Teme kao što su položaj mladih, problem ,,odliva mozgova“, teškoće pri zapošljavanju i nedovoljna zastupljenost preduzetničkog duha među studentima zaokupljaju pažnju šire stručne, akademske i naučne javnosti. To su izazovi sa kojima se mladi ljudi u Srbiji svakodnevno susreću i za koje ni sama država nekada nema odgovora pa im umesto radne knjižice nezvanično uruči pasoš. Kako to sprečiti, kako izgleda jedan put do uspeha, šta nam to fali i šta smo postigli su samo neka od pitanja na koja smo odgovore potražili od dekana i redovnog profesora Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, dr Milije Suknovića.

Iz Vaše biografije može se videti da ste visoko obrazovanje stekli u Srbiji, tačnije na Fakultetu organizacionih nauka, pa biste za početak mogli da nam približite kako je izgledao taj Vaš put do uspeha i do pozicije na kojoj ste danas?

Ja sam kompletno svoje obrazovanje stekao na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Osnovne studije sam završio 1990. godine, magistrirao 1995. godine, a doktorirao 2001. godine. Ono što je novina sada, zahvaljujući Bolonji, u odnosu na taj period, jeste da su tada predmeti bili dvosemestralni čak je bilo i trosemestralnih predmeta, sada je to čini mi se znatno olakšano.

S druge strane master studije nisu postojale, već  su postojale magistarske studije, koje su trajale dve godine. Što se tiče doktorskih studija ni one tada nisu postojale, već ste imali prostora da definišete temu koja je morala imati adekvatan naučni karakter. Odgovornost samog kandidata bila je da odobrenu temu prijavi, obradi i odbrani. Moj put sigurno da nije bio lak, pogotovo što nisam iz Srbije rodom, nisam iz Beograda, već sa strane, a čim dođete sa strane opet je to malo teže dok se čovek ne snađe u prostoru, u odnosu na one koji su rođeni ovde. Može se reći da je moj put ka uspehu počeo kada sam imao četrnaest godina, kada sam došao u Beograd i upisao srednju školu.

Šta Vi mislite kakav je danas status mladih i da li smatrate da su dovoljno aktivni i ambiciozni po pitanju svoje budućnosti?

Ja to mogu pričati sa aspekta studenata Fakulteta organizacionih nauka, imajući u vidu činjenicu, da upisujemo ono što je najkvalitetnije u Srbiji, da smo zadnjih 10 godina bili među prvima na Univerzitetu u Beogradu po broju prijavljenih kandidata za upis i da smo poslednje tri godine apsolutno prvi po svim pokazateljima. Prošle godine poslednji upisani  kandidat, od 760 njih , da bi bio upisan na naš fakultet bilo je neophodno da tokom srednje škole, bude naravno odličan učenik i da mu prosečna ocena tokom sve četiri godine ne bude manja od 4.82, što znači da upisujemo ono što je najkvalitetnije.

Studenti FON-a svoju projekciju budućnosti već osećaju kroz brojne studentske asocijacije. Danas već imamo 17 aktivnih studentskih asocijacija, koje se bave brojnim projektima, što podržava rukovodstvo fakulteta, kao i Savet Fakulteta. Samo za te aktivnosti, i za te projekte koje realizuju mladi i ambiciozni studenti Fakulteta organizacionih nauka, izdvajaju se sredstva od preko 5 miliona dinara.

U situaciji smo da je u našoj zemlji sve zastupljeniji ,,odliv mozgova“ pa nas, shodno tome, zanima Vaše mišljenje o tome kako sprečiti odlazak mladih?

,,Odliv mozgova“ je nešto što je zaista veliki problem, svih nas koji živimo i radimo u Srbiji. S druge strane, mladi ljudi koji diplomiraju kvantumom znanja dobijaju pasoš za budućnost. U svakom slučaju, u uslovima u kojima se nalazimo, u sferi informaciono-komunikacionih tehnologija taj odliv nije više samo fizički već  nakon završetka studija brojni naši diplomirani inženjeri se zapošljavaju u stranim kompanijama. Kompanijama u kojima rade određene projekte, a  vrlo često ne znaju kompletnu celinu projekta, već samo segmente projekta.

Dobro je kada se zaposle, ali ipak s druge strane kada imate diplomiranog inženjera u koga ste uložili, uložila je država, uloženo je u procesu nastave i edukacije, diplomirao je, otišao je, zaposlio se i radi za stranu kompaniju.  Kada se napravi, jedan deo tih alata koji se vraća opet na naše tržište rada, na naš prostor da ga mi kupujemo. Loše je što to nije sistemski u potpunosti rešeno da ti mladi ljudi koji rade na tim projektima u celini sagledaju koji je to obim i vrednost  projekata i naravno da ga kroz brojne servise kasnije građani Srbije ne plaćaju.

Da li mislite da strane kompanije imaju dobre uslove rada u Srbiji što se tiče privrede i kako to utiče na razvoj preduzetništva?

Definitivno da je prošla godina, godina preduzetništva. Siguran sam da se mnoge stvari poboljšavaju i menjaju i da taj preduzetnički duh vodi do boljih uslova, jer postoji razlika između menadžera i preduzetnika. Menadžer kada napravi kuću ostaje u njoj da živi čitav svoj životni vek, a preduzetnik kada napravi kuću razmišlja da je proda i kupi veću. Mislim da se menjaju uslovi, ali siguran sam da bi za ovakvo jedno pitanje bio bolji i adekvatniji sagovornik koji se nalazi u privredi i koji bolje oseća uslove koji su bili 2000. i 2001. godine. Odnosno 2015. i 2016. godine koja  predstavlja godinu preduzetništva u Srbiji.

Što se tiče mladih koji su spremni da se upuste u preduzetništvo i pokrenu svoj biznis, koliko mislite da je to izvodljivo?

Čist primer da je izvodljivo je Fakultet organizacionih nauka koji je prošle godine na dan fakulteta (4. novembar) otvorio Istraživačko-razvojni centar, gde imamo dva modela rada. Prvi model rada, da kada se nominuje odgovarajući zadatak, da ne kažem problem iz kompanije. Imenuje se mentor iz kompanije koji ima odgovarajuće domensko znanje, raspisuje se konkurs za određeni broj studenata mešovitog tima informatičara i menadžera za pokušaj da se taj problem sagleda i da se taj problem reši. U međuvremenu Savet istraživačko-razvojnog centra imenuje mentora iz reda nastavnika, odnosno saradnika, i na tom projektu se radi određeni vremenski period od dva do četiri meseca i oni studenti koji se na najbolji mogući način pokažu, koji daju najveći doprinos, koji su sa najvećim entuzijazmom i voljom radili, plan je da odlaze u kompanije i da se zapošljavaju.

Drugi model zapošljavanja je samozapošljavanje. Nalazimo se na izvoru reke, gde je ona najčistija, i u tom momentu za takve mlade ljude koji imaju sopstvene ideje, vrata Istraživačko-razvojnog centra su otvorena. Prostor blizu 150 metara kvadratnih, opremljen sa preko 40 mesta sa najsavremenijom informaciono-komunikacionom opremom, gde oni prave svoj preduzetnički poduhvat, odnosno neki svoj ,,start ap” program. Onog momenta kada on dobije obrise i proceni se da on može da ide u privredu, isti se pušta ili eventualno nastavlja put ka tehnološkom parku Zvezdara, gde može još naredne dve godine da se sufinansira.

Kao primer toga navodim Simpozijum, međunarodnu konferenciju, koju smo prošle godine organizovali na Zlatiboru, gde je posebna sekcija bila posvećena studentskim radovima, odnosno preduzetništvu, gde se zaista pored okruglog stola i samog izlaganja, pokazalo kao mesto sjajnih ideja i za realizaciju brojnih poslovnih poduhvata.

Imajući u vidu da ste Vi redovni profesor na fakultetu i da imate neposredni kontakt sa studentima, šta je to čemu ih savetujete pri ulasku u taj poslovni svet, kako ih pripremate?

Priprema za poslovni svet je jedino moguća ako se naprosto naoružaju znanjem.To je jedini resurs koji niko nikada ne može da im oduzme. Ovaj mobilni aparat i računar danas jesu, a već sutra nisu ovde ali znanje je ključni resurs koji oni od intervjua pa nadalje koriste, odnosno, koji nose sa sobom. Jedini element koji im niko ne može otuđiti. Apelujem na studente da redovno  prisustvuju nastavi i predavanjima i vežbama, a što bi se reklo, sve je u dobroj organizaciji. Imajući u vidu ostale asocijacije, u dobro raspoloživom vremenu, nađe se prostora za sve one vannastavne aktivnosti, jer studiranje je sa jedne strane najlepši period u životu svakog građanina, svakog akademca koji je prošao kroz to.

Obrazovanje treba da se shvati na ozbiljan način, treba se naoružati znanjem kao ključnim resursom koji je uz ime i prezime svakog diplomca osnova za njegovo uspešno zapošljavanje u privredi. Prošlo je vreme lakog zapošljavanja i penzija u kompaniji. Ta migracija je danas sasvim sigurno na visokom nivou i samo znanje, koje se stiče kako na teorijskom tako i na praktičnom delu vežbi na fakultetu, jeste osnova za njegovu budućnost.

INTERVJU: Milija Suknović, dekan FON-a
Šijakovićeva, Vuković i Čolovićeva sa dekanom FON-a

Intervju je održan dana 27. marta 2017. godine u prostorijama Fakulteta organizacionih nauka. Razgovor sa dekanom su vodili članovi Centra za međunarodnu javnu politiku a ujedno i studenti FON-a, Andrija Vuković, Ljubica Šijaković i Milica Čolović.

PODELI
Prethodni članakOdržan sastanak sa predstavnicima ambasade Kraljevine Holandije
Sledeći članakNeizvesna budućnost istorijske godišnjice Evropske unije
CMJP
Centar za međunarodnu javnu politiku је nevladino i neprofitno udruženje čiji je prvobitni cilj da podstiče i unapređuje međunarodnu saradnju u oblastima spoljne politike, diplomatije, privrede, obrazovanja i kulture. Centar ima za cilj da podstiče saradnju sa unutrašnjim, političkim i državnim subjektima kao i sa odgovarajućim institucijama iz inostranstva. Između ostalog centar će proučavati međunarodne političke procese kao i položaj Srbije u istim.

Ostavite komentar