Predsednički izbori u Francuskoj su veoma važan događaj, ne samo za Francusku, već i za Evropu, ali i za ceo svet. Francuska je osnivač Evropske zajednice, bitan činilac EU, stalni član SB UN, pa je i izbor predsednika ove evropske države izuzetno važna tema.

Pored toga, ne tako davno desilo se nekoliko iznenađenja na svetskoj političkoj sceni kao što su Brexit, ali i izbor Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, pa se sa velikom pažnjom prati šta će se desiti na ovim izborima.

Aktuelni predsednik, Fransoa Oland, socijalista, odlučio je da se ne kandiduje. Njegov rejting je u stalnom padu od prošle godine. Takođe, kandidat koga je on podržao, nekadašnji premijer, Manuel Vals, izgubio je izbore unutar Socijalističke partije od Amona, što je bio veliki šok. Netipično za Francusku, vrlo je izvesno da predsednik neće biti iz Republikanske ili Socijalističke partije, koje važe za dve najjače političke stranke.

Prvi krug izbora za predsednika Francuske biće održan 23. aprila 2017. godine, a drugi krug, ako za njim bude potrebe, odnosno ako nijedan kandidat ne osvoji preko 50%, biće održan dve nedelje kasnije, odnosno 7. maja 2017.

Za kandidaturu je potrebno skupiti 500 potpisa političara izabranih na parlamentarnim ili lokalnim izborima. Te uslove ispunilo je 11 kandidata, a 5 najozbiljnijih prema istraživanjima su: Fransoa Fijon, Marin Le Pen, Emanuel Makron, Benoa Amon i Žan-Lik Melanšon.

Fransosa Fijon

Predsednički izbori u Francuskoj 2017.
Fransoa Fijon

Rođen je 1954. u Le Manu. Studirao je pravo pre nego što je postao poslanik 1981. Ministar za visoko obrazovanje je postao 1993. Obavljao je razne državne fukncije, a 2007. godine je postao premijer, za vreme republikanskog predsednika Nikole Sarkozija.

Fijon je u predsedničku trku ušao kao favorit. Veoma poštuje rad Margaret Tačer. Obećao je da će reformisati državni sektor i da će smanjiti državnu potrošnju. Konzervativac je, katolik, oženjen Velšankom sa kojom ima petoro dece.

Međutim, njegova kampanja je krenula nizbrdo kada su u francuskoj javnosti osvanule optužbe da je njegova supruga, Penelopa Fijon, primala platu za posao koju nije obavljala i tako stekla materijalnu korist od više miliona evra. Fijon je za ove napade optužio odlazećeg predsednika Olanda.

Ipak, po anketama, njegova podrška je oko 19%, a on se nada da će se i apstinenti odlučiti da glasaju za njega, pa prognozira podršku od 30%.

Marin Le Pen

Predsednički izbori u Francuskoj 2017.
Marin Le Pen

Rođena 1968. godine, ćerka Žan-Mari Le Pena, osnivača Nacionalnog Fronta, ekstremnog desničara osuđivanog za rasizam i za negiranje Holokausta. Već sa 18 godina se učlanila u stranku. Pravnik po struci, jedno vreme je radila i kao javni pravobranilac, dok nije postala poslanik Evropskog parlamenta.

Na čelo stranke došla je 2011. godine, nasledivši oca na toj poziciji. Jedan od glavnih ciljeva je „detoksikacija” stranke, odnosno poboljšanje njenog ugleda. Jedan od primera je pokušaj da izbriše sliku homofobije koja je bila jedan od sinonima stranke, kao i izbacivanje iz stranke članova optuženih za antisemitizam, čak i svog oca. Međutim, stranka i dalje zauzima tvrde stavove po pitanju migranata, zalaže se za izlazak iz EU, obećala je da će, čim postane predsednik, Francuska istupiti iz Šengenskog sporazuma i iz evrozone.

Između ostalog, Marin Le Pen je 2015. godine bila optužena za rasizam zato što je uporedila molitve muslimana na ulici sa nacističkom okupacijom.

Takođe, članovi Nacionalnog Fronta optuženi su da su koristili saradnike za političke aktivnosti iako su oni na platnom spisku Evropskog parlamenta, i naloženo je Le Penovoj da vrati 300 000 evra Evropskom parlamentu. Ona je negirala te optužbe.

Trenutno je veoma popularna i skoro sigurna za ulazak u drugi krug. Analitičari smatraju da postoji mogućnost takozvanog „Tramp efekta”, tj. postoji verovatoća da će milioni nezadovoljnih republikanskih, odnosno desno opredeljenih birača, vođeni talasom populizma, ipak glasati za nju. Ipak, u drugom krugu, ankete pokazuju da teško može do pobede.

Pojedini srpski mediji je veličaju i predstavljaju kao velikog prijatelja Srbije zbog njenih antiglobalističkih stavova, a najviše zbog izjave da će povući francusko priznanje tzv. države Kosovo.

Emanuel Makron

Predsednički izbori u Francuskoj 2017.
Emanuel Makron

Rođen 1977. u Amijenu. Njegova biografija je veoma interesantna. Bivši bankar, službenik ministarstva ekonomije, bio je izuzetan student, dobitnik elitnih francuskih stipendija, što ga je i dovelo, prvo na mesto savetnika za ekonomiju predsednika Olanda u periodu od 2012-2014., a zatim i na mesto ministra ekonomije od 2014-2016. Tada odlučuje da napusti Socijalističku partiju i napravu svoju stranku centra, „Pokret” (En Marche).

Nezaobilazna tačka njegove biografije jeste njegova supruga, koja je starija 20 godina od njega. Ona je bila njegova profesorka u srednjoj školi, kada su i započeli svoju vezu, u trenutku kada je on imao samo 17 godina, a od 2007. godine su u braku. Koliko god ga napadali, njegov odgovor je da se on uvek zalaže za toleranciju, pa i na svom primeru.

Zameraju mu da je mlad i neiskusan, ali ankete pokazuju da upravo on ima najveće šanse da su drugom krugu pobedi Marin Le Pen. On za sebe kaže da nije opredeljen ni levo ni desno, već samo za  Francusku. Da li će ovo „čudo od deteta” postati i „čudo ovih izbora”, saznaćemo vrlo brzo.

Benoa Amon

Predsednički izbori u Francuskoj 2017.
Benoa Amon

Njegova kandidatura ispred Socijalističke partije bila je veliko iznenađenje, budući da su na tom mestu mnogi videli Manuela Valsa. Upravo ta pojava, po analitičarima, daje veće šanse drugim kandidatima.

Amona često nazivaju pandanom Džeremija Korbina, što zbog sličnih stavova, što zbog sličnog nastupa. Amon, bivši ministar obrazovanja, zalaže se, između ostalog, za smanjenje radne nedelje sa 35 na 32 sata.

Iako iza sebe ima podršku i Zelene partije, po anketama nalazi se tek na 5. mestu i vrlo je verovatno da će svoju trku završiti već u prvom krugu.

Žan-Lik Melanšon

Predsednički izbori u Francuskoj 2017.
Žan-Lik Melanšon

Kao predstavnik radikalne levice, podržan od strane komunista, poziva građane na „nenasilnu građansku revoluciju”, kako bi promenili, kako on navodi, ovu „francusku monarhiju”, kao i na spaljivanje ustava i njegovu potpuno novu izradu. Bio je dugogodišnji član Socijalističke partije, a sada predvodi koaliciju vatrenih radikalnih levičara, u kojoj se nalazi njegov „Levi front”, kao i pomenuta Komunistička partija.

Po istraživanjima, pretekao je glavnog ideološkog konkurenta, Amona, i trenutno se nalazi na 4. mestu.

Pored veoma efektnog nastupa, u kampanji koristi visoku tehnologiju, pre svega holograme, pa je pre nekoliko dana uspeo da drži miting na čak 7 mesta.

Zalaže se za 100% oporezivanja svih građana koji imaju mesečna primanja preko 33 000 evra, kao i za podizanje minimalne zarade na 1 300 evra.

Otpužuju ga za preveliku bliskost Putinu, a on sam se zalaže za izlazak Francuske iz NATO i za obnavljanje dijaloga sa Rusijom. U ovoj kampanji pomenuo je i Kosovo, rekavši da ga je Francuska, zajedno sa ostalim članicama NATO-a, otkinula od Srbije.

Ovi izbori su veoma važni. Od toga koga građani Francuske izaberu za predsednika zavisi i opstanak Francuske u Evropskoj uniji i NATO, a samim tim i opstanku same EU.

Kakav će ishod biti, vrlo brzo ćemo saznati, a mnogo toga će biti jasno već u nedelju, 23. aprila.

Pročitajte više o Francuskoj.

PODELI
Prethodni članakParagvaj
Sledeći članakČlanovi Centra u poseti Legatu Mihajla Pupina
Dimitrije Ilić
Rođen je 14. decembra 1994. godine u Valjevu, Republika Srbija. Nakon završene OŠ „Sestre Ilić” sa odličnim uspehom, kao nosilac Vukove diplome i plakete za izvanredan doprinos školi u nastavnom procesu i vannastavnim aktivnostima, nastavlja školovanje u Valjevskoj gimnaziji, smer društveno-jezički, tokom kog se posebno ističe na planu umetničkog amaterizma i dobija nagradu za najbolju glavnu mušku ulogu u predstavi „Švabica” na 17. Pozorišnim susretima gimnazija Srbije u Kragujevcu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i stekao zvanje diplomirani politikolog za međunarodne poslove u junu 2017. godine. Trenutno je student master akademskih studija na Fakultetu političkih nauka, smer međunarodne studije, modul: studije SAD. Bio je izabran za člana Studentskog parlamenta Fakulteta političkih nauka, kao i za člana Komisije za praćenje i unapređenje kvaliteta nastave. Učestvovao je na XIX Svetskom festivalu omladine i studenata u Sočiju kao član delegacije Republike Srbije. Prisustvovao je MEU Simpozijumu 2017 koji je održan u Berlinu. Osnivač je i član UO Centra za međunarodnu javnu politiku. Govori engleski jezik, služi se francuskim i ruskim jezikom.

Ostavite komentar