sektoru zdravstva je dovelo da toga da javne bolnice budu uskraćene za bazične potrepštine kao što su lekovi, instrumenti, pa čak i osoblje.

Nije prošlo dugo nakon što je među grčkim narodom, koji je nadaleko poznat po „filokseniji“, zavladala depresija i nemaština. Partijski entuzijazam je ispario, a cinizam i apatija su zavladali. Savremene Sizifove muke su trajale dugih osam godina, bez nade da će doći do značajnijih promena u skorije vreme.

U prethodnih godinu dana, situacija se, u sklopu datih mogućnosti, promenila na bolje. Grčka je 2017. zabeležila prvi porast BDP-a od 1,4%, što ne predstavlja na prvi pogled veliki rast u poređenju sa 25% gubitka od početka krize, ali svakako da predstavlja svetlo na kraju tunela i nadu za brži oporavak. Atini je nedavno isplaćena poslednja faza finansijskog paketa što predstavlja veliko psihološko olakšanje za grčki narod. Proces oporavka i isplate duga se meri u dekadama ali to ne bi trebalo da utiče na predstojeće olakšice koje dolaze iz Brisela.

Kada je upitan kako tumači gubitke kroz poslednjih sedam godina, sekretar za javni prihod, Hari Teokaris, izjavio je da je čudo što sa ovakvom statistikom Grčka nije izgubila i demokratiju. Imajući u vidu da je demokratija doživela deficit na globalnom nivou, ostaje pretpostavka da je Grčka  kao simbol i mesto rođenja iste odigrala ključnu ulogu kada je u pitanju opredeljenje naroda.

Projekcije koje nam dolaze iz EU ulivaju samopouzdanje Grčkoj i ukazuju na stalan rast ekonomije od 1,9% za 2018, odnosno 2,3% za 2019. godinu. Rast ekonomije se može sagledati samo iz pozitivnog aspekta, kakav god da je, i to znači samo jedno – da je dug održiv i da Grčka može da očekuje boljitak u narednom periodu. Ono što očekuje Grke je održavanje primarnog suficita budzžeta od 3% do 2022. godine. Drugim rečima, Atina se obavezala da održava razliku između poreskih prihoda i rashoda (bez kamatne stope) iznad 3% BDP-a do 2022. U suprotnom, postoji mogućnost da se odluka o olakšanju duga povuče, što bi potencijalno moglo da odvede Grčku u još jednu neželjenu fiskalnu krizu.

Ovo jeste optimističan potez vlade Grčke ali je daleko od nemogućeg. Zaključno sa programom finansijske stabilizacije Grčke, kontrola Evropske unije u ekonomskom aspektu će za sada biti zamenjena pojačanim nadzorom. To implicira da će od esencijalne važnosti biti dalji tok ponašanja Atine, imajući u vidu da će prvi put nakon osam godina imati pravo na pozajmice po tržisnim kamatama.

Pročitate više od ovog autora.

PODELI
Prethodni članakTramp je u pravu: Kina jeste nefer trgovinski partner
Sledeći članakBosna i Hercegovina – tamnica naroda
Rođen je 9. maja 1994. godine u Beogradu, Republika Srbija. Diplomirao je na Američkom koledžu u Solunu, na smeru međunarodni odnosi i diplomatija. Za vreme, i nakon osnovnih studija stažirao je u Dukakis centru, gde je radio na projektima koji se tiču pitanja demokratije na Balkanu, migracija, kao i budućnosti glasanja u Sjedinjenim Državama. Trenutno pohađa master studije Univerziteta u Padovi, na smeru evropske i globalne studije. Učestvovao je na brojnim međunarodnim konferencijama i forumima iz oblasti politike. Bio je lider radne grupe na skupu „Convention on the Future of Democracy in European Union“ gde je prezentovao probleme i izazove država članica Evropske unije, zatim оrganizator i moderator panel diskusije „Women in Decision Making Process“, održane na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, zajedno sa predsedavajućim profesorima Američkog koledža u Solunu. Direktno je zaslužan za uspostavljanje akademske saradnje između navedene dve obrazovne institucije. Polja interesovanja su mu demokratija, regionalna stabilnost, evropske integracije i društveno angažovanje. Tečno govori engleski jezik, a služi se francuskim i grčkim.

Warning: A non-numeric value encountered in /home/cmjprsce/public_html/wp-content/themes/Newspaper/includes/wp_booster/td_block.php on line 353