Centar za međunarodnu javnu politiku će vas u narednom periodu, kroz serijal tekstova pod nazivom „Sa Centrom kroz Srbiju“, provesti kroz sve najznačajnije turističke destinacije u Srbiji i pokazati vam sve skrivene turističke potencijale naše zemlje. Pandemija virusa korona je mnogima poremetila planove godišnjih odmora, još uvek se ne zna hoće li se granice stranih zemalja otvoriti, ali to ne treba da nas previše uznemiruje. I naša zemlja itekako može biti dobro mesto za vaš dugo očekivani godišnji odmor. Za početak, idemo u Vojvodinu, našu predivnu žitnicu.
Bez obzira što ove sezone možda nećemo videti more, možemo slobodno reći da Srbija uvek pravi izbor, bilo da želimo da probamo neke nove ukuse, odmorimo oči i uživamo u zelenilu, ili pak na trenutak otputujemo nekoliko vekova u prošlost i upoznamo sopstvenu istoriju. Na kraju krajeva, zar nije lepše da pre svetskih destinacija najpre upoznamo svoju predivnu zemlju?
Sever naše zemlje, „panonski Vavilon“, naizgled je jednoličan kraj, ali svakako kraj sa dušom. Pročitala sam jednom prilikom da „Vojvodina nije teritorija, već mentalitet“ i svakako bih mogla da se usaglasim sa tim. Kao rođena Novosađanka, uvek me je neka posebna energija vezivala za ovaj kraj. Srdačni ljudi, miran i bezbrižan život oduvek su mi bile prve asocijacije na ovaj kraj Srbije. Kažu, ko je rođen tamo, po pravilu se uvek vraća. Rekla bih da, čak iako niste poreklom iz Vojvodine, o njoj svakako treba da razmišljate kao o idealnoj destinaciji za izlet u bilo koje doba godine.
Vojvodina obiluje brojnim salašima, gradovima bogate istorije, dvorcima, tvrđavama, muzejima, rezervatima prirode i nepreglednim poljima pšenice i vinove loze. Stoga vam predlažemo da se uz lagane note tamburice opustite i krenete sa nama širom vojvođanske ravnice.
1. Novi Sad
Sedište autonomne pokrajine Vojvodina i drugi po veličini grad u Srbiji, Novi Sad, destinacija je koju ne smete zaobići, ako se uputite na sever naše zemlje. Osnovan je 1694. godine i zbog svog kulturnog značaja nazivan je i „srpska Atina“. Ovu tradiciju nastavio je i u sadašnje vreme, te je proglašen za Evropsku prestonicu kulture za 2021. godinu. To ga je smestilo u brojne svetske turističke vodiče, kao destinaciju koju obavezno treba obići. Panoramu Novog Sada najlepše možete osmotriti sa Petrovaradinske tvrđave, koja predstavlja simbol ovog grada. Izgrađena je u periodu između 1692. i 1780. godine, a nazivali su je i „Gilbratar na Dunavu“.
Simbol tvrđave je toranj, sa satom čije su kazaljke ostavljene „naopako“, tako da velika pokazuje sate, a mala minute. Danas se na Petrovaradinskoj tvrđavi nalazi Muzej grada Novog Sada, Akademija umetnosti, Arhiv umetnosti, i brojne druge kulturne znamenitosti. U podnožju tvrđave možete uživati u živopisnom predgrađu i prošetati pored Vojne bolnice, jedne od najstarijih na ovim prostorima, crkve Svetog Jurija, ali i prelepe kuće u baroknom stilu, koja je pripadala banu Jelačiću. Petrovaradin je na svetskoj muzičkoj sceni najpoznatiji kao mesto na kojem se tradicionalno, od 2001. godine, održava jedan od najvećih i najposećenijih muzičkih festivala na svetu – EXIT (Egzit).
Sa druge strane Dunava, prostore se omiljena letnja destinacija svih Novosađana – plaža Štrand. Štrand je „dah svežeg vazduha“ i mesto na koje stanovnici administrativnog centra Vojvodine, ali i okolnih mesta, dolaze kako bi pobegli od svakodnevnih obaveza. Peščana plaža, ležaljke, voda koja zapljuskuje noge i koktel iz obližnjeg kafića – kome još treba more?
Još jedan nezaobilazni kutak Novog Sada je i Dunavska ulica, koja se prostire od Ulice čika Jove Zmaja do Dunavskog parka, i predstavlja jedan od najstarijih bisera ovog grada. Ulicu krase i dve poznate građevine. To su Gradska biblioteka i kuća, nekada poznata kao „kuća belog lava“, koja krije najstariji bunar grada, izgrađen još 1721. godine. Dunavski park je zelena oaza grada i omiljeno mesto mnogih mladih Novosađana. To je pravo mesto ukoliko želite da se sklonite od asfalta i gradske vreve, a zimi je tu i prelepo klizalište, koje ne smete zaobići ako dolazite u Novi Sad u ovo doba godine.
Šetajući centrom grada, ne možete zabići ni Trg Slobode sa rimokatoličkom crkvom Imena Marijinog. Toranj ove katedrale, visok 72 metara, simbol je grada, prepoznatljiv širom sveta. Novi Sad je definitivno grad koji ima šta da ponudi, a najbolje je da se u to uverite i sami.
2. Sremski Karlovci
Jedno od najznačajnijih mesta za srpsku istoriju predstavljaju Sremski Karlovci. Smešten na obroncima Fruške gore, na obali Dunava, ovaj grad nosi sa sobom duh jednog vremena. Na svega šest kilometra od Novog Sada možete uživati u prelepoj arhitekturi, bogatoj istoriji, ali i dobrim domaćim vinima. Prvi put se Sremski Karlovci pominju još davne 1308. godine, a najznačajniji period u istoriji ovog gradića započeo je 1749. godine, dolaskom mitropolita Pavla Nenadovića, koji je podigao sabornu crkvu, obnovio škole, otvorio štampariju…
Najpoznatija građevina u Sremskim Karlovcima je Karlovačka gimnazija, najstarija srpska gimnazija. Pored nje, ne smete zaobići ni Patrijaršijski dvor, česmu „Četiri lava“ na Trgu Branka Radičevića, Sabornu crkvu, kao i Kapelu mira, podignutu uz pomoć priloga različitih zemalja, nakon potpisivanja Karlovačkog mira. Kapela mira od izuzetne je važnosti za istoriju diplomatije, jer je ovde, prvi put u njenoj svetskoj istoriji, održan pravi pregovarački okrugli sto.
3. Sremska Mitrovica
Sremska Mitrovica spada u najstarija naselja na prostoru Srbije. Njena istorija prostire se unazad skoro dve hiljade godina, kada je nosila naziv Sirmijum. U trećem veku Nove ere bila je jedna od četiri prestonice Rimskog carstva. Najinteresantniji deo Sremske Mitrovice predstavlja ostatak antičkog grada, lokaliteti od kojih su najznačajniji: Carska palata, koja obiluje brojnim mozaičkim podovima, ali i podnim grejanjem još iz vremena Rimskog carstva; Muzej Srema u kom su smešteni različiti eksponati iz vremena Rimskog carstva i čuvena slika „Sv. Nikola“ Uroša Predića; kao i deo starog gradskog jezgra na Žitnom trgu, sa Bazilikom Svetog Dimitrija. Sunčani sat, star 1.900 godina. To je jedina statua na kojoj su zajedno prikazani Atlas, Herkul i Ifikle.
Osim toga, možete prošetati i najdužim pešačkim mostom u Evropi, sa kog se mogu videti zvonici sve tri crkve u gradu. Ako ste ljubitelj perioda rimske države, Sremska Mitrovica je nezaobilazna destinacija za vas.
4. Zasavica
Na svega 13 kilometara od Sremske Mitrovice, nalazi se Specijalni rezervat prirode Zasavica. Zbog svoje prirodne lepote, stavljena je pod zaštitu države još davne 1997. godine. To je idealno mesto na kom možete da odmorite od celodnevnog razgledanja grada, i prezalogajite naširoko poznat gulaš od mangulice. Možete je obići peške, čamcem ili turističkim brodićem, što je najbolji način za osmatranje različitih vrsta lokvanja. Možda vam se posreći i da vidite ponekog dabra, koji su se nedavno vratili na ovo područje.
Najbolji način da osmotrite lepotu ovog rezervata prirode je da se popnete na drvenu građevinu, sa koje se proteže toranj visok 18 metara, a koji pruža jedinstveni doživljaj ovog prirodnog raja. U Zasavici takođe možete obići i mini zoološki vrt, i zasigurno „napuniti baterije“, daleko od gradske buke.
5. Spomen-kompleks „Sremski front“
Još jedan segment naše istorije i mesto koje treba da posetite na svom vojvođanskom izletu nalazi se kod sela Adaševci, u opštini Šid, na oko 40 km udaljenosti od Sremske Mitrovice. Spomen-kompleks „Sremski front“ podsetiće vas na ne tako lepe događaje naše istorije, ali i ojačati duh poštovanja prema precima, koji su svoj život dali za slobodu. Sremski front formirale su nemačke snage krajem 1944. godine povlačeći se iz Beograda, tokom Drugog svetskog rata. Jugoslovenska narodna armija je front probila 12. aprila 1945. godine, oslobađajući delove Jugoslavije i krčeći put ka zapadu.
Na ulasku u kompleks, sa vaše leve i desne strane, videćete „poređane“ zidove od crvene cigle. Na njima su zalepljene bronzane pločice sa imenima svih stradalih pripadnika Jugoslovenske narodne armije, kao i bugarskih, italijanskih i sovjetskih jedinica. Šetajući kroz ovaj jedinstveni kompleks, doći ćete do bunkera u kome se nalazi muzejska postava. U muzeju, pored fotografija i različitih eksponata iz ovog perioda, možete videti gipsane skulpture, a celokupan doživljaj upotpuniće i zvučni i svetlosni efekti.
6. Idvor i muzej Mihajla Pupina
Ako se na svom vojvođanskom putovanju uputite ka Banatu, Idvor se mora naći na vašoj mapi. U pitanju je rodno mesto jednog od najvećih srpskih i svetskih naučnika, osnivača NASA i čoveka koji je zaslužan što se upravo Banat nalazi u granicama naše države – Mihajla Pupina. U Idvoru se danas nalazi muzejski kompleks posvećen našem naučniku, a sastoji se iz tri celine: Pupinove rodne kuće, Muzeja posvećenog njegovom liku i delu i Narodnog doma, njegove zadužbine.
Jedinstvena unutrašnjost naizgled obične banatske kuće iz polovine 19. veka, dočaraće vam period detinjstva „čoveka koji je zadužio svet“. Baš u toj kući, davne 1854. godine rodio se naš velikan kome toliko dugujemo.
Muzej posvećen liku i delu Mihajla Pupina smešten je u zgradi stare škole, podignute davne 1843. godine. Razgledajući jedinstvenu muzejsku postavku, koja se nije menjala još od 1979. godine, možete uživati u „životnom putu“ našeg velikog naučnika. Od prvih koraka u roditeljskom domu do velikih svetskih dostignuća, Pupinov životni put ovekovečen je u njegovom Idvoru.
Narodni dom Mihajla I. Pupina predstavlja zadužbinu koju je Pupin „poklonio“ svom rodnom kraju i njegovim stanovnicima. Zadužbina je otvorena 1936. godine, nakon njegove smrti. Ovo zdanje, izgrađeno akademskim stilom, danas je zgrada Doma kulture, koji nosi naziv po najpoznatijem Idvorcu, ne samo u Srbiji, već i u svetu. Svakako, destinacija koju bismo preporučili svakom inostranom gostu, jer nije mala stvar imati jednog takvog genijalca, dobrotvora, naučnika i sjajnog diplomatu. Ukoliko želite da vidite ono najbolje što ova zemlja ima – svratite u Idvor.
7. Subotica
Smeštena na severu naše zemlje, ušuškana između Dunava i Tise, bogata kulturnim nasleđem, ukrašenim građevinama i prožeta duhom multikulturalizma, Subotica je poznata po dobrim vinima, izvrsnoj hrani i poznatoj vojvođanskoj „opuštenoj“ atmosferi. Prvi put se spominje još davne 1391. godine, a dugo je razdvajala dve velike imperije. Danas, ovaj grad obiluje brojnim građevinama živopisnog stil i šetajući gradom, možete uživati u mnoštvu boja i arhitektonskih stilova.
Jedna od najvećih atrakcija Subotice je Gradska kuća. Sam pogled na ovu građevinu vratiće vas u prošlost i na trenutak ćete osetiti kao da koračate ulicama Pešte dvadesetog veka. Oko Gradske kuće proseže se trg, na kome su smeštene dve fontane koje svojim izgledom dodatno oplemenjuju ovaj ambijent. Pored ove znamenitosti, obavezno morate posetiti i Rajhlovu palatu, Gradski muzej, kao i Sinagogu.
8. Palić
Ako ste se uputili ka Subotici, ne možete se vratiti kući ukoliko pre toga niste skoknuli do Palića. Palićko jezero je idealna destinacija na kojoj možete provesti nekoliko dana, daleko od gradske gužve. Postoji jedna legenda koja pripoveda o tome da je Palićko jezero zapravo ostatak Panonskog mora koje se nekada nalazilo na teritoriji čitave Panonske nizije. Danas, međutim, voda u jezeru nije najboljeg kvaliteta, te se kupanje u njoj ne preporučuje. Ali, to ne treba da umanji vaš sveukupni doživljaj ovog mesta.
Palić nudi brojne atrakcije, poput vožnje pedaline ili bicikla, ali jedna od najinteresantnijih jeste zoološki vrt. Nastanjen je sa nekoliko stotina vrsti životinja koje možete da posmatrate izbliza ili da se, putem posebnih staklenih kupola, uvlačite u njihove kaveze. Palić nikako ne napuštajte ukoliko niste probali čuveni vojvođanski gulaš.
9. Sombor
Između Dunava i Telečke visoravni, smešten je nekadašnji graničarski grad – Sombor. Čuvar vojvođanske tradicije i bogate istorije, ovaj mirni severnobački biser ima mnoge znamenitosti koje vredi posetiti. Šetajući glavnom ulicom Kralja Petra I, potrudite se da uhvatite svaki skriveni kutak i udahnete jedinstvenu vojvođansku atmosferu. Magistrat ili Gradska kuća, najprepoznatljivije je zdanje Sombora. Sagrađena još u XVII veku, bila je domaćin brojnim važnim istorijskim događajima.
Ono što ne smete zaobići je vitraž sa grbom grada, smešten na ulazu u glavnu dvoranu. Pored nje, jedna od najpoznatijih znamenitosti grada je i Sunčani sat, naslikan na zidu Župnog dvora. Delo je 1850. godine, iz ljubavi prema astronomiji, naslikao Jovan Čokor. Zanimljivo je to da sat nema umetničku vrednost, ali je njegov istorijski značaj mnogo veći. Danas posetioci mogu da uživaju u kopiji, dok je original prebačen na „bezbednije“ mesto. Ljubitelji muzeja uživaće u bogatoj postavci Muzeja grada Sombora, koja broji preko 40.000 eksponata, među kojima je najznačajniji upravo original Sunčanog sata. Pored toga, u muzeju možete zaviriti u sobu našeg poznatog pesnika Laze Kostića i na trenutak otputovati u period kada su nastajale najlepše pesme srpske poezije. Na tragu stihova „Santa Maria della Salute“ prošetajte do kuće u kojoj je svoju ljubav prema Lenki Dunđerski, Kostić večno zabeležio.
U neposrednoj blizini Županije, nalazi se Karmelićanska crkva, čija dva tornja dominiraju gradom. Unutrašnjost crkve krase brojne skulpture i vitraži, a najznačajnije su najveće orgulje u Srbiji, koje datiraju još od 1921. godine. Jedan od najvećih slikara svog vremena, Milan Konjović, ostavio je svoj pečat u ovom gradu. Njegova galerija čuva brojne slike, crteže, lične stvari, ali i ono po čemu Somborci pamte svog umetnika – njegov bicikl, štafelaj i prugastu plavo-bela majicu. Da biste upotpunili svoj doživljaj ovog, ušuškanog i, svakako, „najzelenijeg“ srpskog „gradića“, uskočite u fijaker i provozajte se čuvenim somborskim perivojem bođoša.
Predlažem vam da svoj izlet u Somboru upotpunite i posetom nekom od salaša u blizini. „Dida Hornjakov salaš“ je idealno mesto za opuštanje i uživanje u autentičnoj bačkoj kuhinji, sa neverovatnim pogledom na bačke ravnice. Takođe, salaš ima jedinstven izgled, te ćete se zaista osećati kao da ste njegov stanovnik davne 1901. godine.
Nećete pogrešiti ni ako vas put povede ka „Našem salašu“, jer ako ste ljubitelj popularnih „gomboca“ i ostalih vojvođanskih đakonija, onda je ovo je pravo mesto za vas. Do salaša možete doći i biciklom, jer se nalazi u neposrednoj blizini biciklističke staze „Panonski put mira“. Staro gotovo 100 godina, ovo mesto je idealno da obnovite nezaboravne ukuse detinjstva i ponovo uživate u šnenoklama, gombocama, knedlama sa grziom, gibanicama…
10. Dvorac Fantast
Na svega 15 kilometara od Bečeja, a 60 od Novog Sada, nalazi se dvorac Dunđerski. Poznatiji je kao Dvorac Fantast, a mnogi bi rekli da je najlepši dvorac na ovim prostorima. Građevinu je sazidao Bogdan Dunđerski početkom dvadesetog veka, a danas predstavlja jednu od glavnih turističkih destinacija Vojvodine. Spekuliše se da je gazda imanja bio veliki ljubitelj konja, pa je ime „Fantast“ dvorac dobio po najpoznatijem od njih. Nažalost, danas su od „nekadašnjeg“ dvorca ostali samo zidovi, jer su slike i ostala umetnička dela, kao i sav nameštaj, nestali nakon 1945. godine.
Dvorac Fantast pretvoren je u hotel, u čijim se prostorijama možete osetiti kao plemić iz vremena raskošnih balova. Zbog svoje zaljubljenosti u konje, Bogdan Dunđerski je izgradio ogromnu ergelu za trkačke konje, koju možete obići ako se uputite ka ovom biseru Vojvodine. Ako ste i vi ljubitelj konja, onda je ovo pravo mesto za vas, jer poseduje brojne staze za jahanje, ali i školu jahanja za početnike. Ukoliko, pak, ne preferirate jahanje, pored dvorca možete obići i malu kuću, kapelu Svetog Đorđa ali i predivni park, u kom ćete se osećati kao da je vreme stalo početkom dvadesetog veka. Ne propustite i da se popnete na sam vrh kule dvorca, sa koje se prostire prelep pogled na vojvođansku ravnicu. Takođe, i ovde možete uživati u izvrsnoj vojvođanskoj kuhinji, ali i neverovatnom izboru vina.
11. Deliblatska peščara
Najveća evropska kontinentalna peščara smeštena je u jugoistočnom delu Panonske nizije, u Banatu. Od 1977. godine, Deliblatska peščara proglašena je specijalnim rezervatom prirode. Nastala je tokom ledenog doba, a u savremenom periodu vetar košava oblikao je prepoznatljivi dinski reljef. Deliblatsku, ili Banatsku peščaru, nastanjuju brojne životinjske i biljne vrste, koje jedino možemo videti na ovom prostoru.
Zanimljivosti koje se vezuju za ovaj prirodni rezervat jesu te da je, upravo ovde, snimljen najveći broj scena iz filma „Ko to tamo peva“, kao i film „Boj na Kosovu“.
12. Banje i akva park
Ukoliko ste ljubitelj velnes i spa turizma i svoj odmor volite da provedete na ovakav način, Vojvodina ima šta da vam ponudi. U najrazvijenije banje na severu Srbije možemo svrstati Banju Junaković i Banju Kanjiža.
Banja Junaković smeštena je na severozapadu Bačke, a ime je dobila po porodici u čijem se vlasništvu nekada nalazila šuma, koja okružuje samu banju. Obiluje brojnim mineralnim vodama koje se koriste i u medicinske svrhe. U blizini banje nalazi se i grad Apatin, do kog možete da skoknete na laganu popodnevnu šetnju, ili pak večeru uz neizbežno pivo.
Banja Kanjiža obiluje mineralnim vodama temeprature između 51 i 72 stepena Celzijusa, koje su bogate jodom i natrijumom. Pored svog lekovitkog dejstva za reumatska oboljenja, banja je poznata i po brojnim festivalima i manifestacijama, od kojih je možda najpoznatiji Festival cvetanja Tise.
Jedna od „novijih“ destinacija u oblasti velnes i spa turizma su i novootvorene „Fruške terme“. Na samom obronku Fruške gore, sa brojnim unutrašnjim i spoljašnjim bazenima ispunjenim prirodnom mineralnom vodom, ovo je mesto koje će vaš doživljaj upotpuniti do kraja.
U ovu kategoriju slobodno mogu da uvrstim i jedan od najpoznatijih akva parkova u Srbiji – akva park „Petrolend“ kod Bačkog Petrovca. Ako ste ljubitelj adrenalina, tobogana i različitih „vodenih“ zanimacija, onda je ovo mesto koje preko leta ne smete zaobići. Još pozitivnija stvar je to što ovaj akva park radi i tokom zime, jer je izgrađen na području koje obiluje prirodnom mineralnom vodom minimalne temperature od čak 32 stepena Celzijusa. Dakle, kupaći u torbu i pravac Bački Petrovac!
13. Fruška gora
Frušku goru popularno nazivaju i srpska Sveta Gora, zbog velikog broja manastira koji su po njoj „skriveni“. Definitivno je jedno od mesta koje morate posetiti, a pored manastira koji je krase (o kojima će biti reči u nekom narednom tekstu), ovde možete provesti prolećni dan praveći roštilj sa prijateljima, ili pak pobeći od vrelog letnjeg dana uživajući u hladu guste šume. Fruška gora obiluje i brojnim vidikovcima, pešačkim stazama, izletištima, ali i restoranima u kojima možete da uživate u tradicionalnoj vojvođanskoj kuhinji, uz neizostavnu čašu čuvenog fuškogorskog domaćeg vina. Fruškogorske vinarije su doživele pravu ekspanziju proteklih godina, stoga imate još jedan dodatni razlog da posetite ovu destinaciju.
Pored ovih atrakcija koje sam izdvojila, Vojvodinu krase još mnoga zanimljiva mesta, ali to ću prepustiti vama da sami otkrijete. Jedno mogu da vam obećam – ako izaberete Vojvodinu kao destinaciju na kojoj ćete provesti svoj godišnji odmor, zasigurno nećete pogrešiti. Prema tome, čim se završi period izolacije, kartu u ruke, i započnite svoju panonsku avanturu!
Autorka: Tamara Perić, članica Centra za međunarodnu javnu politiku
Naslovna fotografija: vojvodina.travel
